Svega nekoliko sati pre otvaranja birališta u Sjedinjenim Državama (SAD), trka za Belu kuću je izjednačena, kako na nacionalnom nivou, tako i svim kolebljivim državama.
Rezultati anketa su toliko blizu, unutar margine greške, da nagoveštavaju da će biti teško i Donaldu Trampu i Kamali Haris da obezbede dva ili tri poena prednosti, što bi im bilo dovoljno za laganu pobedu.
Oboje bi mogli da ostvare potrebnu prednost ako su uspeli da stvore koalicije birača na pravim mestima i istovremeno osigurali da oni i izađu na birališta.
Počnimo od istorijske mogućnosti da poraženi predsednik ponovo bude izabran prvi put u poslednjih 130 godina.
Ekonomija je pitanje broj jedan za birače, i ako je nezaposlenost niska i berza cveta, većina Amerikanaca kaže da ima problema jer cene rastu svakodnevno.
Inflacija je nakon pandemije korona virusa dostigla najviše nivoe još od 1970-ih, što Trampu daje priliku da upita: „Da li vam je sada bolje nego pre četiri godine?”
Tokom 2024. godine, birači širom sveta su nekoliko puta smenili stranku na vlasti, delom i zbog visokih troškova života posle pandemije kovida-19, a čini se da su glasači u SAD-u takođe gladni promena.
Samo četvrtina Amerikanaca je zadovoljna pravcem u kojem zemlja ide, dok dve trećine ima loše mišljenje o ekonomskoj situaciji.
Haris je pokušala da bude takozvani kandidat promena, ali je kao potpredsednica nije mogla da se ogradi od politike nepopularnog Džozefa Bajdena.
Uprkos posledicama nereda 6. januara 2021. godine u američkom Kapitolu, nizu optužnica i osuđujućoj presudi za krivično delo, podrška Trampu je tokom cele godine ostala stabilna na 40 odsto ili više.
Dok demokrate i konzervativci okupljeni pod sloganom „nikad Tramp” ističu da on nije sposoban za predsedničku funkciju, većina republikanaca smatra da je Tramp u pravu kada kaže da je žrtva političkog lova na veštice.
Kako su obe strane snažno ukopane na svojim pozicijama, Trampu je dovoljno da pridobije samo mali deo neodlučnih glasača.
Osim ekonomskog stanja, izbore često odlučuje osetljivo pitanje koje izaziva osećanja kod birača.
Demokrate se nadaju da je to abortus, dok se Tramp kladi na imigraciju.
Nakon što je broj nezakonitih prelaza granice dostigao rekordan nivo tokom Bajdenovog mandata, a priliv imigranta utiče na države daleko od granice, ankete pokazuju da birači više veruju Trampu po pitanju imigracije, kao i da se sada bolje kotira među Latinoamerikancima nego na prethodnim izborima.
Trampov pristup biračima koji se osećaju zaboravljenim i ostavljenim promenio je američku politiku - preobratio je tradicionalno demokratsko biračko telo, kao što su sindikalni radnici, u republikance, i uveo je i carine, koje su postale skoro standard, da zaštiti američku industriju.
Ako uspe da obezbedi veću izlaznost u seoskim i prigradskim područjima u kolebljivim država, to bi moglo da nadomesti gubitak glasova umerenih republikanaca koji imaju fakultetsko obrazovanje.
Trampovi kritičari kažu da on podriva američke saveze umiljavajući se autoritarnim vođama u svetu.
Međutim, bivši predsednik njegovu nepredvidivost smatra snagom i ističe da nijedan veći rat nije počeo kada je bio u Beloj kući.
Mnogi Amerikanci su ljuti iz raznih razloga - zato što SAD šalju milijarde Ukrajini i Izraelu - i misle da je Amerika slabija pod vođstvom Bajdena.
Većina glasača, posebno muškaraci kojima Tramp podilazi u podkastim, kao na primer u onom koji vodi Džo Rogan, vide ga kao jačeg vođu od Haris.
Uprkos Trampovim prednostima, on je ipak duboko polarizovana ličnost.
Na izborima 2020. godine osvojio je rekordan broj glasova za Republikansku stranku, ali je ipak izgubio jer je sedam miliona Amerikanaca više podržalo Bajdena.
Ovog puta, Haris igra na kartu straha od povratka Trampa na vlast.
Nazvala ga je „fašistom” i pretnjom demokratiji, i obećala je da će se udaljiti od „drama i sukoba”.
Anketa koju su u julu sproveli britanska novinska agencija Rojters i multinacionalna kompanija za istraživanje tržišta Ipsos pokazala je da četiri od pet Amerikanaca smatra da situacija u zemlji izmiče kontroli.
Haris se nada da je glasači, posebno umereni republikanci i oni stranački neopredeljni, vide kao kandidata koji će doneti stabilnost.
Demokrate su se suočile sa skoro sigurnim porazom u trenutku kada je Bajden odustao od predsedničke trke.
Stranka, ujedinjena u želji da pobedi Trampa, je brzo pružila podršku Haris i neverovatnom brzinom osmislila poruku koja je više okrenuta budućnosti i koja je pokrenula glasače.
Dok republikanci Haris vezuju za Bajdenovu nepopularnu politiku, njenom kandidaturom su otklonjene neke od uobičajenih zamerki na račun Bajdena.
Najočiglednija je njeno godište, jer su ankete dosledno ukazivale da su birači ozbiljno zabrinuti zbog Bajdenove sposobnosti da obavlja funkciju predsednika.
Ali, stvari su se preokrenule i sada je Tramp taj koji se bori da postane najstariji američki predsednik.
Ovo su prvi predsednički izbori otkako je američki Vrhovni sud poništio ustavno pravo na abortus.
Glasači koji podržavaju zaštitu prava na abortus u velikoj meri podržavaju Haris, a videli smo na prethodnim izborima, posebno na takozvanim izborima na sredini mandata 2022. godine, da to pitanje može da podstakne izlaznost i da ima uticaj na ishod izbora.
Deset država, među kojima je i kolebljiva Arizona, održaće glasanja na kojima će birači odlučivati o načinu na koji abortus treba da bude regulisan.
To bi moglo da poveća izlaznost u korist Haris.
To što bi Haris mogla da postane prva žena na čelu SAD-a takođe može da ojača njenu značajnu prednost koju ima među ženama glasačima.
Verovatnije je da će na izborima glasati grupe kod kojih sa Haris bolje kotira, kao što su fakultetski obrazovani i stariji ljudi.
Demokrate imaju bolju poziciju među grupama birača čija izlaznost je velika, dok je Tramp postigao napredak kod grupa čija izlaznost je prilično mala, a to su mladići i ljudi bez fakultetske diplome.
Tramp, na primer, ima ogromnu prednost među biračima koji su bili registrovani, ali nisu glasali 2020. godine, pokazuje anketa koju su sproveli američki dnevnik Njujork tajms (The New York Times) i istraživački institut Sijena.
Dakle, ključno pitanje je da li će se ovoga puta oni pojaviti na biralištima.
Nije tajna da su američki izbori skupi, a ovogodišnji bi mogli da bude najskuplji do sada.
Ali kada je u pitanju potrošačka moć, Haris je na vrhu.
Od kada je postala kandidatkinja u julu, prikupila je više novca nego Tramp od januara 2023. godine, pokazuje nedavna analiza poslovnog časopisa Fajnenšel tajmsa (Financial Times), koja takođe navodi da je za oglašavanje potrošila skoro dvostruko više od Trampa.
To bi moglo da odigra ulogu u neizvesnoj trci na nož, koju će na kraju odlučiti birači u kolebljivim državama koje su trenutno bombardovane političkim oglašavanjem.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar