Katar se povukao kao posrednik u pregovorima o prekidu vatre i oslobađanju talaca između Izraela i Hamasa, navodi se u izveštajima u koje je BBC imao uvid.
Vest dolazi samo nekoliko sati nakon što su visoki američki zvaničnici rekli da Vašington više neće prihvatati prisustvo predstavnika Hamasa u Kataru, optužujući palestinsku grupu da odbacuje nove predloge za okončanje rata u Gazi.
Anonimni diplomatski izvori rekli su agencijama AFP i Rojters da kancelarija političkog krila Hamasa u Dohi „više ne služi svojoj svrsi“ zbog „odbijanja da se pregovara o dogovoru u dobroj veri“.
Katar je spreman da obnovi ulogu posrednika, rekli su izvori.
Hamas ima bazu u glavnom gradu Katara od 2012. godine, navodno na zahtev Obamine administracije.
U anonimnim brifinzima za Rojters, američki zvaničnici su rekli da je katarska vlada pristala da zatraži od Hamasa da zatvori kancelariju političkog krila pre 10 dana.
Zvaničnici Hamasa demantovali su izveštaje.
Mala, ali uticajna zalivska država je ključni saveznik SAD u regionu.
U Kataru se nalazi velika američka baza i vodio je mnoge osetljive političke pregovore, uključujući Iran, talibane i Rusiju.
Pored SAD i Egipta, Katarci su odigrali važnu ulogu u dosad neuspešnim pregovorima o prekidu vatre Izraela i Hamasa u Gazi.
Poslednja runda pregovora sredinom oktobra nije donela dogovor, a Hamas je odbacio kratkoročni predlog o prekidu vatre.
Grupa je uvek pozivala na potpuni prekid rata i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze.
Izrael je takođe optužen za odbijanje dogovora. Nekoliko dana nakon što je smenjen ranije ove nedelje, bivši ministar odbrane Joav Galan optužio je izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da je odbio mirovni sporazum protiv saveta svojih šefova bezbednosti.
Poziv da se Hamas protera iz Katara izgleda kao pokušaj odlazeće administracije SAD da iznudi neku vrstu mirovnog sporazuma pre kraja mandata predsednika Džoa Bajdena u januaru.
Kada bi Hamas bio primoran da napusti Dohu, nejasno je gde bi napravili bazu za političko delovanje.
Izvesna opcija je Turska. Kao članica NATO, ali i država sa većinskim sunitskim stanovništvom, to bi grupi dalo bazu iz koje bi relativno bezbedno delovala.
Lična bezbednost rukovodstva Hamasa sada je glavna briga grupe, posle ubistva dva lidera za manje od četiri meseca.
Pored Hanijeve smrti u julu, Izrael je u oktobru ubio Jahju Sinvara, idejnog tvorca napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra.
Prema Evropskom savetu za spoljne poslove, „Hamas je usvojio privremeni model kolektivnog vođstva da bi ublažio efekat budućih izraelskih atentata”.
Izrael je započeo vojnu ofanzivu u Gazi posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine u kojem je ubijeno 1.200 ljudi i 251 talac vraćen u Gazu.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Boki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar