Francuski erotski film koji je uveo meku pornografiju u glavnotokovsku kinematografiju i nedavno proslavio 50. godišnjicu, dobio je rimejk – da li će on dostići uspeh originala?
Nova verzija „Emanuele", ovog puta na engleskom i sa Francuskinjom Noemi Merlant u glavnoj ulozi, imala je premijeru u Francuskoj.
Ova Emanuela, u režiji Odri Divan, dobitnice Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu za moćnu dramu Dešavanje (Happening) o abortusu, istražuje žensku seksualnost 2024. godine.
Možda je potrebno prepričati Emanueline seksualne avanture, zato što original iz 1974. godine izgleda jako zastarelo danas.
U režiji Francuza Žista Žakena sa holandskom glumicom Silvijom Kristel u ulozi Emanuele, film (zasnovan na istoimenom romanu iz 1967. godine) prati 19-godišnju suprugu francuskog diplomate tokom posete Tajlandu.
Svi stanovnici, bilo da su Tajlanđani ili doseljenici, deluju kao da su spremni za seks u svakom trenutku.
Snimljena u mekom, snolikom fokusu, Emanuela se susreće sa muškarcima i ženama na raznoraznim lokacijama, kao što je ulazak u klub visoke milje, mada nisu svi ovi susreti na uzajamno dobrovoljnoj bazi.
Nju siluju u opijumskoj jazbini, ali se ona ubrzo posle toga upušta u seks sa muškarcem koji ju je „osvojio“ tokom borbe.
„Ne mogu da kažem da je to briljantan film, stvarno“, izjavila je Silvija Kristel u intervjuu za Telegraf 2007. godine.
Mnogi kritičari onog vremena složili su se sa njom, ali je film bio senzacija na blagajnama, prodavši skoro devet miliona bioskopskih karata samo u Francuskoj, iako je u početku bio zabranjen sve do izbora nove vlade 1974. godine.
Film je bio hit i u SAD-u, većem delu Evrope, i u Japanu.
Usledilo je više nastavaka i spin-ofova sedamdesetih, a Kristel je igrala u nekoliko njih.
„Film je postao poput spomenika u Francuskoj.
„Japanski turisti bi se nagurali u autobus, vozili do Ajfelove kule, Trijumfalne kapije i na kraju da pogledaju Emanuelu", rekla je ona.
Jedan bioskop, Trijumf na Jelisejskim poljima, puštao je film bez prekida do 1986. godine.
Razlog zašto je meki pornić postao još jedan francuski spomenik je što je pogođen trenutak, prema Iv Džekson, urednici za kulturu i voditeljki Arts 24 na informativnom kanalu France 24.
„Bio je to prvi film te vrste na francuskom i jedan od prvih francuskih filmova koji je postao svetski fenomen“, kaže ona za BBC.
„Pojavio se u trenutku kad su teme toga vremena bile 'slobodna ljubav' i seksualna revolucija.
„Kontraceptivna pilula postala je naširoko dostupna, a godinu dana kasnije je abortus postao legalan u Francuskoj", objašnjava.
„I Poslednji tango u Parizu, sa eksplicitnim scenama seksa, bio je hit u Francuskoj dve godine ranije, ali mislim da je dvostruko više ljudi otišlo da pogleda Emanuelu tokom prve nedelje prikazivanja.
„Rušio je tabue, prikazivao masturbiranje, seks sa više partnera, sa anonimnim ljudima, ali je istovremeno bio mejnstrim, zato što je veličina publike pokazala da postoji velika želja za ovakvom vrstom filma", dodaje.
Džekson kaže i da je „film pokrenuo razgovor o tome na koji način seksualnost da se prikaže na platnu".
„Film je daleko od remek-dela, ali je postao kultni hit, a filmski plakat je sam za sebe postao legendaran. Mogao je da se vidi svuda po Parizu sedamdesetih", priseća se.
Emanuela se u Americi reklamirala kao „otmenija“ vrsta porno filma, umetnička erotika, sa sloganom „Iks nikad nije bio ovakav“, razdvojivši ga od drugih filmova za odrasle sa oznakom Iks.
Neki obožavaoci, pogotovo u Japanu, doživeli su ga kao feministički film, kaže Kristel.
„Oni su mislili da je Emanuela dominantna žena, samo zbog te jedne scene u kojoj se popne na muža odozgo.
„To je bio trenutak kad su sve Japanke ustale i počele da aplaudiraju", dodaje.
Mnogi bi se složili danas, međutim, da film nije izdržao test vremena, od njegovog opisa tajlandskog naroda kao anonimnih sluga, boraca i silovatelja, do problema dobrovoljnog pristanka na seks.
Džekson opisuje originalni film kao „ekstremno problematičan“.
„Glavni lik je seksualni objekat, većina njenih partnera su dominantni stariji muškarci koji orkestriraju njeno zadovoljstvo za sebe“, kaže ona.
„Postoje trenuci, ne samo za Emanuelu, kada pristanak nije očigledan. Pred kraj filma ima jedna jeziva grupna scena silovanja", dodaje.
„Doborovoljni pristanak na seks je vruća tema u Francuskoj u ovom trenutku, i ne samo zbog pokreta #MeToo“, kaže Džekson.
„U toku je suđenje za silovanje Žizel Peliko, koje je dospelo u vesti širom sveta. Tako da Emanuela deluje pogrešno na mnogo nivoa.
Te 1974. godine, ona se možda doživljavala kao pionir za eru slobodne ljubavi i seksualnih avantura, i podarila je Francuskoj takvu reputaciju, ali film nije bio feministički - napisali su ga i režirali muškarci", ukazuje.
Vremenom je fenomen Emanuele izbledeo čak i u Francuskoj, i sve je manje mladih ljudi gledalo original.
Na svetskoj premijeri novog filma, Noemi Merlant je priznala da nije gledala verziju iz 1974. godine pre nego što je prihvatila ulogu.
Ali i dalje je postojalo veliko interesovanje zato što je francuska režiserka odlučila da se pozabavi ovom temom, uprkos tome što je film Odri Divan doživeo lošu reakciju kritike na svetskoj premijeri na Filmskom festivalu u San Sebastijanu.
Emanuela u tumačenju Merlant je u tridesetim i odlazi u Hongkong u inspekciju hotela u kojem Naomi Vots glumi upravnicu.
Tokom posete, Emanuela ponovo otkriva vlastitu požudu i zadovoljstvo u životu, preko susreta sa pratnjom koja čita „Orkanske visove" (Čača Huang), kao i inženjerom kog igra Vil Šarp iz Belog lotosa.
Savremena publika, koja je sazrela sa erotikom toliko mejnstrim da se ne smatra skandaloznom (čak je i Pedeset nijansi sive skoro 15 godina staro) i koja može da pristupi pornografiji na mobilnim telefonima, predstavlja drugu vrstu režiserskog izazova od onih iz 1974. godine.
Divan je sugerisala u skorašnjem intervjuu za Varajeti da joj je bilo važnije nagoveštavanje seksualne tenzije od njenog direktnog prikazivanja.
„Sedamdesetih je postojala žudnja da se prikaže što više, zbog čega je prvi film bio toliko uspešan“, rekla je ona.
„Ali ja sam osećala da je ono što ostane skriveno interesantnije. Želela sam da pojačam tu tenziju tražeći od gledaoca da aktivno učestvuje u filmu i da sarađuje u priči", dodala je.
Prema nekim kritičarima, to nije funkcionisalo.
„Reći nešto novo, a značajno o ženskoj požudi dok istovremeno pokušavate da odate poštu prepoznatljivom duhu bljutavoj, providnoj napaljenosti iz originalnog filma je težak, potencijalno nemoguć zadatak.
„Inertni, često frigidni novi film Odri Divan odlučuje da ne uradi nijedno od toga", piše Varajeti.
U Francuskoj su kritike bile pomešane.
„Postavka je briljantna, ispolirana i namerno hladna.
„Film blista, ali ostaje hladan. Očigledno je bio cilj da se Emanuela pretvori u feminističku ikonu. Neobična ideja", piše francuski dnevni list Figaro.
Ali francuski Hafington post je pozitivniji prema ciljevima filma.
„Emanuela nije više meta svih želja, hiperseksualizovana žena-objekat.
„Ona je aktivan subjekat i objekat vlastite želje", piše ovaj list.
Vladalo je razočaranje i što novi film nije na francuskom, kad je prošli ostvario svetski uspeh upravo na tom jeziku.
Ali Iv Džekson veruje da će ga francuski gledaoci pogledati „iz znatiželje“
„On ima međunarodno poznatu glumačku postavu, Odri Divan je cenjena režiserka, i ja mislim da će svako biti radoznao da vidi 'može li ova rediteljka da zameni muški pogled na legendarni ženski lik Emanuelu?'“, kaže ona.
„Nisam sigurna da može. I dalje mislim da, zato što je to erotski film i ima taj legendarni naslov, u Francuskoj samo njegovo ime poseduje 50 godina istorijata kao erotski seks simbol – za muškarce", dodaje.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar