„Evo je, ponovo dolazi!", naš vodič Hose Sančez najavljuje da nam se ženka velikog sivog kita približava peti put za 45 minuta.
Svaki put kada se naša nova radoznala prijateljica vrati do našeg ribarskog čamca, zadrži se malo duže na površini, posmatrajući nas na način na koji mi nju posmatramo.
Bio je to naš poslednji izlet u meksičkoj laguni San Ignasiju da vidimo sive kitove, za koje lokalno stanovništvo kaže da su „prijateljski" raspoloženi.
Motor je ugašen, naš čamac miruje, a ova ženka kita od 40 tona razigrano pliva oko plovila, podižući gornju polovinu tela sa belim pegama i namešta se duž trupa kao da želi da dobro osmotri nas šestoro u čamcu.
Kada kitovo oko, otprilike veličine bejzbol lopte, izađe na površinu i na trenutak nam se pogledi sretnu, vrisnem od oduševljenja.
Rečeno nam je da kitove posmatramo sa udaljenosti, ali šta kada oni priđu blizu da posmatraju nas?
Laguna San Ignasio, na zapadnoj obali poluostrva Donje Kalifornije, u saveznoj meksičkoj državi Južnoj Donjoj Kaliforniji, smatra se poslednjom lagunom u svetu gde se pacifički sivi kita neometano razmnožava i živi.
Zaštićeno utočište za kitove ujedno je i mesto jednog od najneobičnijih susreta sa divljim životinjama na svetu: ovde radoznali kitovi redovno i dobrovoljno traže kontakt sa ljudima.
Svake godine, od januara do sredine aprila, hiljade sivih kitova stižu u lagunu posle 19.300 kilometara dugog putovanja od ledenih voda Arktika do toplih voda Južne Donje Kalifornije da bi se parili i doneli mladunce na svet.
Iako su ove vode sada bezbedne za njih, nekada su ljudi ovde lovili sive kitove.
Ali, izgleda da su životinje naučile da veruju ljudima.
Tokom mog nedavnog odlaska na posmatranje kitova sa Sančezovom eko-turističkom agencijom Pure Baja Travels, majke su nam ponosno pokazivale njihove mladunce.
Ovi jedinstveni susreti podstakli su napore da se ovi nežni divovi očuvaju i zaštite, i omogućili uzbudljivo, ali odgovorno iskustvo posmatranja kitova kao nigde drugde u svetu.
Više od 50 godina sivi kitovi u vodama ove lagune pokazuju interesovanje prema ljudima, kao i ljudi prema njima.
Morski biolozi smatraju da postoji više razloga ovakvog jedinstvenog ponašanja kitova.
„U laguni danas nema stvarnih pretnji po njih", kaže doktor Stiven Svarc, koji već 45 godina proučava sive kitove u laguni San Ignasiju.
Iako je poznato da se sivi kitovi povremeno približavaju ljudima na drugim mestima, Svarc kaže da je ovo jedino mesto gde to redovno čine, i gde se životinje zadržavaju oko čamaca i često izranjaju na površinu, dozvoljavajući ljudima da ih dodiruju.
Posmatranje kitova je dozvoljeno samo u određenoj „zoni" zaštićenog područja, a primenjuju se stroga pravila: istovremeno je dozvoljeno samo 16 malih ribarskih čamaca.
Svi čamci moraju da ugase motore da ne uznemiravaju kitove.
I što je najvažnije, vozači čamaca ne jure i ne gone kitove.
„(Vodiči) vas dovoze do kitova, a ovi sisari sami odlučuju hoće li da dođu i pozdrave vas", kaže Svarc.
Ali zašto izgleda kao da kitovi dolaze da vas pozdrave?
„Sisari su radoznali; dovoljno su osećajna stvorenja da žele da saznaju više o njihovom okruženju i uče istražujući", objašnjava Svarc, dodajući da majke tu radoznalost prema čamcima i ljudima prenose na mladunce.
„(Kitovi) mogu da pamte".
Kitovi su u suštini taktilna bića, vole da trljaju tela, vole dodir, tako komuniciraju, objašnjava Svarc.
Pacifički sivi kitovi nisu ovde zauzeti potragom za hranom - to rade na Arktiku, pa im je možda i dosadno, napominje on.
Iako ne znamo tačno zašto se kitovi ovako ponašaju, Svarc i drugi morski biolozi su saglasni da kitovi prilaze čamcima svojevoljno.
Sivi kitovi su bili skoro istrebljeni tokom 18. i 19. veka, zbog čega su ove životinje često bile agresivne prema ljudima, toliko da su ih lokalni ribari čak nazvali „đavoljom ribom" i izbegavali su ih.
Ali 1972. godine, dok je Fransisko Pačiko Majoral pecao u laguni, izronio je kit i zadržao se pored njegovog čamca.
Iz radoznalosti, Majoral je stavio ruku u vodu.
Kit je došao do njega i dodirnuo mu ruku.
Vest o Majoralovom iskustvu se proširila, a meštani, sada mnogo manje uplašeni, počeli su strpljivo da čekaju ne bi li doživeli slične prijateljske susrete.
„Sivi kitovi su posebno prirodno radoznali i nikada se nisu plašili da se približe plutajućim predmetima u vodi.
„Ljudi su ih povređivali, a sivi kitovi su reagovali na takvu interakciju", kaže mi Sančez.
„Posle (Majoralovog) prvog mirnog susreta, ljudi su počeli da shvataju da sivi kitovi nisu strašne i lude životinje kakvim su ih smatrali".
Sančez je bio prvi meksički prirodnjak koji je počeo da organizuje ture posmatranja kitova u laguni još 1990-ih, a njegova eko-turistička agencija sada ima bazni kamp u laguni San Ignasiju.
„Kako vreme prolazi, ljudi se sve manje plaše da dozvole sivim kitovima da im se približe toliko da mogu da ih dodirnu.
„Verujem da isto važi i (za sive kitove)".
Meksička vlada je 1972. stvorila Rezervat prirode Laguna San Ignasio, a 1988. laguna je proglašena i utočištem za kitove i Rezervatom biosfere El Viskaino, najvećim utočištem za divlje životinje u Latinskoj Americi.
Pet godina kasnije, rezervat je uvršten na listu Svetske baštine Uneska, organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija.
Populacija sivih kitova se oporavila, a od 1994. ova životinja nije na spisku ugroženih vrsta.
Te godine, Majoral je obavestio ekologe da japanska kompanija Micubiši i meksička vlada planiraju da izgrade ogromnu fabriku soli unutar rezervata prirode.
Zahvaljujući velikim naporima lokalne i međunarodne zajednice i protestu na obali lagune u kom su učestvovali poznati aktivisti za zaštitu životne sredine, od američkog advokata i političara Roberta Kenedija Mlađeg do glumca Kristofera Rivsa, sprečeno je otvaranje rudnika soli 2000. godine.
Danas se bitka za spas sivih kitova u laguni smatra jednim od najvećih uspeha u naporima za očuvanje divljih životinja.
Majoral je preminuo 2013. godine, ali ga nazivaju „spasiteljem sivih kitova" i „Ocem posmatranja kitova" u laguni.
Još od njegovog prvog mirnog susreta sa kitom, posetioci i meštani žele da dožive slično iskustvo u laguni.
A Majoralova porodica i dalje organizuje ture posmatranja kitova.
Susreti ljudi i kitova u laguni San Ignasiju nisu samo podstakli napore za očuvanje ove vrste, već su doprineli i da se reguliše eko-turizam, koji je danas značajan izvor prihoda lokalnoj zajednici.
„Eko-turizam je osnovna ekonomska aktivnost zajednice.
„Meštani vode računa o laguni i kitovima i zajedno rade na održivom posmatranju kitova kako ne bi uništili ili ugrozili resurse koji im donose prihod, a to su kitovi", kaže Svarc.
Tokom petodnevnih izleta koje organizuje turistička agencija Pure Baja Travels, turisti idu na šest tura posmatranja kitova (da se životinjama pruži više prilika da samovoljno dođu do čamaca), ali i slušaju o naporima koje zajednica ulaže u očuvanje lagune.
Kamp je otvoren samo od februara do marta, a onda se zatvara kada životinje migriraju u aprilu.
U našem baznom kampu sa šatorima na obali lagune, skoro svakog jutra sam se budila uz oglašavanje kitova u daljini, a tokom večere sam mogla da gledam kako izbacuju vodu kao iz fontane.
Spavati u blizini njihovog utočišta bilo je skoro jednako uzbudljivo kao i videti ih nadohvat ruke tokom dana.
Iako je laguna San Ignasio u kojoj se rađaju sivi kitovi danas zaštićena, dodatni napori za zaštitu životinja i podrška lokalnim zajednicama koje ih čuvaju su važniji nego ikada pre.
Klimatske promene sada utiču na lagunu i sive kitove na njihovom putu migracije.
Meksička klimatska aktivistkinja Sije Bastida nada se da će nadahnuti novu generaciju da pojača napore za zaštitu kitova, i kaže da je zato bila koproducenktinja dokumentarnog filma Laguna kitova (The Whale Lagoon).
Dvadesetdvogodišnja Bastida pravi poređenje između napora za očuvanje kitova koje je pokrenula prethodna generacija u lokalnoj zajednici sa klimatskom krizom sa kojom se suočava njena generacija.
Pridružila se WildCoast, međunarodnoj neprofitnoj organizaciji koja predvodi napore za očuvanje sivih kitova više od 25 godina, kako bi se glas zajednice čuo dalje i snažnije.
Serž Dedina, suosnivač i izvršni direktor organizacije WildCoast, radio je na trajnoj zaštiti oko 182.000 hektara staništa u laguni San Ignasiju, a doprineo je i odluci meksičke vlade da lagunu San Ignasio doda Rezervatu biosfere El Viskaino.
Kaže da je laguna San Ignasio danas uzor kako divlje životinje mogu da se zaštite i istovremeno ostvari održivi razvoj.
Organizacija pomaže obuku vodiča za eko-turizam i unapređenje i proširenje programa obnove mangrova koje vode žene i koji doprinose borbi protiv klimatskih promena.
Borba protiv klimatskih promena koje utiču na put migracije kitova i obnavljanje mangrova je još jedna bitka koju stanovnici u području lagune San Ignasija vode svakodnevno, pri čemu treba da regulišu i razvoj i turizam u laguni.
„Postoji nešto u vezi sa kitovima što vam izaziva duboka osećanja i skoro odgovornost da se brinete o njima.
„Kada kit pogura mladunče da biste mogli da ga dodirnete, time pokazuje ogromno poverenje", kaže Bastida za BBC.
„Mi ih zovemo prijateljski kitovi, ali mislim da su oni svesni kitovi i žele da mi budemo svesniji njih i više u kontaktu sa njima", dodaje ona.
„Nadam se da će ljudi, ako pogledaju film ili imaju sreću da vide kitove, otkriti deo sebe za koji nisu znali da postoji - instinkt da ih zaštite".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar