Amerikanci u utorak 5. novembra izlaze na birališta da glasaju za novog predsednika.
Kada se birališta zatvore, u zavisnosti od toga koliko je rezultat tesan, moguće je da se pobednik neće znati još nekoliko sati, dana ili čak nedelja.
Evo šta treba da znate.
Kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris, sadašnja potpredsednica, i kandidat Republikanske stranke Donald Tramp, bivši predsednik, već nedeljama vode izjednačenu bitku.
Kako se bliži 5. novembar, rezultati anketa na nacionalnom nivou i u kolebljivim državama su sve tešnji, tako da bi u nekoliko država razlika mogla da bude veoma mala, što bi moglo da zahteva ponovno brojanje glasova.
Moguće je i da će ove godine neki rezultati pristizati sporije zbog promena u načinu na koji pojedine države, među kojima su svih sedam kolebljivih država koje će na kraju i odlučiti predsedničku trku, sprovode izbore od 2020. godine.
S druge strane, prebrojavanje glasova je ubrzano u pojedinim državama, poput Mičigena, i ovoga puta će se mnogo manje glasova slati poštom nego na poslednjim izborima, održani tokom pandemije korona virusa.
Uzimajući sve ovo u obzir, postoji nekoliko mogućnosti – da se pobednik proglasi u izbornoj noći, sledećeg jutra ili možda nekoliko dana ili nedelja kasnije.
Izbori 2020. godine održani su u utorak, 3. novembra, ali američke TV mreže su Džozefa Bajdena proglasile pobednikom tek kasno ujutru u subotu 7. novembra.
Dok su Amerikanci odlazili na spavanje u izbornoj noći, Trampove pristalice su bile ubeđene da je pobeda na dohvat ruke, ali su zapravo oba kandidata bila blizu da osvoje 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu.
Iako su rezultati predsedničke trke bili poznati u velikoj većini država u roku od 24 sata, nisu u nekoliko ključnih država, među kojima su bile Pensilvanija i Nevada.
Glasovi u Pensilvaniji, koja ima 19 elektorskih glasova, naginjali su na stranu demokratskog kandidata, a na osnovu nove ture glasova koja je pristigla iz ključne države u subotu ujutru, TV mreže su prognozirale pobedu Bajdena.
CNN je prvi objavio rezultate, a sve druge TV mreže su isto učinile u narednih 15 minuta.
Uglavnom, birači su se navikli da saznaju ime sledećeg predsednika pre nego odu na spavanje u izbornoj noći ili bar u ranim jutarnjim satima sledećeg dana.
Na primer, 2016. godine, kada je Tramp prvi put izabran za predsednika, proglašen je pobednikom dan nakon izbora, nešto pre 03:00 sata po severnoameričkom istočnom standardnom vremenu (EST) ili pre 08:00 po griničkom srednjem vremenu (GMT).
Kada je 2012. godine Barak Obama obezbedio drugi predsednički mandat, njegova pobeda je prognozirana pre ponoći na sam dan glasanja.
Ali značajan izuzetak koji se desio relativno skoro bila je predsednička trka između Džordža V. Buša i Ala Gora 2000. godine.
Zbog tesnog rezultata u državi Floridi, konačni ishod je bio poznat tek 12. decembra kada je američki Vrhovni sud odlučio da se okonča postupak ponovnog brojenja glasova u državi i time ključeve Bele kuće predao Bušu.
Širom zemlje, prva birališta se zatvaraju u 18:00 EST (23:00 GMT) u utorak uveče, a poslednja birališta u 01:00 EST (06:00 GMT) rano u sredu.
Ali očekuje se da će ovu trku odlučiti rezultati iz sedam kolebljivih država - Arizone, Džordžije, Mičigena, Nevade, Severne Karoline, Pensilvanije i Viskonsina.
19:00 EST (00:00 GMT) – Zatvaraju se birališta u Džordžiji i još pet država, i delimično u još dve države.
Ovo je takođe vreme kada će američke TV mreže verovatno početi da objavljuju prve prognoze tokom izborne noći za države gde se ne očekuje tesan rezultat, kao što je Kentaki.
19:30 EST (00:30 GMT) – Zatvaraju se birališta u tri države, među kojima je Severna Karolina, gde se Haris nada da će prekinuti gubitničkli niz demokratskih predsedničkih kandidata od 2008. godine.
20:00 EST (01:00 GMT) – Zatvaraju se birališta u Pensilavaniji i još 15 država i Okrugu Kolumbiji i delimično u Mičigenu i još četiri države.
21:00 EST (02:00 GMT) – Zatvaraju se su sva preostala birališta u Mičigenu, kao i u Arizoni, Viskonsinu i u još 12 država.
22:00 EST (03:00 GMT) – Zatvaraju se birališta u Nevadi i još dve države, i delimično u još dve države.
Obično se prvo zbrajaju glasovi na dan izbora, zatim rani glasovi poštom, oni koji su osporeni, a onda glasovi iz inostranstva i vojske.
Lokalni izborni zvaničnici, i imenovani i izabrani, proveravaju, obrađuju i broje pojedinačne glasove.
Provera glasačkih listića podrazumeva upoređivanje broja ubačenih listića sa brojem aktivnih birača, otvaranje i pregled svakog pojedinačnog glasačkog listića i provera da nije pocepan, umrljan ili ima druga oštećenja i dokumentovanje i istraživanje svih nedoslednosti.
Prebrojavanje glasačkih listića podrazumeva i unošenje svakog glasačkog listića u elektronske skenere koji prikazuju rezultate u tabeli.
Ponekad je potrebno ručno prebrojavanje ili dvostruka provera.
Svaka država ima stroga pravila koja određuju ko može da učestvuje u prikupljanju podataka, redosled kojim se obrađuju glasovi i koji delovi su otvoreni za javnost, kao i način na koji stranački posmatrači mogu da prate i intervenišu tokom brojenja glasova.
Ako je rezultat tesan, mediji će sačekati duže pre nego daju njihove prognoze, a to takođe povećava mogućnost ponovnog brojanja glasova i pojave pravnih izazova.
Na primer u Pensilvaniji, automatsko ponovno prebrojavanje na nivou cele države primenjuje se u slučaju da je razlika između pobednika i poraženog pola procentnih poena.
U 2020. godini, razlika je bila nešto više od 1,1 procentnog poena.
Širom zemlje je već podneto više od stotinu predizbornih tužbi, među kojima su one protiv republikanaca koje se odnose na osporavanje biračkog prava i biračke spiskove.
Sudske odluke o ovim slučajevima svakodnevnu utiču na ovu predsedničku trku.
Do kašenjenja može da dođe i zbog slučajeva nasilja povezanih sa izborima, posebno na biračkim mestima, kao i prepreka u prebrojavanju glasova, kao što je bio slučaj 2020. godine kada je pukla vodovodna cevi na mestu obrade glasačkih listića u Džordžiji.
Nakon što je svaki važeći glas uvršten u konačne rezultate, i nakon što se završi ponovno brojanje glasova, izborni rezultati se potvrđuju – prvo u lokalnim jurisdikcijama, a zatim na nivou cele države.
Izvršna vlast države, obično guverner, potom potvrđuje spisak ljudi koji će predstavljati njihovu državu u Kolegijumu izbornika (Elektorskom kolegijumu).
Izbornici se u njihovim državama sastaju 17. decembra da glasaju i rezultate pošalju u Vašington.
Novi američki Kongres održava zajedničku sednicu 6. januara da prebroji elektorske glasove, a sednici predsedava sadašnji potpredsednik.
Posle izbora 2020. godine, Tramp je odbio da prizna poraz i okupio je pristalice koji su izvršili upad u američki Kapitol dok se u Kongresu održavao sastanak da potvrdi Bajdenovu pobedu.
Tramp je zatražio od njegovog potpredsednika Majka Pensa da ne prihvati rezultate, ali je Pens to odbio.
Izborne reforme koje su usledile otežavaju zakonodavcima da ulažu prigovore na overene rezultate koji im se šalju iz država, a pojasnile su i da potpredsednik nema ovlašćenja da jednostrano odbije glasove izbornika.
Uprkos tome, posmatrači izbora očekuju da će biti pokušaja da se odloži overavanje glasova i na lokalnom i na nivou cele države.
Tramp, njegov kandidat za potpredsednika Džej Di Vens i najviši republikanski zvaničnici u Kapitolu su u nekoliko navrata odbili da nedvosmisleno kažu da će prihvatiti rezultate izbora u slučaju da Tramp izgubi.
Novoizabrani predsednik biće inaugurisan u ponedeljak 20. januara 2025. godine u američkom Kapitolu.
Biće to 60. predsednička inauguracija u istoriji Sjedinjenih Država.
Tada će novi predsednik položiti zakletvu i obavezati se da će poštovati Ustav, a zatim će se obratiti naciji.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar