Dok traje istraga o tragičnoj nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je stradalo 14 ljudi, a troje teško povređeno, kontroverza da li je bilo radova na srušenoj nadstrešnici nije razjašnjenja ni nedelju dana kasnije.
Nadležni su više puta ponovili da nadstrešnica koja se srušila 1. novembra „nije bila predmet rekonstrukcije”, ali stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao ukazuju da je nekih radova ipak bilo.
„Nadstrešnica je rađena.
„Da nije rađena, ne bi pala, već bi još dugo trajala”, kaže Radomir Folić, profesor emeritus u penziji sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, za BBC na srpskom.
Radovi na stanici, izgrađenoj 1964. godine, počeli su u septembru 2021, u okviru velike rekonstrukcije pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom.
Na fotografijama koje su snimili građani tokom izvođenja radova može se videti da su „u prazne otvore na nadstrešnici ubačeni stakleni elementi sa aluminijumskim profilima i mermerne obloge".
„Ko je odlučio da se ovi elementi dodaju, i na osnovu kojih proračuna je pokazao da je to stabilno, ključna su pitanja”, kaže Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, za BBC na srpskom.
Današnje generacije inženjera i izvođača dozvolile su da objekat u državnom vlasništvu, rekonstruisan budžetskim sredstvima „postane opasnost po bezbednost građana Novog Sada”, saopštilo je Udruženje arhitekata Srbije.
Tužilaštvo u Novom Sadu je do sada saslušalo više od 40 ljudi, a Goran Vesić, ministar građevinarstva, podneo je ostavku.
Radovi na Železničkoj stanici u Novom Sadu trajali su od jeseni 2021. do leta 2024. godine, i koštali su 65 miliona evra.
„Nadstrešnica koja je pala na ulasku u stanicu u Novom Sadu nije bila predmet rekonstrukcije u okviru radova na obnovi stanične zgrade...
„U okviru rekonstrukcije rađena je unutrašnjost stanice, krov i fasada iznad i ispod nadstrešnice", saopšteno je iz Infrastruktura železnica Srbije, investitora radova, odmah posle nesreće.
Na snimku Železničke stanice iz maja 2024, objavljenom na Jutjubu, vide se skele i radnici oko nadstrešnice.
BBC novinari, koji su više puta bili na stanici tokom leta, videli su staklo i metalne nosače na ovoj konstrukciji na glavnom ulazu.
Našao sam sopstveni snimak iz marta 2022. godine te nadstrešnice nakon nekakvog renoviranja. pic.twitter.com/djwq2H65wO
— Lazar Čovs (@Popravljam) November 1, 2024
Javno dostupni dokument, poput projekta za građevinsku dozvolu u koji je BBC imao uvid, sadrži opis unutrašnjosti zgrade, planirane radove poput uređenja predvorja, nove galerije i liftova, kao i peronskih nadstrešnica.
„Predviđeni radovi ne ugrožavaju stabilnost postojećeg objekta, kao ni autentični izgled“, navodi se u dokumentu u kome se ne pominju radovi na nadstrešnici.
Nadstrešnica je deo zgrade železničke stanice jer je direktno povezana sa njom, ocenjuje profesor Vlastimir Radonjanin sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
„Važno je pitanje da li je nadstrešnica koja je pala bila obuhvaćena rekonstrukcijom”, kaže Ana Ferik Ivanovič.
„Neobično je da je neko radio rekonstrukciju cele železničke stanice, a da se nije bavio nadstrešnicom."
Ministarstvo građevinarstva izdalo je građevinsku dozvolu za radove na Železničkoj stanici.
Pre nego što je dalo zeleno svetlo moglo je da zatraži ispravke ako je smatralo da projektu nešto nedostaje, navode stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao.
Ako su bili predviđeni radovi na nadstrešnici, objašnjavaju, morali su da budu navedeni u dokumentaciji koja je pratila projekat, a koja nije javno dostupna u celini.
Ako nema podataka, to bi moglo da ukazuje da se o radovima na nadstrešnici odlučivalo na licu mesta, o čemu bi morao da postoji dokaz u građevinskim dnevnicima, ukazuju sagovornici BBC-a.
Izvođači imaju obavezu da vode ove zapise u kojima se beleži šta se svakog dana radilo na gradilištu.
Na osnovu njih se utvrđuje da li se radovi izvode po projektu ili ne.
Vođenje ovih dnevnika obaveza je izvođača radova, a pored njega, podatke upisuje i osoba koja obavlja stručni nadzor, dok investitor mora trajno da čuva ova dokumenta, predviđa Pravilnik o građevinskom dnevniku.
Istraga treba da pokaže ko je utvrdio da je nadstrešnica bezbedna i da nema potrebe da se rekonstruiše, rekao je Goran Vesić, koji je četiri dana posle nesreće podneo ostavku.
Odgovornost je na svima - od projektanta, preko izvođača i nadzora, do inspekcije koja je trebalo da proverava radove, kaže jedan od građevinskih inženjera sa kojim je BBC razgovarao.
Staklo koje se pojavilo na nadstrešnici nije palo sa neba, ono je naplaćeno od investitora i moralo je biti postavljeno na osnovu nečije odluke, jer ne bi drugačije moglo da se uđe na gradilište, kaže ovaj inženjer koji je želeo da ostane anoniman.
Do rušenja je došlo jer su na postojeću armirano betonsku konzolu, ankerisanu čeličnim profilima za krov, dodali masivnu čeličnu konstrukciju sa teškim staklima, koja je dovela do čupanja ankera i loma konzolnih nosača.
— Danijel Dašić (@mrcoslav) November 1, 2024
Zato panika i priča da nadstrešnica nije rekonstruisana. pic.twitter.com/zlWSpO24tb
Da je bilo propusta, posumnjao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tri dana posle nesreće.
„Da nije bilo stakla, da li bi to (nadstrešnica) stajalo još godinu, dve ili tri, a svakako su gvozdene sajle bile dotrajale.
„Svakako reč je o grešci struke, a ne bih ja bio u koži sudija i veštaka", rekao je Vučić gostujući u jednoj televizijskoj emisiji.
Nadstrešnica nije bila predmet radova u okviru rekonstrukcije stanice u skladu sa odobrenom građevinskom dozvolom, saopštio je konzorcijum CRIC-CCCC, posle nesreće.
BBC novinari nisu dobili odgovore na pitanja upućena ovim kompanijama.
„Nismo u mogućnosti da vam trenutno obezbedimo osobu za razgovor", rečeno je u kompaniji China Railway International Company (CRIC), jednom od izvođača radova.
Na pitanja upućena mejlom nije odgovorio ni drugi izvođač, China Communications Construction Company (CCCC).
„Ne dajemo izjave", rečeno je za BBC u kompaniji Project biro Utiber doo, jednoj od zaduženih za nadzor.
Na pitanja upućena mejlom nisu odgovorili ni iz Infrastruktura železnica Srbije, Saobraćajnog instituta CIP i Ministarstva građevinarstva.
„Projektom stanične zgrade nije obuhvaćena u konstruktivnom smislu nadstrešnica na južnoj fasadi, koja je srušena i ona nije bila ni predmet projekta, ni rekonstrukcije", rekao je ranije Slaven Tica, direktor CIP-a.
„Ministarstvo nijednim svojim aktom nije moglo da utiče na projekat i kvalitet radova na rekonstrukciju u Novom Sadu", rekao je Goran Vesić.
Pre nego što počne rekonstrukcija, neophodno je proveriti u kakvom je stanju objekat, kažu građevinski inženjeri sa kojima je BBC razgovarao.
„Pravilo je da se tako radi i tako samo radili decenijama, jer možda nešto u toj konstrukciji nije kako treba”, kaže Radomir Folić.
Vlastimir Radonjanin upoređuje ceo postupak sa lekarskim pregledom.
Kao što ljudi ne mogu da dobiju terapiju dok ne urade analizu krvi ili ultrazvuk, tako ni rekonstrukcija ne bi trebalo da se radi pre provere stanja, objašnjava.
„Objekti ne mogu da govore, ali tu su inženjeri koji treba povremeno da procene stanje, posebno kada se radi o konstrukcijama kao što je ova nadstrešnica”, kaže Radonjanin.
Nadstrešnica je bila osetljiva kako zbog starosti, tako i zbog načina na koji je držana sajlama za krov, ukazuje.
„Ako je preskočena jedna detaljna procena, a objekat je toliko star i osetljiv - to nije smelo da se desi”, kaže.
Na osnovu do sada dostupnih informacija, nije poznato da li je prvi korak i urađen, kažu ovi stručnjaci.
U projektu za građevinsku dozvolu, kojim je obuhvaćena i stanična zgrada, navodi se da je „objekat u konstruktivnom smislu u dobrom stanju”.
„Vizuelnim posmatranjem ne uočavaju se oštećenja koja bi uticala na stabilnost objekta”, piše u dokumentu objavljenom na sajtu Ministarstva građevinarstva.
Primećuje se, međutim, da su na određenim delovima kamene ploče i malter otpali, da objekat ima staru stolariju i nije energetski efikasan, a da se voda skuplja na krovovima i probija plafon na pojedinim mestima, navodi Ministarstvo.
2017.
2018.
2020.
2021.
2022.
2023.
2024.
Pre otvaranja u julu 2024. urađen je nov stanični vestibil, galerija, a završeni su šalteri za prodaju karata i čekaonice, preneo je informativni list Železnica Srbije Pruga.
Urađeni su novi peroni, a broj koloseka povećan sa devet na 12, rekao je tada ministar Vesić.
Za ovaj objekat, međutim, nije moguće pronaći upotrebnu dozvolu u javno dostupnoj bazi podataka u okviru Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP).
Više građevinskih inženjera reklo je za BBC da bi upotrebna dozvola, ako postoji, morala biti u bazi CEOP-a.
Upotrebna dozvola izdaje se na kraju rekonstrukcije pošto se uradi tehnički pregled koji treba da pokaže da je posao urađen dobro, uz korišćenje kvalitetnog materijala i u skladu sa građevinskom dozvolom.
Na osnovu pregleda se daje preporuka Ministarstvu građevinarstva da izda upotrebnu dozvolu, koja znači da je objekat bezbedan i može da se koristi.
„Postojala je građevinska ograda oko stanice koja je uklonjena.
„Posle toga, građani nisu upozoreni da možda ima još nekih intervencija”, kaže Ana Ferik Ivanovič.
Posle pada nadstrešnice, zgrada je nebezbedna i bez ozbiljne analize u koju bi bio uključen veliki broj stručnjaka, zato ne sme da se dozvoli da je ljudi koriste, upozorava ona.
„Mora da dođe do kompletnog buđenja inženjerske struke”, smatra Ana Ferik Ivanovič.
Potrebne su i strože procedure i nezavisna kontrola radnih tela, ukazuje.
Neophodno je formiranje međunarodne komisije koja bi okupila stručnjake iz regiona, ocenjuje Radomir Folić.
„Ne može se iz Novog Sada praviti komisija koja će biti nezavisna i nepodložna pritiscima”, kaže.
Vlastimir Radonjanin ima poverenja u istragu koju je najavila Inženjerska komora Srbije.
„Biće potrebno dosta analiza, uzimanja uzoraka, proračuna i sagledavanja celokupne dokumentacije koja je pratila radove.
„Ali nema tu dve ili tri istine, jedna je istina”, kaže.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar