Turizam: Četiri zemlje koje aktivno ohrabruju dolazak posetilaca - i Srbija među njima

Posle talasa ostrašćenih protesta zbog prekomernog turizma ovog leta, ima i nekih dobrih vesti.

Na svako pretrpano turističko mesto u Evropi, širom sveta imate sasvim dovoljno onih koja žele još posetilaca.

Trg Svetog Marka u Veneciji možda ima više turista nego golubova, u Barseloni je agresija prema turistima dostigla tačku ključanja, a staze na obroncima italijanske Činkve Tere mogu vas podsetiti na redove po supermarketima.

Međutim, mimo ovih (i drugih) turističkih žarišta, postoje mesta koja su jednako bogata kulturom samo bez gužvi.

Širom sveta postoje gradovi koje vape za turistima i pešačke staze na kojima nećete sresti ni žive duše čitav dan.

I dok često slušamo o destruktivnim silama turizma na velikim kulturnim destinacijama, za manje razvijene zemlje, novac koji donese turizam pomaže u izgradnji preko potrebne infrastrukture i javnih prostora.

On nudi radna mesta i specijalizaciju, i meštanima pruža priliku da ponosno podele kulturu i tradiciju zemlje sa drugima.

Kad se njime rukovodi dobro, turizam može da pojača ekonomski priliv, spoji ljude i podeli vrednosti i iskustva.

On ne mora da ponovi probleme koje smo viđali ovog leta.

Ove četiri destinacije samo su neke od zemalja koje koriste turizam kao alatku za izgradnju privrede i dočekuju putnike širom raširenih ruku.

Grenland

Sa novim međunarodnom aerodromom koji se otvara kasnije ove godine u prestonici Nuku, plus još jednom međunarodnom pistom u severnoj turističkoj prestonici Ilulisat 2025. godine, Grenland se priprema da dočeka sve veći broj posetilaca.

To će označiti prekretnicu u grenlandskom turizmu: do danas, njegove međunarodne piste nisu bile dovoljno dugačke da prime velike avione, umesto toga preusmeravajući putnike preko Kangerlusuaka, bivše američke vojne baze, i prevozeći ih manjim avionima do njihovih krajnjih destinacija.

Nova infrastruktura će značiti ne samo da više turista može da leti direktno do prestonice, već da, možda i važnije u zemlji u kojoj se mnogo toga uvozi, može da stigne više robe, a veća količina njene izvozne robe, u koju spada i morska hrana, može da ode dalje, u nadi da će to dovesti do ekonomskog podstreka za čitavu zemlju.

Turizam je jedan od načina da se plati izgradnja aerodroma kao i obezbede radna mesta i stabilnija budućnost.

Grenland se usredsredio na dva glavna oblika turizma: avanturistički turizam, koji obuhvata sve, od alpinizma na Istočnom Grenlandu do posmatranja kitova i kampovanja na Grenlandskom ledenom pokrivaču.

Drugi je celogodišnji turizam, u koji spada naglasak na turizmu tamnog neba - gledanje u zvezde i auroru borealis pogotovo.

Dovesti turiste da iskuse Grenland leti bilo je mnogo lakše nego zimi; ali da bi meštanima omogućili celogodišnje poslove, turisti moraju da dolaze i van sezone.

Privlačenje ljudi da dođu na mesta na kojima sunce jedva sija na vrhuncu zime - i gde temperature mogu da padnu i do -50 stepeni Celzijusovih - može da deluje kao veliki izazov, ali zemlja je od toga napravila prednost, otvarajući kolibe sa pogledom na nebo i igloe sa zadivljujućim iskustvima gledanja aurore borealis.

Tani Por, šefica međunarodnih odnosa u Posetite Grenland, želi da istakne kako to nije pitanje kvantiteta u odnosu na kvalitet, napominjući da je cilj zemlje da 80 odsto stanovništva doživi turizam kao nešto što nudi pozitivan doprinos društvu.

„Aerodromi su skupi, tako da moramo da podstaknemo mnogo turista da nam dođu", kaže ona, „ali radićemo to izbalansirano, da ne bismo zatrpali meštane."

Por se upravo vratila sa puta tražeći lokalne prilike za putovanja na Severnom Grenlandu, koji će postati dostupan preko direktnih međunarodnih letova od 2025. godine kad se bude otvorila nova pista u Ilulisatu.

„Išla sam do mestašca sa 1.000 stanovnika, Kasigianguita, i bilo je fantastično", kaže ona.

„Imate mošusno goveče u seoskim predelima, istorijske dramatizacije u lokalnom muzeju i jako mnogo kitova! Čula sam ih pre nego što sam ih ugledala iz spavaće sobe, a bili su svuda kuda god sam pošla."

Maroko

Maroko je još jedna zemlja željna većeg broja međunarodnih putnika dok nastavlja da razvija turističku infrastrukturu i gradi nove hotele pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2030. godine, koje organizuje zajedno sa Španijom i Portugalom.

Ova severnoafrička zemlja kao zlatnu priliku prvenstveno vidi pojačavanje turizma i udvostručavanje turističke posete do 2030. godine na neverovatnih 26 miliona posetilaca godišnje.

Procenjuje se da će zemlji biti potrebno minimum 100.000 dodatnih kreveta kako bi smestila sve fudbalske navijače i timove, i ona radi punom parom na popunjavanju rupa uz usputnu pomoć mnogih međunarodnih hotelskih lanaca.

Kao posledica toga širom zemlje će se otvoriti niz novih smeštaja, od Valdorf Astorije u Tangeru do 25 novih hotela Radison koji treba da se otvore pre 2030. godine, zajedno sa mnogima koji će početi ponovo da rade posle prošlogodišnjeg razornog zemljotresa.

Barbara Podbijal je specijalizovana za Maroko u turističkoj agenciji Pobegni od zime i redovno posećuje ovu zemlju već više od 20 godina.

Ona se iz prve ruke uverila kakvu je promenu doneo turizam u zemlji.

„Turizam je izvršio pozitivan uticaj na Marakeš", kaže ona.

„Možete to da vidite po čistoći ulica, veoma je bezbedno, ljudi vas ne napadaju da kupujete stvari sada kao što su to radili ranije. Ali uz toliko mnogo jeftinih letova koji donose turiste, možete da vam se učini da je prevelika gužva."

Povećanje broja letova za Marakeš svakako je deo plana kad je u pitanju razvijanje marokanske turističke industrije, tako da je malo verovatno da će se grad u skorije vreme u tom pogledu smiriti.

Kad je u pitanju Svetsko prvenstvo u fudbalu, međutim, naglasak će pasti na manje posećivane gradove u zemlji - Kazablanka, Agadir, Fez, Rabat i Tanger - gde se renoviraju stadioni, turizam se dodatno razvija a grade se novi hoteli.

Od svih ovih lokacija, Barbara najviše preporučuje Fez, marokansku prestonicu kulture, koja ima najveću medinu na svetu i nije pretrpana turistima.

Ona takođe preporučuje dnevne izlete iz Agadira, popularne paket aranžmane za odmor, sve do Tarudanta, koji je stekao nadimak „Mali Marakeš".

„To je kratka vožnja od Agadira i autentičan je neturistički grad", kaže ona.

Takođe blizu Agadiru, obala blizu ribarskog seoceta Tagazuta, nudi časove surfovanja na peščanim plažama, dok oni koji planiraju putovanja do Marakeša mogu da uvrste i ekskurziju do planina Visoki Atlas, nekoliko sati vožnje dalje.

Sa naglaskom koji se stavlja na dalji razvoj većih gradova u Maroku, tajna tamošnjeg autentičnog odmora mogla bi da bude da se oni iskoriste samo kao baza za otkrivanje obližnjih manje posećenih lokacija.

Pogledajte video:Nova pravila na EU granicama

Srbija

Srbija ne mora da ide daleko u potrazi za turističkim uspehom za inspiraciju: u susednoj Hrvatskoj, turizam je postao ogroman hit.

Ali dok Dubrovnik ima problema sa prekomernim turizmom, Srbija se čvrsto usredsredila na održivi razvoj, sarađujući sa Savetom za globalni održivi turizam na razvoju projekata koji ne ohrabruju masovni turizam, već želi osetljiviji put koji je više orijentisan na kulturu.

To je delom zato što se turistička strategija zemlje u međuvremenu promenila.

U prošlosti, naglasak je uglavnom bio na gradskim iskustvima, kao na primer u Beogradu.

Međutim, uz svest o tome da turizam može da pomogne u grananju ruralnih sredstava za život i unapređenju lokalne privrede, planinski turizam, ruralni turizam i spa i velnes ponuda postali su važan deo te mešavine.

To je za mnoge ljude neotkriveno mesto - više ljudi šaljemo u Albaniju i Bosnu - ali Srbija ima neka zaista impresivna mesta - Džordž Kolvin-Sli

„U Srbiji ljudi doživljavaju reč 'turista' kao nešto pozitivno", kaže Džordž Kolvi-Sli, specijalista za Srbiju u Koks end Kingsu.

„To je za mnoge ljude neotkriveno mesto - više ljudi šaljemo u Albaniju i Bosnu - ali ova zemlja ima neka zaista impresivna mesta.

Planine u zemlji privlače skijaše zimi a planinare leti; ekoturizam se razvija u brdima zajedno sa posmatranjem ptica; prirodni izvori u podnožjima opskrbljuju odmarališta i velnes hotele.

I dok turisti uživaju u ovim iskustvima zasnovanim na prirodi, lokalne firme dobijaju vetar u leđa, a radna mesta postaju sve sigurnija.

I izgleda da je to počelo da deluje: međunarodni turizam je porastao 20 odsto 2023. godine.

Kolvin-Sli preporučuje da se poseti Novi Sad, drugi najveći grad u zemlji.

„U ovoj oblasti postoji hapsburško nasleđe, tako da ćete naći zgrade pravo sa bombonjera, kao u Pragu ili Budimpešti, ali retko ćete u njima sresti turiste. Hrana je takođe pod austrijskim uticajem - štrudle i gulaš - a ima i šta da se vidi, kao što je Petrovaradinska tvrđava, nazvana „Dunavskim Gibraltarom".

Gruzija

Gruzija, koja se graniči sa Turskom, Rusijom i Azerbejdžanom, uz Crno more, ima velike planove da ohrabri posetioce sa invaliditetom i samostalne putnike ili turiste sa kruzera, sa ogromnom lukom u Batumiju, drugom najvećem gradu u zemlji.

Njen novi desetogodišnji razvojni plan obuhvata sve, od postavljanja međunarodnih znakova da bi turisti mogli da se snalaze po zemlji sami, do unapređenja pristupa, javnog prevoza i luka za kruzere dok se zemlja sve više otvara.

„Turizam je relativno nov u Gruziji", kaže Natali Fordam, specijalistkinja za Gruziju u Divljim granicama, turističkoj agenciji specijalizovanoj za neobične i avanturističke destinacije.

„Ona nudi relativno nove poslovne prilike i kao posledicu srećemo zaista fantastične vodiče.

Oni su krajnje uzbuđeni što su deo svega, odlično govore engleski i uče kako da se prilagođavaju različitim ljudima, a mnogi naši putnici se sprijatelje sa njima i žele ponovo da se vrate."

Kao turistička zemlja u razvoju, neke od stvari koje biste mogli da uzmete zdravo za gotovo u Zapadnoj Evropi - kao što je razgranata mreža asfaltiranih puteva - ovde još nisu stigle.

Međutim, postoji nada da će prihodi od turizma pomoći da se pokrenu ove vrste infrastrukturnih inicijativa.

„Tbilisi je moj omiljeni glavni grad na svetu", kaže Fordam, „sa šarmantnim kaldrmisanim ulicama, autentičnom estetikom, starim utvrđenim zidinama, muzejima i mnogo toga još.

Onda imate pećinske gradove, sovjetsku arhitekturu i gradove - Staljin je rođen ovde - i severne i južne planine, Uneskove crkve i manastire, i cvetajuću vinsku i kulinarsku scenu.

Ima jako mnogo toga da se vidi, potrebno vam je putovanje od najmanje nedelju dana."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk