Dok je američki predsednik Džozef Bajden u februaru 2023. godine prolazio kroz Kijev u iznenadnoj poseti kojom je izražavao solidarnost sa Vladimirom Zelenskim, njegovim ukrajinskim kolegom, zavijale su sirene za vazdušnu opasnost.
„Osetio sam nešto… jače nego ikad pre“, prisetio se on kasnije.
„Amerika je svetionik za svet.“
Svet sada čeka da vidi ko će preuzeti kontrolu nad tim samozvanim svetionikom pošto Amerikanci naprave izbor na predsedničkim izborima 5. novembra.
Hoće li Kamala Haris nastaviti Bajdenovim koracima sa njenim ubeđenjem da je u „ovim nemirnim vremenima očigledno da Amerika ne sme da se povuče”?
Ili će to biti Donald Tramp, sa njegovom nadom da će „amerikanizam, a ne globalizam“ utrti put napred?
Živimo u svetu u kojem je jačina globalnog uticaja SAD pod velikim znakom pitanja.
Regionalne sile polaze svojim putevima, autokratski režimi sklapaju vlastite saveze, a razorni ratovi u Gazi, Ukrajini i na drugim mestima postavljaju neprijatno pitanje o veličini uloge Vašingtona.
Ali Amerika je važna po uticaju njene ekonomske i vojne sile, i po njenoj krupnoj ulozi u mnogim savezima.
Obratila sam se nekim dobro informisanim posmatračima pitavši ih za njihovo viđenje globalnih posledica ovih veoma značajnih izbora.
„Ne umem da ulepšam ova upozorenja“, kaže Rouz Getemiler, bivša zamenica generalnog sekretara NATO.
„Donald Tramp je evropska noćna mora, sa njegovom pretnjom da će se povući iz NATO koja još odjekuje u svačijim ušima.“
Trošenje Vašingtona na odbranu iznosi dve trećine vojnih budžeta 31 zemlje članice NATO zajedno.
Mimo NATO, SAD troše na vlastitu vojsku više nego narednih 10 zemalja zajedno, ako uračunamo i Kinu i Rusiju.
Tramp se razmeće da glumi strogoću kako bi naterao druge NATO zemlje da ostvari svoje ciljeve trošenja, a to je 2 odsto njihovog BDP-a - samo 23 zemlje članice ostvarile su taj cilj 2024. godine.
Ali njegove nepredvidive izjave i dalje uznemiruju.
Ako pobedi Kamala Haris, Getemiler veruje da će „NATO biti nesumnjivo u dobrim vašingtonskim rukama“.
Ali ona i u tom slučaju ima upozorenje.
„Ona će biti spremna da nastavi da sarađuje sa NATO i Evropskom unijom da bi bila ostvarena pobeda u Ukrajini, ali neće ustuknuti od vršenja pritiska na Evropu radi većeg trošenja.“
Tim Kamale Haris u Beloj kući moraće, međutim, da vlada sa Senatom i Predstavničkim domom koji bi uskoro mogli da se nađu u republikanskim rukama, a republikanci će biti manje spremni da podrže ratove u inostranstvu od njihovih demokratskih kolega.
Sve je jači osećaj da će, bez obzira na to ko bude postao predsednik, pritisak narasti da Kijev pronađe neki način da izađe iz ovog rata jer će američki zakonodavci biti sve manje spremni da odobre ogromne pakete pomoći.
Šta god da se desi, kaže Getemiler, „ne verujem da NATO mora da se raspadne“.
Evropa će morati da „preuzme inicijativu i povede napred“.
Naredni američki predsednik moraće da radi u svetu koji se suočava sa najvećim rizikom od sukoba između velikih sila još od Hladnog rata.
„SAD ostaju najuticajniji međunarodni faktor po pitanjima mira i bezbednosti“, kaže mi Komfort Ero, predsednica i izvršna direktorka Međunarodne krizne grupe.
Ona dodaje ogradu: „Ali njena moć da pomaže u rešavanju sukoba je umanjena“.
Ratove je sve teže okončati.
„Smrtonosni sukob postaje sve nerešiviji, sada kada je sve veća konkurencija među velikim silama i dolazi do uspona srednjih sila“, kaže Ero govoreći o svetskoj situaciji.
Ratovi kao ovaj u Ukrajini uvlače u sebe mnogo sila, a požar kao što je onaj u Sudanu sučeljava regionalne igrače sa suprotstavljenim interesima, a neki od njih više žele rat nego mir.
Amerika gubi moralni pijedestal, ističe Ero.
„Globalni akteri primećuju da ona primenjuje jedan standard na ruske postupke u Ukrajini, a drugi na izraelske postupke u Gazi. Rat u Sudanu doneo je stravična zverstva, ali se prema njima ophodi kao prema drugorazrednom pitanju.“
Pobeda Kamale Haris, kaže ona, „predstavlja kontinuitet sa aktuelnom administracijom“.
Ako to bude bio Tramp, „on bi mogao da Izraelu da još odrešenije ruke u Gazi i drugde, a nagovestio je da bi pokušao da postigne sporazum sa Moskvom o Ukrajini preko grbače Kijeva.“
Na Bliskom istoku, demokratska kandidatkinja iznova je ponavljala Bajdenovu čvrstu podršku izraelskom „pravu da se brani“.
Ali je i istakla da „ubijanje nevinih Palestinaca mora da prestane“.
Tramp je takođe najavio da je vreme „povratka miru i prekidanja ubijanja ljudi“.
Ali on je navodno poručio izraelskom lideru Benjaminu Netanjahuu „da radi šta mora da uradi“.
Republikanski kandidat ponosno predstavlja sebe kao mirotvorca.
„Postići ću mir na Bliskom istoku i to uskoro“, zarekao se on u intervjuu za saudijsku televiziju Al Arabija u nedelju uveče.
Obećao je da će proširiti Abrahamove sporazume iz 2020. godine.
Ovi bilateralni sporazumi normalizovali su odnose između Izraela i nekoliko arapskih država, ali se naširoko smatrali da su oni gurnuli Palestince u zapećak i na kraju doprineli aktuelnoj neprikosnovenoj krizi.
Što se Ukrajine tiče, Tramp ne krije divljenje prema moćnicima kao što je ruski predsednik Vladimir Putin.
On je jasno stavio do znanja da želi da okonča rat u Ukrajini, a sa njim i pozamašnu američku vojnu i finansijsku pomoć.
„Ja ću izaći. Mi moramo da izađemo“, insistirao je on na nedavnom mitingu.
Za razliku od njega, Haris je rekla: „Ponosna sam što podržavam Ukrajinu. Nastaviću da podržavam Ukrajinu. I radiću na tome da osiguram da Ukrajina izađe kao pobednik iz ovog rata.“
Ali Ero se brine da bi, bez obzira na to ko bude bio izabran, stvari mogle da pođu nagore u svetu.
„Najveći šok po globalnu ekonomiju decenijama unazad.“
To je viđenje vodećeg stručnjaka za Kinu Rejne Mitera što se tiče Trampovih predloženih tarifa od 60 odsto na svu uvezene kinesku robu.
Uvođenje visokih troškova Kini i mnogim drugim tradicionalnim trgovinskim partnerima jedna je od najdoslednijih Trampovih pretnji u njegovom pristupu „Amerika na prvom mestu“.
Ali Tramp takođe hvali ono što doživljava kao vlastitu snažnu ličnu vezu sa predsednikom Sijem Đinpingom.
On je rekao uredničkom savetu Vol strit žurnala da ne bi morao da koristi vojnu silu ako bi Peking pokušao da blokira Tajvan zato što me kineski lider „poštuje i zna da sam [psovka] lud.“
Ali i vodeći republikanac i demokratkinja su jastrebovi.
Oboje doživljavaju Peking kao čvrsto rešenog da zaseni Ameriku kao najuticajniju silu.
Ali Miter, britanski istoričar koji vodi katedru za američko-azijske odnose u Kenedijevoj školi na Harvardu ipak vidi neke razlike.
Što se tiče Kamale Haris, on kaže da bi se „odnosi verovatno razvijali linearno u odnosu na ono gde su danas.“
Ako pobedi Tramp, „scenario je mnogo fluidniji“.
Na primer, što se Tajvana tiče, Miter ističe Trampovu dvosmislenost po pitanju toga da li bi pritekao u pomoć ostrvu koje je toliko udaljeno od Amerike.
Kineski lideri veruju da će i Kamala Haris i Tramp biti teški za saradnju.
Miter smatra da „mala grupa establišmentskih tipova favorizuje Kamalu Haris ‘kao boljeg protivnika jer ga poznaješ.’ Značajna manjina doživljava Trampa kao biznismena čija bi nepredvidljivost mogla da znači postizanje dobre pogodbe sa Kinom, koliko god to malo verovatno delovalo u ovom trenutku.“
„Američki izbori će imati ogroman uticaj ne samo na njene građane već i na čitav svet zbog gorućeg imperativa klimatske i prirodne krize“, kaže Meri Robinson, predsedavajuća Eldersa, grupe svetskih lidera koju je osnovao Nelson Mandela, bivša predsednica Irske i Visoka komesarka UN-a za ljudska prava.
„Svaki sićušan delić je bitan za izbegavanje najgorih posledica klimatskih promena i sprečavanje budućnosti u kojoj će razorni uragani kao Milton biti norma“, dodala je ona.
Ali dok su uragani Milton i Helen divljali, Tramp je omalovažio planove za životnu sredinu i politiku za sučeljavanje sa ovom klimatskim krizom kao „jednu od najvećih prevara svih vremena“.
Mnogi očekuju da će se on povući iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine kao što je to učinio tokom prvog mandata.
Međutim, Robinson veruje da Tramp sada ne može da zaustavi zamajac koji je uhvatio zalet.
„On ne može da zaustavi američku energetsku tranziciju i vrati milijarde dolara u zelenim subvencijama... niti može da zaustavi neumorni nefederalni klimatski pokret.“
Ona je pozvala Kamalu Haris, koja još nije jasno iznela vlastiti stav, da pojača inicijativu „i iskaže liderstvo, da se nadoveže na zamajac iz poslednjih nekoliko godina i da podstakne druge velike emitere da se ubrzaju“.
„Ishod američkih izbora ima ogroman značaj, imajući u vidu neprikosnoveni uticaj koji imaju Sjedinjene Američke Države, ne samo preko vojne i ekonomske sile, već i preko potencijala da povede moralnim autoritetom na globalnoj sceni“, kaže Martin Grifits, veteran u posredovanju u sukobima, koji je, sve donedavno, bio podsekretar Ujedinjenih nacija i koordinator humanitarnih poslova i pomoći u krizama.
On vidi veće svetlo ako pobedi Haris.
„Predsednički mandat Kamale Haris predstavlja tu nadu“, kaže mi on.
Za razliku od nje, „povratak Trampovog predsedničkog mandata, koji je obeležio izolacionizam i unilateralizam, nudi malo toga sem produbljivanja globalne nestabilnosti i očajanja“.
SAD su takođe ubedljivo najveći donator kad je u pitanju sistem UN-a.
One su 2022. godine obezbedile rekordnih 18,1 milijardi dolara.
Ali tokom Trampovog prvog mandata, on je ukinuo finansiranje nekoliko agencija UN-a i izašao iz Svetske zdravstvene organizacije.
Drugi donatori su požurili da popune te rupe, što je Tramp i želeo da se dogodi.
Ali Grifits ističe sve dublje očajanje u humanitarnoj zajednici i izvan nje, i kritikuje „oklevanje“ Bajdenove administracije povodom pogoršavanja situacije na Bliskom istoku.
Šefovi humanitarnih agencija iznova su osudili ubilački napad Hamasa na izraelske civile 7. oktobra.
Ali oni su iznova i iznova pozvali SAD da učine mnogo više kako bi okončale duboku patnju civila u Gazi baš kao i u Libanu.
Bajden i njegovi glavni zvaničnici nekoliko puta su tražili da u Gazu uđe više pomoći, i to je povremeno činilo razliku.
Ali kritičari kažu da pomoć, i pritisci, nikad nisu bili dovoljni.
Nedavno upozorenje da bi deo vitalne vojne pomoći mogao biti ukinut odložilo je konačnu odluku do posle američkih izbora.
„Pravo liderstvo poteći će od rešavanja humanitarne krize sa nepokolebljivom moralnom jasnoćom, čineći zaštitu ljudskih života osnovom američke diplomatije i delovanja na svetskoj sceni“, kaže Grifits.
Ali on i dalje veruje da je Amerika neizostavna sila.
„U vreme globalnih sukoba i neizvesnosti, svet žudi za tim da SAD doraste izazovu odgovornog, principijelnog vođstva…
„Mi zahtevamo više. Mi zaslužujemo više. I usuđujemo se da se nadamo nečem višem.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
w/e
Nikola
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar