Pet razloga zašto je Kamala Haris izgubila od Donalda Trampa

Donald Tramp je pobedio na američkim predsedničkim izborima i osigurao istorijski povratak u Belu kuću nakon što je porazio aktuelnu potpredsednicu Kamalu Haris.

Sve skupa nije bilo onoliko uzbudljivo kao što su mnogi očekivali — za razliku od oduženog prebrojavanja glasova 2020. godine, Tramp je održavao vođstvo od samog početka, sa većinom Amerikanaca u ključnim „kolebljivim” državama koji su glasali za njega.

Haris, koja je osigurala nominaciju Demokratske stranke kada je aktuelni predsednik Bajden izašao iz izborne trke u julu, druga je kandidatkinja koja je izgubila od Trampa, posle poraza Hilari Klinton 2016. godine.

Ovde analiziramo pet razloga zašto je Haris izgubila od Trampa.

• Tramp će biti novi predsednik Amerike
• Zašto su Amerikanci dali Trampu drugu šansu
• Ovi američki izbori bi mogli da promene svet

Privreda

Uprkos niskoj stopi nezaposlenosti i jakoj berzi, većina Amerikanaca tvrdi da oseća opterećenje rasta cena, a privreda je bila veliki razlog zabrinutosti za glasače.

Inflacija, koja je posle pandemije skočila na nivo koji nije viđen još od sedamdesetih, dala je Trampu šlagvort za moćno pitanje: „Da li vam je bolje sada nego što je bilo pre četiri godine?”

Godine 2024, glasači širom sveta su zbacili nekoliko stranaka sa vlasti, često motivisani visokim troškovima života posle kovida-19.

Američki birači takođe deluju željni promene.

Samo je svaki četvrti Amerikanac zadovoljan pravcem u kojem se kreće zemlja, a dve trećine imaju pesimistično mišljenje o privredi.

„Inflacija — delom izazvana Bajdenovim ogromnim programima trošenja—ostala je uporan problem, a sentiment glasača prema Bajdenovoj agendi nastavio je da se ispoljava u ozbiljno negativnim brojkama koje su učinile kandidaturu Kamale Haris velikim naporom čitavim putem”, kaže kolumnista Forin polisija Majkl Hirš.

Malo više od polovine glasača reklo je da preferira Trampa u odnosu na Haris zbog načina na koji rešava ekonomiju — za koju je 31 odsto glasača reklo da je njihov najveći problem, prema CNN-ovim izlaznim anketama.

Bajdenova nepopularnost

Haris se predstavila kao kandidatkinja promene, ali kao potpredsednica Džozefa Bajdena, imala je problema da se distancira od njenog šefa, čiji je procenat podrške ostao na oko 40 odsto tokom većeg dela njegovog mandata.

Ipak, ona mu je ostala verna, uprkos tome što su Amerikanci izrazili nezadovoljstvo načinom na koji je rešavao inflaciju i krizu na američko-meksičkoj granici.

Najbolji primer za ovo, prema političkim analitičarima, bio je kad se Haris prošlog meseca pojavila u ABC-evoj emisiji Vju.

Mnogi su to doživeli kao priliku da se predstavi Amerikancima koji ne poznaju dovoljno njeno poreklo.

Umesto toga, demokratska kandidatkinja je imala problema da objasni kako će se razlikovati od predsednika Bajdena i priznala „da joj ništa ne pada na pamet”.

Dejvid Akselrod, bivši savetnik Baraka Obame, nazvao je taj dijalog — što će kasnije biti korišćeno u reklami za Trampovu kampanju — „katastrofalnim” po Kamalu Haris.

Takođe postoji „imidž krize” u Demokratskoj stranci, rekli su izvori za BBC.

Jedan demokratski politički operativac iz Vašingtona rekao je novinarki BBC-a Ioni Vels da stranka „mora za početak da protera elitističke snobove iz DC-a”.

Drugi su, iako su hvalili napore kampanje, smatrali da je stranka imala „problem sa imidžom”, a po glavama birača su se naročito motali troškovi života.

„Taj demokratski očaj podseća na razgovor koji sam vodila sa jednim republikancem na Trampovom mitingu”, kaže Vels.

„On je tvrdio da je njihov kandidat u potpunosti ‘redefinisao’ Republikansku stranku, udaljivši se od njenog imidža elitnog kluba da bi postao privlačniji radničkim porodicama, dok su demokrate postale 'holivudska stranka'.”

Socijalna pitanja

Mimo privrede, na izbore često utiču i pitanja sa velikim emotivnim nabojem.

Demokrate su računale na abortus da bi pridobile glasače, dok se Tramp opkladio na imigraciju.

Rekordno visoki dolasci na granicu tokom Bajdenove administracije i uticaj imigranata na savezne države daleko od granice navele su glasače da po ovom pitanju više veruju Trampu, po anketi koju je sproveo Istraživački centar Pju.

Haris je, u međuvremenu, vodila energičnu kampanju za vraćanje pristupa abortusu i osigurala solidnu prednost od 54 naprema 44 odsto među ženama glasačima, prema izlaznim anketama Edison Riserča.

Međutim, to je bila uža margina od Bajdenovih 57 odsto naprema 42 odsto kad su žene u pitanju 2020. godine.

Što se tiče Trampa, 54 odsto njegovih pristalica su muškarci, dok su 44 odsto žene.

Na kraju, abortus nije imao jednako moćan efekat kao 2022. godine, kad su demokrate prošle bolje od očekivanog na izborima sredine mandata.

Britansko-američki istoričar Najal Ferguson, viši stručni saradnik Instituta Huver na Univerzitetu Stenford, kaže da su američki birači „nedvosmisleno odbacili politiku protekle četiri godine”.

On tvrdi da su se Amerikanci okrenuli protiv neuspele ekonomske politike koja je dovela do skoka inflacije, spoljne politike koja je dovela do ratova na Bliskom istoku i socijalne agende često etiketirane kao „vouk” (društveno osvešćena).

„U njenim različitim progresivnim manifestacijama, ova agenda otuđila je ne samo bele Amerikance, ne samo Amerikance iz radničke klase, već i Latinoamerikance, Hispanoamerikance, otuđila je ljude iz čitave zemlje”, rekao je on za BBC Radio 4.

„Demokratska stranka je dobila jasnu poruku: američki narod ne želi tu politiku. On želi mir kroz snagu i prosperitet bez inflacije. On svakako ne želi ‘voukere’ u socijalnoj politici.”

Neočekivan rezultat među crnim i latino glasačima

Trampov povratak u Belu kuću postao je izvesniji kad je osvojio Pensilvaniju i njenih 19 elektorskih glasova — državu koju su demokrate izgubile samo jednom od 1988. godine, kad je Tramp pobedio Hilari Klinton 2016. godine.

Kampanja Kamale Haris usmerila je resurse u „kolebljive” savezne države Sunčevog pojasa kao što su Arizona, Nevada, Džordžija i Severna Karolina, nadajući se da će pridobiti umerene republikance i nezavisne glasače nezadovoljne podelama zaostalim iz Trampovog doba.

Međutim, ta investicija se nije isplatila.

Uobičajena podrška demokratama među crnačkim, latino i mlađim glasačima se osula i dok je Haris uspela da zadrži izvesnu podršku u predgrađima sa stanovnicima obrazovanim na koledžima, to nije bilo dovoljno da potre Trampovu prednost u demokratskim uporištima.

Izlazne ankete Edison Riserča pokazuju da je Haris osvojila 86 odsto crnačkih glasova naprema 12 odsto, i 53 odsto Latino glasova naprema 45 odsto.

Godine 2020, međutim, Bajdenove margine bile su jače, obezbedivši 87 odsto crnačkih glasova i 65 odsto Latino glasova.

U velikom obrtu, Tramp je stekao najveću podršku među Latino muškarcima, pridobivši njih 54 odsto u odnosu na 44 odsto za Kamalu Haris, u poređenju sa Bajdenovom pobedom od 59 odsto naprema 36 odsto u istoj grupi 2020. godine.

Haris, u poređenju sa Bajdenovom pobedom iz 2020. godine, takođe je značajno podbacila u izrazito republikanskim ruralnim okruzima, spadajući na nivoe popularnosti Hilari Klinton iz 2016. godine.

Preterani naglasak na Trampu

Baš kao Hilari Klinton 2016. godine, Kamala Haris se izrazito skoncentrisala na Trampovu nepodesnost za vladavinu.

Još u ranoj fazi, Kamala Haris je postavila trku kao referendum o Trampu.

U poslednjim nedeljama kampanje, pojačala je retoriku, nazivajući Trampa „fašistom”, „nekontrolisanim” i „nestabilnim”, pozivajući se na bivšeg šefa protokola Bele kuće Džona Kelija i njegove tvrdnje o Trampovom navodnom divljenju Hitleru.

Postavila je izbore kao borbu za demokratiju, odražavajući Bajdenov pristup pre nego što je izašao iz trke u julu.

„Kamala Haris je izgubila ove izbore kad se gotovo isključivo usredsredila na napade na Donalda Trampa”, napisao je na Iksu, bivšem Tviteru, anketar Frenk Lanc.

„Glasači već poznaju Trampa; oni su želeli da znaju nešto više o planovima Kamale Haris za njene prve dane i prvu godinu na vlasti.”

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk