Teško ju je spaziti u gomili muškaraca. Ona je sitna figura pozadi.
Vojnici su naredili muškarcima da se skinu u donji veš.
Čak i nekim veoma starim ljudi.
Pogledali su ka onome ko ih fotografiše.
On je gotovo sigurno izraelski vojnik.
Izgleda da se slika prvi put pojavila na Telegram nalogu novinara sa jakim izvorima u izraelskoj vojsci.
Muškarci deluju poniženo, uplašeno i iscrpljeno.
Mala devojčica, koju je na slici zapazio BBC producent, skrenula je pogled.
Možda joj je pažnju privuklo nešto izvan vidokruga objektiva.
Ili možda samo ne želi da gleda u vojnike i njihove puške.
Vojnici su naredili ljudima da se tu zaustave.
U pozadini iza njih prostiru se zgrade razorene bombama.
Pretresaju ljude u potrazi za oružjem, dokumentima, bilo kakvim znacima koji bi ih povezali sa palestinskom ekstremističkom grupom Hamas.
Patnja ovog rata često najbolje ogleda u detaljima života pojedinaca.
Prisustvo deteta, njen izraz lica dok gleda negde drugde, detalj je koji postavlja mnogo pitanja.
Najpre, ko je ona? Šta se dogodilo sa njom?
Fotografija je nastala pre nedelju dana.
Nedelju dana tokom kojih su poginule stotine, mnogi od njih su ranjeni, hiljade su proterane iz vlastitih domova.
Deca su poginula u ruševinama vazdušnih napada ili zato što nije bilo lekova ili medicinskog osoblja da ih leči.
U saradnji sa emisijom Gaza danas BBC-ja na arapskom, dali smo se u potragu za detetom.
Izrael ne dozvoljava BBC-ju niti bilo kom drugom međunarodnom mediju pristup Gazi i nezavisno izveštavanje, tako da BBC zavisi od pouzdane mreže novinara slobodnjaka.
Naše kolege su se obratile kontaktima među agencijama za humanitarnu pomoć na severu, pokazavši fotografiju ljudima na mestima na koja su raseljeni izbegli.
U roku od 48 sati, imali smo odgovor.
Poruka na telefonu je glasila: „Pronašli smo je!“.
Džulija Abu Varda, stara tri godine, bila je živa.
Kada se naš novinar obratio njenoj porodici u gradu Gazi, gde su pobegli mnogi stanovnici izbegličkog kampa Džabalija, Džulija je bila sa ocem, dedom i majkom.
Gledala je crtani film sa raspevanim animiranim kokoškama, koji je bilo teško čuti zbog zlokobnog zujanja izraelskog drona iznad njihovih glava.
Džulija je bila iznenađena što je odjednom postala predmet pažnje neznanca.
„Ko si ti?“, pitao ju je otac, igrajući se sa njom.
„Džuuulija“, odgovorila je ona, namerno razvukavši odgovor kako bi naglasila njeno ime.
Džulija je bila fizički netaknuta.
Bila je obučena u džemper i farmerke, sa punđama u kosi koje su držale drečavo plave gumice sa cvetnim dezenom.
Ali njen izraz lica je bio umoran.
A onda je Muhamed počeo da priča priču koja stoji iza fotografije.
Porodica je bila raseljena pet puta u poslednji 21 dan.
Svaki put su bežali od vazdušnih napada i oružane vatre.
Na dan kada je nastala fotografija, čuli su kako izraelski dron emituje upozorenje za evakuaciju.
To je bilo u distriktu Al Halufa, gde je izraelska vojska napredovala u borbi protiv Hamasa.
„Bilo je nasumičnog granatiranja. Pošli smo ka centru izbegličkog kampa Džabalija, na putu do kontrolnog punkta.“
Porodica je nosila odeću i konzerve hrane.
Isprva su svi bili zajedno.
Džulijin otac, njena majka Amal, njen 15-mesečni brat Hamza, deda, dvojica stričeva i rođak.
Ali u svom tom haosu, Muhamed i Džulija su se razdvojili od ostalih.
„Odvojio sam se od njene majke zbog gužve i svega što smo nosili.
„Ona je uspela da se probije, a ja sam ostao tu gde sam“, kaže Muhamed.
Otac i ćerka su na kraju pošli napred poneseni rekom ljudi koji su odlazili.
Ulice su smrdele na smrt.
„Videli smo razaranje i tela razbacana svuda po zemlji“, rekao je Muhamed.
Nije bilo načina da spreči da Džulija sve to gleda.
Posle više od godinu dana rata, deci su postali dobro poznati prizori onih koji su umrli nasilnom smrću.
Grupa je stigla do izraelskog kontrolnog punkta.
„Bilo je vojnika na tenkovima i vojnika na zemlji. Prilazili su ljudima i počeli da im pucaju iznad glava.
„Ljudi su se međusobno gurali tokom te pucnjave.“
Muškarcima je naređeno da se skinu u donji veš.
To je rutinska procedura dok izraelska vojska traži skriveno oružje ili bombaše samoubice.
Muhamed kaže da su ih držali na kontrolnom punktu šest do sedam sati.
Na fotografiji Džulija deluje smireno.
Ali njen otac se prisetio njene uznemirenosti posle.
„Počela je da vrišti i govorila mi je da želi majku.“
Porodica je potom uspela da se ponovi okupi.
Raseljeni se obično smeštaju u manje oblasti.
Njihove porodične veze su jake.
Glas se pronosi brzo u gradu Gazi kad pristigne rodbina iz Džabalije.
Džuliju su oraspoložili ljudi koji je vole.
Bilo je slatkiša i čipsa od krompira, poslastica koje su sačuvane za specijalnu priliku.
Potom je Muhamed našem kolegi izneo duboku traumu koju je Džulija preživela onog dana kad su pobegli iz Džabalije u grad Gazu.
Ona je imala omiljenog rođaka.
Njegovo ime je bilo Jahja i imao je sedam godina. Zajedno su se igrali na ulici.
Pre oko dve nedelje, Jahja je bio na ulici kad su Izraelci izveli napad dronom.
Dete je poginulo.
„Život je nekada bio normalan. Ona bi trčala i igrala se“, kaže on.
„Ali sada, kad god dođe do granatiranja, ona upre prstom i poviče: ‘Avion!’
„Dok smo mi zatočeni, ona gleda gore i upire prstom u dron koji leti iznad nas.“
Prema Unicefu, agenciji Ujedinjenih nacija za decu, u ratu je navodno do sada ubijeno 14.000 dece.
„Dan za danom, deca plaćaju cenu rata koji nisu započela“, kaže portparol Unicefa Džonatan Kriks.
„Većina dece koju sam sreo izgubila je nekog najmilijeg, često pod užasnim okolnostima.“
UN procenjuju da je skoro svoj deci u Pojasu Gaze - njih skoro milion - potrebna pomoć u nezi mentalnog zdravlja.
Teško je nazvati dete kao što je Džulija srećnim, kad pomislite na to šta je sve videla i izgubila i gde je zatočena.
Ko zna šta će joj se vraćati u snovima i sećanjima u danima koji joj predstoje.
Ona već sada zna da život može da se okonča stravično naglo.
Njena sreća je u porodici koja će učiniti sve što je ljudski moguće, uprkos vazdušnim napadima, oružanim bitkama, gladi i bolesti, da je zaštite.
Dodatno izveštavanje: Hanin Abdin, Alis Dojard, Mus Kembel i Rudabah Abas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar