Najvažniji međunarodni samit o klimatskim promena ove godine, na kom će učesnici pokušati da pronađu načine da zaustave opasno zagrevanje planete, održava se u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana koji od nedavno beleži ekonomski procvat na krilima eksploatacije nafte i prirodnog gasa.
Zašto je Azerbejdžan izabran za domaćina COP29 i šta može da se postigne ovim skupom?
Godišnja konferencija Ujednjineh nacija (UN) o klimatskim promenana zove se Konferencija strana ili skraćeno na englskom COP.
Ove godine održava se dvadeset deveti put, a domaćin prve bio je Berlinu 1995. godine.
Cilj samita COP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Ključna tema razgovora ove godine biće prikupljanje novca za zemlje u razvoju kako bi mogle da se prilagode klimatskim promenama.
Mnoge zemlje se već suočavaju sa nepredvidivim vremenskim prilikama i zagađenjem vazduha, a siromašnije zemlje imaju probleme da pređu na čiste izvore energije.
Na konferenciji COP15 u Kopenhagenu u Danskoj 2009. godine, dogovoreno je da će razvijene zemlje izdvajiti 100 milijardi dolara godišnje za zemlje u razvoju kao vid podrške borbi protiv klimatskih promena.
Šest godina kasnije, isti iznos je određen da se izdvaja i u preiodu od 2020. do 2025. godine.
Prema izveštajima međunarodnih organizacija, 100 milijardi dolara je prvi put prikupljeno 2022. godine.
Posle 2025. godine, pokrenuće se nova inicijativa pod nazivom „Novi kolektivni kvantitativni cilj za finansiranje borbe protiv klimatskih promena” (NCKG).
Ovaj finansijski cilj biće jedna od glavnih tema samita COP29 u Bakuu ovog meseca.
Zemlje u razvoju kažu da im je potrebno između 1,1 i 1,3 biliona dolara, ali razvijene zemlje žele da se taj iznos zadrži na 100 milijardi dolara.
Ko će platiti račun?
„Ključan deo ovog izazova je kako povećati bazu donatora čime bi se obezbedilo da novac izdvajaju i zemlje poput Kine, Indije, Singapura i mnogih drugih koje su trenutno u kategoriji zemalja u razvoju.
„To će biti pravi ispit i zahtevaće veštinu diplomatije”, kaže Met Mekgrat, BBC-jev dopisnik za životnu sredinu.
Izbor Azerbejdžana za domaćina ovogodišnje klimatske konferencije bio je iznenađenje za mnoge u zemlji, Baku je poslednjih godina navikao da bude domaćin međunarodnih događaja, od Pesme Evrovizije 2012., preko Islamskih igara solidarnosti 2017. do trka Formule jedan od 2016. godine.
Ove godine se očekivalo da će domaćin biti istočnoevropska zemlja.
Kandidaturu su podnele i Jermenija i Bugarska, trka je bila prilično izjednačena, ali su se obe zemlje povukle i tako otvorile put Azerbejdžanu da bude domaćin COP29.
Prema rečima Enca Di Đulija, italijanskog stručnjaka u oblasti energetike i ekonomije životne sredine, odluka da se COP29 održi u Bakuu nije imala mnogo veze sa politikom o klimatskim promenama, već sa međunarodnim odnosima.
„Ovo je politički događaj velikog uticaja.
„Prvo, Azerbejdžan je proizvođač i nafte i prirodnog gasa, a zemlja može da se smatra kolevkom industrije ugljovodonika”, kaže on.
Azerbejdžan je bio prvo mesto na svetu gde je nafta počela da se vadi iz zemlje 1840-ih godina.
Otkako je Azerbejdžan stekao nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, industrija nafte i gasa je kamen temeljac ekonomije zemlje jer je otkriveno više ležišta nafte u Kaspijskom moru.
Zvanični podaci za 2023. godinu pokazuju da je više od trećine bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje ostvareno u industriji nafte i gasa, udeo sektora u budžetu za 2023. godinu bio je više od 50 odsto, dok su naftni proizvodi činili više od 90 odsto izvoza.
Javid Gara, stručnjak za životnu sredinu i osnivač azerbejdžanske organizacije Ecofront, kaže da su obaveze zemlje u pogledu klimatskih promena za sada ograničene.
„Azerbejdžan nije ambiciozan u ispunjavanju svojih obaveza.
„Očekivalo se da će ambiciozniji plan biti predstavljen pre COP29, ali se on nije materijalizovao”.
Istovremeno, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev proglasio je 2024. „godinom solidarnosti za zeleni svet”.
Zvanični ciljevi Bakua su smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 35 odsto do 2030. godine i za 40 odsto do 2050. godine u poređenju sa noviima iz 1990. godine.
Zemlja je vekovima bila podeljena između Ruskog i Persijskog carstva, a kasnije je postala deo Sovjetskog Saveza.
Braća Nobel, članovi ugledne švedske porodice industrijalaca, osnovali su 1873. godine veliku naftnu kompaniju u Bakuu koja je određeno vreme proizvodila polovinu ukupne količine nafte u svetu.
Baku trenutno vodi uravnoteženu spoljnu politiku prema Zapadu i Rusiji, ali Turska ima značajan uticaj na zemlju zbog kulturnih i jezičkih veza.
Pažljivo vodi računa o odnosima sa Iranom, ali istovremeno prodaje naftu Izraelu i od njega kupuje oružje.
Azerbejdžan je podržao operacije NATO-a u Avganistanu 2000-ih.
Kompanije iz Ujedinjenog Kraljevstva uložile su 83 milijarde dolara u Azerbejdžan, a među njima glavni igrač je multinacionalna kompanija za naftu i gas Britiš petroleum.
Azerbejdžan je potpisao strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom i želi da se pridruži BRIKS-u, ekonomskom partnerstvu koje predvode Brazil, Rusija, Indija, Kina, i Južna Afrika.
Istovremeno, Azerbejdžan ima koristi od međunarodnih sankcija Rusiji, uvedenih nakon invazije na Ukrajinu, pošto sada prodaje više nafte i gasa Evropi.
Nakon što je Azerbejdžan izabran za zemlju domaćina COP29, mnoge međunarodne organizacije izrazile su zabrinutost zbog stanje ljudskih prava u zemlji.
U zemlji navodno ima više od 400 političkih zatvorenika, iako azerbejdžanske vlasti poriču da je bilo ko priveden zbog svojih stavova.
Azerbejdžan je od 1991. godine u sukobu sa susedom Jermenijom oko enklave Nagorno-Karabaha.
Posle dve brze vojne akcije 2020. i 2023. godine, povratio je kontrolu nad ovom teritorijom, zbog čega je raseljeno oko 100.000 etničkih Jermena.
COP29 će se održati u Bakuu, prestinici u kojoj živi 2,3 miliona od 10 miliona stanovnika Azerbejdžana.
Nedavne obilne kiše u Bakuu izazvale su bujične poplave i pokazale da zemlja nije spremna da odgovori na ekstremne vremenske prilike.
Dok su zvaničnici tvrdili da su ove poplave bez presedana, kritičari su pored klimatskih promena, okrivili i lošu infrastrukturu.
Pripremajući se za COP29, Bakuu je izvršio određene promene – uvedene su autobuske i biciklističke trake i omogućeno je kratkoročno iznajmljivanje bicikala i električnih skutera.
Takođe je izgrađena infrastruktura kao što su stanice za punjenje električnih automobila i semafori za bicikle, a pojedine ulice su pretvorene u pešačke zone.
Očišćene su fasade zgrada i popravljeni putevi.
Okupljanje svetskih zvaničnika u Bakuu počinje 11. novembra, a COP29 će biti prilika da se podrže ambiciozniji klimatski ciljevi, posebno oni koji se tiču finansiranja mera za ublažavanje klimatskih promena u zemljama u razvoju.
Ali da li će pritisak uspeti?
„To je veliki izazov”, kaže BBC-jev novinar Met Mekgrat.
„Još nije usaglašeno kako bi trebalo da izgleda novi aranžman finansiranja niti budžet”.
„Međutim, ključno je da se postigne neki dogovor o finansiranju, jer zemlje u razvoju kažu da neće moći da unaprede planove za smanjenje emisija ugljenika ako se bogatije zemlje ne obavežu da im pomognu”.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar