U maloj studentskoj sobi, okružena hrpom knjiga i papira, crpim poslednje atome snage kako bih završila master rad.
Novembar je, 2016. godina - Amerikanci za nekoliko dana biraju 45. predsednika.
Na glasačkom listiću su dva imena: Donald Tramp, kontroverzni milijarder i Hilari Klinton, bivša državna sekretarka i supruga Bila Klintona, nekadašnjeg predsednika.
„Da li je Hilari Klinton prva žena koja se kandiduje za najviše mesto u Americi“?, pitam se dok trljam pospane oči.
Brzom pretragom na internetu saznajem da su Amerikanci prvu predsedničku kandidatkinju imali još 1872. godine - Viktoriju Vudhal.
Biografija joj je poput holivudskih filmova, obavijena velom misterije, ostavljajući prostora mašti i nagađanjima.
U detinjstvu je proricala sudbinu, bavila se spiritualizmom i isceljivanjem, bila aktivna na njujorškoj berzi, sa sestrom pokrenula nedeljnik, borila za jednaka prava i kandidovala za predsednicu - i sve to u 19. veku.
Pripisivali su joj i ulogu zavodnice, ali proverenih dokaza nema.
Nekoliko godina kasnije, naši putevi se ponovo prepliću.
Gotovo da je sve isto, bliže se američki izbori: Donald Tramp juri drugi mandat, a rivalka mu je ponovo žena - Kamala Haris.
Da li kandidatkinja Demokratske stranke zna ko je ženama prokrčio put i otvorio vrata politike?
Jedna od prvih fotografija koja se pojavi kada se na internetu ukuca ime Viktorije Vudhal je njen portret iz druge polovine 19. veka.
Oslonjena je na drveni sto, u dugoj suknji, sa šeširom i leptir mašnom, u otkopčanom sakou ispod kojeg proviruje bela košulja.
Pozira, u to vreme jednom od poznatijih američkih fotografa, Metjuu Brejdiju.
Sačuvanih fotografija Viktorije Vudhal je samo par, ali na svakoj je njen pogled prodoran i odvažan.
Takvu sliku o njoj stekla je i Džakelin Kolosov, koja je sasvim slučajno čula za ovu, kako kaže, hrabru i nesvakidašnju ženu.
„Bila je neustrašiva i ambiciozna, zalagala se za socijalnu pravdu, izmene zakona o razvodima kako bi žene mogle da napuste muževe nasilnike i borila se za jednaka prava”, govori Kolosov, autorka knjige Viktorija Vudhal, prva predsednička kandidatkinja.
„Fascinirala me je priča i poželela sam da napisem knjigu, jer o ženama poput nje treba pričati“, objašnjava za BBC.
Životna priča Viktorije Vudhal počinje u malom mestu Homer, u američkoj državi Ohajo.
Odrastala je u velikoj porodici i već kao devojčica se upoznala sa svetom spiritualizma.
Završila je samo tri razreda osnovne škole, jer se njena porodica često selila.
Njen otac je prodavao lekovito bilje od mesta do mesta, predstavljajući se kao travar (vidar), a nju i sestruTenesi primoravao da vode spiritualne seanse i glume proročice.
Zamišljam rasklopljen šator u kojem na drvenoj stolici, u transu, sedi devojčica kovržave kose i zatvorenih očiju, dok se pred njom smenjuju nestrpljivi ljudi, spremni da daju poslednju paru kako bi ponovo stupili u kontakt sa najbližima koje su izgubili.
Viktorija je kasnije govorila da je bila „dete bez detinjstva”, jer ih je otac zlostavljao.
Kada je imala samo 15 godina, udala za gotovo dvaput starijeg muškarca, doktora Kaninga Vudhala.
Nije sigurno da li su je primorali ili je samovoljno odlučila da se uda i pobegne od porodice, baš kao što je teško proveriti mnoge podatke iz njene biografije.
Sa doktorom je imala dvoje dece, ali ne i srećan brak.
Fizički ju je zlostavljao, trošeći sav novac na alkohol, zbog čega je morala da radi i po nekoliko poslova kako bi prehranila decu.
Sve dok jednog dana nije odlučila da ga napusti i pridruži se sestri, koja je u to vreme radila kao isceljiteljka.
Prelomni trenutak u životu bio je odlazak u Njujork, gde će pridružila sestri i vratila spiritualizmu i vidovnjaštvu.
Među njihovim klijentima bio je i Kornelijus Vanderbilt, železnički magnat, i u to vreme jedan od najbogatijih ljudi u Americi.
Želeo je da mu sestre pomognu da stupi u kontakt sa preminulom suprugom.
Ubrzo će poslovni odnos prerasti u prijateljski.
„Možda je to danas pomalo mistično i apstraktno, ali je spiritualizam u 19. veku bio među najmoćnijim religioznim pokretima”, ukazuje Džakelin Kolosov.
Poznanstvo sa Vanderbiltom sestrama će prokrčiti put do Njujorške berze na Vol stritu.
Postoje zapisi da je tokom 1869. godine Viktorija Vudhal nudila vidovnjačke usluge pred berzom zlata, da bi od zarađenog novca kupovala akcije.
Zaradila je navodno oko 700.000 ondašnjih dolara - danas bi ta suma bila više od 16 miliona - dovoljno novca da sa sestrom 1870. otvori brokersku firmu.
Nijedna žena pre njih u tome nije uspela.
Nazivali su ih i „očaravajućim brokerkama” i „kraljicama finansija”.
„Podsuknje među životinjama“, glasio je jedan od novinskih naslova.
Viktorija se priključuje i pokretu za ženska prava, sve glasnijem u drugoj polovini 19. veka.
O idejama pokreta pisaće u nedeljniku Woodhull and Claflin’s Weekly, koji je pokrenula sa sestrom.
I u tome su bile prve žene.
„One su promovisale progresivne političke reforme i objavile prvo izdanje Komunističkog manifesta Karla Marksa na engleskom jeziku”, kaže spisateljica Kolosov.
Komunističko delo o klasnoj borbi u kapitalističkoj Americi - zvuči kao insert iz naučnofantastičnog filma.
Zatalasala je političku scenu obraćanjem američkom Predstavničkom domu, jednom od dva tela Kongresa, najvišeg administrativnog i zakonodavnog organa Amerike, što je do tada bilo dozvoljeno samo muškarcima.
Mahala je papirima pred zbunjenim, ali ljutitim muškarcima, okružena nekolicinom saborkinja, tvrdeći da 14. i 15. amandmani američkog Ustava ženama već garantuju pravo glasa.
Ipak, žene su na to pravo u Americi morale da čekaju sve do 1920.
Ni danas nije poznato ko joj je omogućio da govori u Predstavničkom domu.
Viktorija Vudhal ponovo ispisuje istoriju kandidaturom na predsedničkim izborima koju je zvanično najavila u njenom nedeljniku.
Bio je to prvi put da se žena kandiduje za najviše mesto u državi.
Nominovala ju je 1872. godine tek osnovana Partija jednakih prava, na konvenciji održanoj na Menhetnu u Njujorku.
„Izbor Partije za predsedničku kandidatkinju je Viktorija Vudhal“, čulo se sa razglasa, a potom je usledilo i petominutno skandiranje.
U crnoj haljini, ukrašenoj plavom kravatom, Vudhal, tada 34-godišnjakinja, prihvatila je nominaciju male partije koja se zalagala za prava žena.
Ali kampanja nije tekla glatko.
Njeni radikalni stavovi o slobodnoj ljubavi, da svako ima pravo da se venčava, razvodi i rađa decu bez uplitanja vlasti, o komunizmu i spiritualizmu nisu u to vreme bili prijemčivi.
Nekoliko dana uoči izbora njujorška policija je hapsi zbog objavljivanja priče o aferi uticajnog bruklinskog sveštenika Henrija Vorda Bičera sa udatom ženom.
Izborni dan provešće u zatvorskoj ćeliji.
I da je bila na slobodi, ne bi mogla da zaokruži sopstveno ime na glasačkom listiću, jer je 19. vek i žene još nemaju pravo glasa.
Prošlo je više od 150 godina, a Amerika i dalje nije imala predsednicu, iako su se mnoge iskusne političarke izborile za nominaciju jedne od dve glavne stranke u zemlji.
Po izlasku iz zatvora, Vudhal se seli u Veliku Britaniju i posvećuje se reformi obrazovanja i humanitarnom radu.
Vrlo brzo će se priključiti britanskom pokretu za prava žena.
I u Londonu je držala govore o slobodnoj ljubavi, koje su prema pisanju Njujork tajmsa, ljudi masovno slušali.
Među njima je bio i bankar Džon B. Martin, za koga će se Viktorija Vudhal ubrzo udati.
Posle njegove smrti, seli se u Brenton Norton, nedaleko od Londona, gde će uložiti novac u popravku puta, škole i lokalne crkve.
Ulicama Brentona Nortona godinama kasnije koračaće još jedna Viktorija.
Amerikanka Viktorija Lajan Vilson je sa malobrojnim timom snimala poslednje sekvence dokumentarnog filma o imenjakinji za koju je slučajno čula.
„Jednom kada zavirite u svet Viktorije Vudhal, ostajete zauvek opčinjeni njenom ličnošću.
„Neustrašiva, atraktivna žena, koja je stavovima i razmišljanjima protresla tadašnje društvo”, govori rediteljka Viktorija Lajan Vilson za BBC.
Tokom snimanja je srela „starijeg čoveka koji mi je pokazao i gde je bila njena kuća”, priča mi u telefonskom razgovoru koji vodimo u kasne sate zbog vremenske razlike.
On je zapamtio priču o neobičnoj Amerikanki za koju su govorili da je zaslužna što ovo englesko mestašce ima ulično svetlo, poštu i telefon.
Taj podatak navodi se i u radu Satanino pokajanje: Nova istorija Viktorije Vudhol, Alene R. Pirok sa Univerziteta Ilinos.
Proučavajući život Viktorije Vudhal, Lajan Vilson je stvorila sliku o nezaustavljivoj ličnosti.
„Nije imala ništa, a uspela je da ostvari mnogo toga”, kaže rediteljka.
Na prvom spratu Robins Hanter muzeja u gradiću Grenvij u američkoj državi Ohajo pod zlatnim zvonom godinama stoji ženska statua i dočekuje posetioce.
Lik žene koji je ostavio neopisivi trag u američkoj istoriji urezan je i na satu.
„Oni ne mogu da spreče plimu reformi. Svet se kreće”, govorila je.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar