Komadić slagalice koji nedostaje u padu nataliteta – muškarci

Stopa nataliteta strmoglavo pada širom sveta, još brže nego što je predviđeno.

Kina je doživela rekordno nizak natalitet.

A širom Latinske Amerike, zvanična statistika nataliteta u zemlji za zemljom nalazi se ispod svih prognoza.

Čak i na Bliskom istoku i u severnoj Africi, stopa nataliteta opada dramatičnije od očekivanog.

To je zato što ljudi imaju manje dece, ali i zato što, u skoro svakoj zemlji na svetu, sve više njih ih nema uopšte.

Izabel je osnovala grupu aktivista Nunka Madres („Nikad majke“) nakon što je neprijatan raskid u njenim ranim tridesetim doveo do saznanja da ona uopšte ne želi decu.

Ona svaki dan nailazi na kritike zbog tog izbora, i ne samo u Kolumbiji gde živi.

„Najčešće stvari koje čujem su: ‘Zažalićeš kasnije, sebična si. Ko će se starati o tebi kad ostariš?’“, kaže ona.

Za Izabel, nemati dete je izbor.

Za duge, to je posledica biološke neplodnosti.

Za mnoge treće je to nešto sasvim drugo, zbir faktora koji za posledicu imaju osobu koja nema dete iako ga je nekada želela – što sociolozi nazivaju „socijalnom neplodnošću“.

Nedavna istraživanja pokazala su da su to najčešće muškarci koji nisu u prilici da imaju decu čak i ako ih žele – a posebno muškarci sa nižim primanjima.

Studija iz 2021. godine sprovedena u Norveškoj pokazala je da je stopa nemanja dece kod muškaraca bila 72 odsto u najnižih pet procenata osoba sa najnižim primanjima, ali svega 11 odsto među onima sa najvišim primanjima – što je jaz koji se proširio za skoro 20 odsto u poslednjih 30 godina.

• Kako zemlje treba da se bore protiv pada nataliteta
• Pet načina na koje zemlje rešavaju problem starenja stanovništva
• Zbog čega Srbija gubi bitku sa belom kugom - pet razloga

Kad je Robin Hedli bio u tridesetim, očajnički je želeo da postane otac.

Nije studirao, ali je imao posao kao tehnički fotograf u univerzitetskoj laboratoriji u severnoj Engleskoj.

U dvadesetim je bio oženjen i pokušavao je da dobije dete sa ženom pre nego što su se otuđili i razveli.

Imao je na teretu hipoteku koju se mučio da otplati i nije mogao da priušti da izlazi često, tako da je zabavljanje predstavljalo problem.

Kako su njegovi prijatelji i kolege postajali očevi, on je osećao sve veći gubitak.

„Čestitke za dečji rođendan ili sakupljanje priloga za nove bebe, sve vas to podseća na ono što vi niste – a šta se od vas očekuje da budete. Uz to ide veliki bol“, kaže on.

Njegovo vlastito iskustvo ga je nadahnulo da napiše knjigu o muškarcima bez dece.

Dok ju je pisao, shvatio je da ga je snašlo sve „ono što utiče na ishode u vezi sa plodnošću – ekonomija, biologija, tempiranje događaja, izbori u vezi.“

I primetio je da u većini istraživanja o starenju i reprodukciji koje je pročitao upadljivo nedostaju muškarci – oni su bili gotovo potpuno odsutni i iz nacionalnih statistika.

Rast „socijalne neplodnosti“

Postoji širok dijapazon razloga za socijalnu neplodnost, od odsustvo resursa za odgajanje deteta do neuspeha da se upozna prava osoba u pravom trenutku.

Ali u korenu svega krije se nešto savim drugo, tvrdi Ana Rotkirč, sociološkinja i demografkinja sa finskog Instituta za istraživanje stanovništva, koja više od 20 godina proučava namere u vezi sa plodnošću u Evropi i Finskoj.

Ona je primetila značajnu promenu u načinu na koji doživljavamo decu.

Izvan Azije, Finska ima jednu od najviših stopa nemanja dece na svetu.

Ali devedesetih i ranih dvehiljaditih, ona je bila hvaljena zbog uspešne borbe protiv pada nataliteta uz pomoć vodeće svetske politike u podsticanju na odgajanje dece.

Roditeljsko odsustvo je velikodušno, vrtići su naširoko prijemčivi i dostupni, a muškarci i žene imaju ravnopravniju podelu posla u domaćinstvu.

Od 2010. godine, međutim, stopa nataliteta u zemlji opala je za skoro trećinu.

Profesorka Rotkirč kaže da je, kao i brak, imati dete nekada doživljavano kao ključna prekretnica, nešto što su mladi ljudi radili dok su se upuštali u život odraslih.

Sada se to doživljava kao završni događaj – ono što radite kad ste ostvarili sve svoje druge ciljeve.

„Čini se da ljudi različitih klasa misle da imati dete znači pojačati neizvesnost u njihovom životu“, objašnjava profesorka Rotkirč.

U Finskoj, ona je otkrila da je najmanje verovatno da najbogatije žene ostanu bez deteta protiv svoje volje.

Sa druge strane medalje, najveće su šanse da muškarci sa najnižim primanjima završe bez dece koju su inače želeli.

To je veliki preokret u odnosu na prošlost: ranije su ljudi iz siromašnijih porodica prelazili u odraslo doba ranije – napuštali su školovanje, pronalazili posao i zasnivali porodicu u mlađem dobu.

Kriza muškosti

Za muškarce, finansijska nesigurnost ima negativan uticaj zbog koga je još manje verovatno da će imati decu.

Sociolozi to nazivaju „efektom selekcije“, kada žene imaju običaj da traže nekoga iz iste socijalne klase ili iznad nje tokom biranja partnera.

„Mogao sam da vidim da igram u za sebe intelektualno nedostižnoj ligi i što se tiče samopouzdanja“, kaže Robin Hedli za vezu koja se raspala u njegovim tridesetim.

„Kad se danas osvrnem, vidim da je efekat selekcije mogao da bude odlučujući faktor.“

Kad se već bližio četrdesetim, upoznao je današnju suprugu, koja ga je podržala da pođe na fakultet i stekne doktorat.

„Ne bih bio tu gde sam danas da nije bilo nje.“

U vreme kad su počeli da razmišljaju o tome da imaju decu bili su u četrdesetim i bilo je prekasno.

Žene nadmašuju muškarce u obrazovanju u 70 odsto zemalja širom sveta, što je dovelo do onoga što sociološkinja sa Jejla Marša Inhorn naziva „jazom uparivanja“.

U Evropi je to muškarce bez univerzitetske diplome svrstalo u grupu koja najverovatnije neće imati decu.

• Svet ima sve više baka i deka, a sve manje unuka
• Koliko ljudi može da podnese Zemlja
• Umesto „bejbi buma“, krah - zašto zaključavanje nije donelo više beba

Nevidljiva demografska grupa

Većina zemalja nema dobre podatke o muškoj plodnosti zato što uzimaju samo istorijat plodnosti majke kad registruju rođenje.

To znači da muškarci bez dece ne postoje kao prepoznata „kategorija“.

Neke nordijske zemlje, međutim, uzimaju oba.

Jedna norveška studija je identifikovala masivni disparitet u imanju dece između bogatih i siromašnih muškaraca, i da su nebrojeni muškarci u tom smislu „bili zapostavljeni“.

Često se previđa uloga muškaraca u padu stope nataliteta, kaže Vinsent Straub, koji proučava muško zdravlje i plodnost na Univerzitetu u Oksfordu.

Njega zanima uloga „muške malaksalosti“ u padu nataliteta – zbunjenost koju osećaju mladi ljudi dok žene postaju osnažene u društvu, a očekivanja od muškosti se menjaju.

Ovo se naziva još i „krizom muškosti“, a otelotvoruje je popularnost desničarskih anti-feminista kao što je Endrju Tejt.

„Muškarci sa nižim obrazovnim profilom prolaze mnogo gore nego u prethodnim decenijama“, kaže Straub za BBC.

U mnogim zemljama sa visokim i srednjim primanjima tehnološki napredak je obezvredio i učinio neizvesnijim manuelni rad, što je proširilo jaz između onih sa univerzitetskim diplomama i onih koji ih nemaju.

To je isto tako proširilo „jaz uparivanja“ i vrši značajan uticaj na muško zdravlje.

„Zloupotreba narkotika je u porastu u svetu, a najviša je među muškarcima reproduktivnog doba, bilo da je to u Africi ili u Južnoj i Centralnoj Americi.“

Sve to ima uticaja na socijalnu i biološku neplodnost.

„Osećam kao da postoji karika koja nedostaje i da ona nije prepoznata između plodnosti i ovih vrsta socijalnih i kulturoloških promena“, kaže on.

A to može da ima fundamentalni uticaj na fizičko i mentalno zdravlje muškaraca.

„Solo muškarci su obično goreg zdravlja od muškaraca sa partnerima“, kaže Straub.

Šta može da se uradi?

Straub i Hedli su otkrili da se razgovor o plodnosti usredsređuje skoro isključivo na žene.

A svakoj politici osmišljenoj da se izbori sa ovim problemom nedostaje pola slike.

Straub veruje da treba da se usredsredimo na plodnost kao i na problem muškog zdravlja i razgovaramo o prednostima očeva kao staratelja dece.

„Tek svaki stoti muškarac u EU pauzira karijeru da bi odgajao dete, dok je u slučaju žena to svaka treća“, kaže on.

I sve to uprkos brdu dokaza da je staranje o detetu dobro po zdravlje muškarca.

Preko njene organizacije Nunka Madres, Izabel se susrela sa nekim predstavnicima u Meksiku iz velike međunarodne banke koji su joj rekli da uprkos tome što se svim novim očevima nudi šest nedelja roditeljskog odsustva, nijedan muškarac ga nije iskoristio.

„Oni misle da je to posao za žene, tako veruju muškarci u Latinskoj Americi“, kaže ona.

„Takođe su nam potrebni bolji podaci“, kaže Robin Hedli.

Sve dok ne budemo počeli da vodimo evidenciju o muškoj plodnosti, ne možemo do kraja da je razumemo – ili posledice koje ona ima po njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

A nevidljivost muškaraca u razgovorima o plodnosti ide dalje od vođenja evidencije.

Iako sada postoji veća svest o tome da mlade žene moraju da razmišljaju o padu njihove plodnosti, to nije razgovor koji se vodi među mladim muškarcima.

Muškarci takođe imaju biološki sat, kaže Hedli, pozivajući se na istraživanje koje pokazuje da efikasnost sperme počinje da opada posle 35. godine.

Učiniti ovu nevidljivu grupu vidljivom jedan je od načina borbe protiv socijalne neplodnosti.

Drugi bi mogao da bude proširenje definicije roditeljstva.

Svi istraživači koji su komentarisali nemanje dece želeli su da istaknu da ljudi bez dece i dalje imaju vitalnu ulogu u njihovom odgajanju.

To bihevioralni ekolozi nazivaju „aloroditeljstvom“, objašnjava Ana Rotkirč.

Tokom većeg dela ljudske evolucije, beba je imala više od desetak staratelja u životu.

Jedan od muškaraca bez dece sa kojima je doktor Hedli razgovarao u svom istraživanju, govorio je o porodici koju je redovno sretao u lokalnom fudbalskom klubu.

Za školski projekat je dvojici malih dečaka bio potrebna baka ili deda.

Ali ih oni nisu imali.

On je tu uskočio kao surogat deda i godinama kasnije, kad god bi ga viđali na fudbalu, oni bi ga pozdravljali sa: „Zdravo, deda.“

Bio je sjajan osećaj biti prihvaćen na taj način, kaže on.

„Mislim da većina ljudi zapravo učestvuje u ovoj vrsti odgoja, samo je on nevidljiv“, kaže profesor Rotkirč.

„To se ne vidi u krštenicama, a jako je važno.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk