„Muzika je za mene svetinja“, izjavio je jednom Kvinsi Džons.
„Melodija je božji glas.“
On je svakako posedovao božanski dar.
Džons, koji je preminuo u 91. godini, bio je desna ruka i Frenka Sinatre i Majkla Džeksona, i pomagao je u oblikovanju zvuka džeza i popa više od 60 godina.
Njegov način snimanja uneo je revoluciju u muziku svih žanrova, promovišući neočekivane saradnje i oblikujući moderne tehnike produkcije.
Evo 10 pesama koje najbolje ilustruju njegovu svestranost i genijalnost u studiju, i njegovu sposobnost da izvuče najviše iz muzičara sa kojima je radio.
Ta ploča je bila Off The Wall - disko spektakl koji je pretvorio Džeksona u solo zvezdu.
Njih dvojica su se ponovo udružili za Triler iz 1982. godine, koji je po mnogima preokrenuo pop biznis naglavačke.
Ne samo da je proizveo sedam singlova u top 10, već je prekoračio sve rasne barijere, jednako se dopavši i crnačkoj i belačkoj publici.
Ključna za uspeh bila je pesma „Billie Jean“, mračna priča o grupi devojkama koje je Džekson upoznavao dok je bio na turnejama sa braćom.
Kao producentu, Džonsu se nije previše dopadala prva numera, svađajući se sa Džeksonom oko dugog instrumentalnog uvoda.
„Rekao sam: ‘Majkl, moramo da izbacimo taj uvod’“, kasnije se prisetio on.
„A Majkl je rekao: ‘Ali to je želatin! On me tera da plešem.' A kad vam Majkl Džekson kaže: 'To me tera da plešem’, mi svi ostali moramo da umuknemo.“
Dok su mu te reči odzvanjale u ušima, Džons je napravio aranžmane tako da budu glatki i fanki.
Čak je dao uputstvo tonskom snimatelju Brusu Svedijenu da napravi zvuk bubnja sa „zvučnom ličnošću“ koju niko nikad nije čuo ranije.
Rezultat je jedan od najprepoznatljivijih uvoda u istoriji popa.
„Sedam duplih Džek Denijelsa za sat vremena… Frenk Sinatra je izmislio provod.“
Nakon što su uspostavili saradnju na It Might As Well Be Swing 1964. godine, Džons je pomogao da Sinatra rearanžira vlastite prepoznatljive pesme za četvoronedeljno svakodnevno gostovanje u Kopa Rumu hotela Sends u Las Vegasu.
„Bio je to verovatno najuzbudljiviji angažman koji sam ikada imao u životu, otkako sam počeo da nastupam“, kasnije se prisetio Sinatra.
Praćen orkestrom Kaunta Bejzija, zvezda zvuči savršeno opušteno, s lakoćom prolazeći kroz standarde kao što su I've Got You Under My Skin, Fly Me To The Moon i You Make Me Feel So Young.
Ali Come Fly With Me najsavršenije dočarava vitalnost novih Džonsovih aranžmana, naročito u harizmatičnoj međuigri između Sinatre i duvačke sekcije.
Ne čudi da je ona izabrana kao uvodna numera ovog nastupa, što je savršeno zabeleženo na nagrađivanom albumu uživo Sinatra At The Sands.
Lesli Gor je bila samo tinejdžerka kad su ranih 1960-ih njeni vokalni demo snimci dospeli u ruke Kvinsija Džonsa.
Do tog trenutka, on je radio samo sa džez pevačima kao što su Sinatra i Sara Von – ali mu se nešto dopalo na snimcima Lesli Gor.
„Imala je blag, prepoznatljiv glas i pevala je uštimano, što mnogi odrasli rokenrol pevači nisu umeli, tako da sam potpisao ugovor s njom“, napisao je on u autobiografiji.
Za njihovu prvu sesiju, Džons je odabrao It's My Party iz gomile od 200 demo snimaka i bacio se na posao.
On je udvostručio glas Lesli Gor, dodavši mu male ukrase u vidu duvača i neočekivanih promena akorda koji su savršeno dočaravali adolescentsku teskobu pesme.
Potom je požurio da izda singl, nakon što je saznao da Fil Spektor planira da snimi istu pesmu sa The Crystals.
Ona se odmah popela na vrh američkih top lista i završila na devetom mestu u Velikoj Britaniji.
U verziji The Lovin' Spoonful, Summer In The City je rok klasik iz 1960-ih, pun zlokobnih akorda na klavijaturama i moćnih udaraca bubnja koji dočaravaju lepljivu prljavštinu neizdrživog toplotnog talasa.
Verzija Kvinsija Džonsa, snimljena za njegov album iz 1973. godine You've Got It Bad Girl maltene je neprepoznatljiva kao ista pesma.
Lenjo „iskulirane“ hemondove klavijature odsvirane su sa pero-lakim dodirom, a bubnjevi su odsvirani nežno sa metlicama.
Većina teksta je izbačen, a kad se pojavi u 2'30", otpevan je sa skoro rajskim spokojem Valeri Simpson (iz Ešford i Simpson).
Prvobitno objavljena kao B-strana singla, postala je jedna od najuticajnijih Džonsovih pesama.
Prema internet stranici WhoSampled.com, semplovana je u 87 drugih pesama, među njima na numerama izvođača kao što su Massive Attack, Eminem, Nightmares on Wax i The Roots.
Još jedan primer kako je Džonsovo aranžersko umeće znalo potpuno da promeni pesmu.
Mad About The Boy je pesma koju je napisao Noel Kauard, za kabare Words and Music iz 1932. godine.
U originalu je pevaju četiri različite žene, od kojih svaka izjavljuje ljubav neimenovanoj filmskoj zvezdi (prema glasinama, Daglasu Ferbenksu) dok čeka u redu da pogleda jedan od njegovih filmova.
Duhovita je, uvrnuta i pametna, ali kad je Dina Vašington obradila pesmu 1961. godine, Džons ju je usporio i promenio takt sa 4/4 na 6/8, omogućivši pevačici da šeta kroz tekst sa novopronađenom putenošću.
Zanemarena u ono vreme, dobila je novi život 1992. godine kad je iskorišćena kao muzička podloga za Levisovu reklamu i tada prvi put uletela na britanske top liste.
Napisana za samo 20 minuta, Soul Bossa Nova je bila inspirisana pomamom za brazilskom muzikom ranih 1960-ih, pokrenutom uspehom Desafinada Žoaoa Gilberta i Stena Geca.
Džons je ovde u svom elementu - sa cvrkućućim flautama i velikim trombonskim rasponima koji dočaravaju radost života jednog karnevala.
On takođe obilato koristi kuiku, brazilski bubanj koji u uvodnim taktovima proizvodi nešto što zvuči kao veoma veseo majmun.
Možda je pomama za bosa novom bila kratkog veka, ali je Džonsova pesma istrajala, najprepoznatljivije u uvodnoj plesnoj sekvenci filma Ostin Pauers.
Od samih početaka, Džons i Džekson su planirali da pretvore Triler u najprodavaniji album.
„Prošli smo kroz 800 pesama da bismo odabrali devet“, rekao je Džons.
„To nije ležeran pristup.“
Rad je bio iscrpljujući.
U jednom trenutku, radili su u tri studija istovremeno... sve dok se zvučnici nisu zapalili.
Beat It je bila ključna pesma projekta - zato što je bila osmišljena da Majkl Džekson bude puštan na američkim rok stanicama, što je do tada bilo nečuveno u muzičkoj industriji 1980-ih koja je bila ustrojena prema čvrstoj segregaciji.
Džons je rekao Džeksonu da napiše „crnu verziju“ pesme My Sharona od The Knack - hit pesme iz 1979. godine koja se prodala u više od 10 miliona primeraka.
Ali Džekson je bio korak ispred.
Imao je demo snimak koji je odgovarao tom zadatku, samo bez refrena ili teksta.
Dok je Džekson radio na tim elementima (možete da čujete njegov prvi pokušaj da bez reči otpeva melodiju na njegovom Jutjub kanalu), Džons je pozvao Edija Van Hejlena da odsvira gitarski solo.
„Ušao je i naređao svoje gibson gitare“, kasnije se prisetio Džons.
„Rekao sam mu: 'Neću sedeti ovde i govoriti ti šta da sviraš... Ajde da isprobamo tri ili četiri verzije. Neke će biti preterano živahne, neke će biti duge, pa ćemo već izvajati nešto.“
„I on se tu razbio od svirke.“
Pesma, sa video spotom inspirisanim Pričom sa zapadne strane, pojavila se u trenutku kad je pokrenut MTV, pretvorivši Džeksona u redovan inventar dnevnih soba širom Amerike.
Ali uprkos usredsređenosti na komercijalni aspekt Trilera, Džons je oduvek tvrdio da mu je muzika uvek bila na prvom mestu.
„Nikad u životu nisam snimio muziku samo za novac ili slavu jer tad Bog napusti prostoriju.“
Angažovao ih je da sviraju muziku za proslavljenu TV mini-seriju Koreni, doveo ih je u svoj bend za turneje i snimio njihov debitantski album iz 1976. godine Look Out For #1 (sa sve veličanstvenom obradom pesme Come Together Bitlsa).
Ali braća nisu ostvarila uspeh u mejnstrimu sve do 1977. godine, kad su objavila Strawberry Letter #23.
Nju je prvobitno snimio Šagi Otis, ali je Džonsova verzija pojačala produkciju, sa šetajućim basom i visokim pratećim vokalima, mada je Džordž Džonson imao problema da ponovi Šagijev originalni gitarski solo, koji je bio pun komplikovanih tripleta.
Iznerviran, Džons je pozvao studijskog muzičara Lija Ritenaura u pomoć.
„Kvinsi je išao hodnikom čupajući kosu“, priseća se Ritenaur.
„Rekao je: 'Idem na ručak, Ritenaure. Sredi mi to.'
Objavljena usred pank i disko buma, romantična psihodelija ove pesme ipak je uspela da nađe publiku – popevši se na 13. mesto na top listama.
Ponovo ju je učinio popularnom Kventin Tarantino u filmu Džeki Braun.
Rano u karijeri, Džons je bio jedan od najtraženijih aranžera u džezu, radeći sa imenima kao što su Frenk Sinatra, Ela Ficdžgerald i Pegi Li.
Godine 1958, snimio je čitav album sa Sarom Von u Parizu, uz podršku 55-članog orkestra.
Među najistaknutijim pesmama je balada o zaljubljenosti Misty, koju je prvobitno snimio pijanista Erol Garner, a proslavio Džoni Matis.
Za razliku od njihovih zašećerenih i sentimentalnih verzija, Von i Džons (zajedno sa producentom Džekom Trejsijem) daju tekstu određenu patnju.
Ona bi mogla da bude „jednako bespomoćna kao mače zaglavljeno visoko na drvetu“, ali nikada do kraja niste ubeđeni da je zadovoljna tom situacijom.
Džons je dodao magične ukrase - od slapova gudača kad Von zapeva „hiljade violina počinju da sviraju“, do predivno prigušene deonice na saksofonu, koju je odsvirao Zut Sims.
Kad je Von umrla 2019. godine, Džons je objavio dugi tekst u njenu čast na svojoj Fejsbuk stranici, nazivajući je od milošte Sesi.
„Draga, slatka Sesi bila je sva sofisticirana i u promenama akorda, i čoveče, mogu da vam kažem da je razmišljala kao truba i PEVALA kao truba!“, napisao je on.
„Išli smo na sjajna putovanja zajedno i nikad neću zaboraviti nijedan naš zajednički trenutak, zato što je svaki taj trenutak bio poseban.“
„Ostavite ego na vratima“ glasi rukom ispisani natpis koji je Kvinsi Džons okačio na vrata njegovog muzičkog studija 1985. godine.
Prilika je bila snimanje We Are The World - dobrotvornog singla uz učešće mnoštva zvezda, a čiji je cilj bio da se sakupi novac za pomoć narodu koji je patio od gladi u Etiopiji.
Pesmu su napisali Lajonel Riči i Majkl Džekson, a na ploči pevaju imena kao što su Stivi Vonder, Pol Sajmon, Sindi Loper, Brus Springstin, Dion Vorik i Bob Dilan, svi snimljeni tokom jedne jedine večeri.
Okupiti sve te pevače bila je ogromna glavobolja, kao što je pokazao skorašnji Netfliksov dokumentarac Najveća noć popa.
U jednom trenutku je Stivi Vonder insistirao da neki od stihova budu napisani na svahiliju, uprkos tome što narod Etiopije, koji bi bio najveći korisnik sredstava sakupljenih u borbi protiv gladi, uglavnom govori druge jezike.
Džons je vodio čitavu sesiju sa strpljenjem producenta koji je do tada sve već video.
Rezultati nisu nešto naročito sjajni, pesma je sladunjava i preduga, ali činjenica da je uopšte koherentna dokaz je njegove veštine kao producenta, aranžera, mentora i sudije.
Na kraju je pesma sakupila više od 63 miliona dolara (227 miliona dolara današnje vrednosti), a ona je jedno od Džonsovih dostignuća na koje je bio najponosniji.
„Nikad pre ni posle nisam doživeo toliku radost kao te noći dok sam radio sa tom bogatom, složenom ljudskom tapiserijom punom ljubavi, talenta i elegancije“, napisao je on u autobiografiji iz 2002. godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar