Bitka za Kursk: Rusi nagomilali 50.000 vojnika, tvrdi Zelenski

Od avgusta traju borbe u ruskom pograničnom regionu Kursk. Zelenski kaže da ta akcija ukrajinskih snaga ograničava Ruse u napadima u samoj Ukrajini.
Ukrajinski tenk u Kursku u septembru
Getty Images
Ukrajinski tenk u ruskom pograničnom regionu Kursku u septembru

Od avgusta ove godine traju borbe u ruskom pograničnom regionu Kursk, posle iznenadnog upada ukrajinskih jedinica, dok ruske snage pokušavaju da ih izbace.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski tvrdi je da je Moskva tamo okupila 50.000 vojnika.

U redovnom obraćanju, Zelenski je rekao da operacija ukrajinskih jedinica u Kurskoj oblasti „ograničava Rusiju u napadima unutar Ukrajine".

Iznenadni upad ukrajinskih snaga u Kursk, Zelenski je u više navrata opisivao kao strateški potez da bi se usporila ruska ofanziva u Ukrajini, iako su neki zapadni saveznici sumnjičavi.

Prema američkom Institutu za proučavanje rata, Rusija je imala 11.000 vojnika u Kursku kada je Ukrajina izvela iznenadni upad početkom avgusta.

Međutim, u izveštaju Njujork tajmsa sugeriše se da je Moskva uspela da nagomila trupe u Kursku, a da pritom nije morala da povuče vojnike iz Ukrajine.

„Naši ljudi zadržavaju... 50.000 pripadnika okupatorske vojske koji zbog Kurske operacije ne mogu da budu raspoređeni na druge ruske ofanzivne pravce na našoj teritoriji“, rekao je ukrajinski predsednik.

Zelenski je dodao da ga je o stanju na tom frontu obavestio vrhovni komandant ukrajinske vojske, general Aleksandr Sirski, koji je ranije u ponedeljak izjavio da je izvršio inspekciju ukrajinskih jedinica raspoređenih u Kursku.

Da ukrajinske snage nisu ušle u Kursk, „desetine hiljada neprijatelja iz najboljih ruskih jedinica bi jurišale” na ukrajinske položaje u regionu Donjecka, kaže Sirski.

Donjeck je ključno bojno polje još od izbijanja sukoba pre deceniju.

U tom regionu na istoku Ukrajine i dalje se vode žestoke borbe, a dve strane su se u ponedeljak međusobno optuživale za oštećenje brane u blizini grada Kurahova koji je pod kontrolom Ukrajine.

Ruske trupe mesecima polako napreduju u regionu ka ključnom gradu Pokrovsku - glavnom čvorištu za snabdevanje ukrajinskih snaga.

Citirajući neimenovane američke i ukrajinske zvaničnike, Njujork tajms procenjuje da je u Kurskoj oblasti razmešteno oko 50.000 ruskih i severnokorejskih vojnika spremnih za protivudar na ukrajinske snage.

„Nova američka procena zaključuje da je Rusija gomilala snage bez potrebe da povlači vojnike sa istoka Ukrajine, što je njen glavni vojni cilj, dozvoljavajući joj da vrši pritisak na više frontova istovremeno“, piše list.

Cilj operacije, koja bi mogla da počne narednih dana, biće vraćanje kontrole nad čitavom Kurskom oblasti, dodaje Njujork tajms.

I Ukrajina i SAD kažu da je više od 10.000 severnokorejskih vojnika poslato u Rusiju.

Moskva niti potvrđuje niti negira da se u Kursku nalaze trupe Severne Koreje, bliskog saveznika iz sovjetskih vremena.

Tokom posete ruskog predsednika Pjongjangu u junu ove godine, severnokorejski vođa Kim Džong Un i Vladimir Putin su postigli sporazum o međusobnoj pomoći u slučaju agresije na jednu od te dve zemlje.

Oba predsednika su potom ratifikovali sporazum.

Otkako je Rusija počela invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Severna Koreja i Rusija, koje su pod zapadnim sankcijama, su se zbližile.

SAD su više puta optuživale Pjongjang da šalje ogromne količine vojne opreme Rusiji, između ostalog balističke rakete i lansere.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je sugerisao da Pjongjang dobija vojnu tehnologiju i drugu podršku od Moskve kao pomoć za izbegavanje međunarodnih sankcija.

U međuvremenu, Kremlj je demantovao medijske izveštaje da je pobednik američkih predsedničkih izbora Donald Tramp imao telefonski razgovor sa Putinom.

Vašington post je u nedelju objavio informaciju o telefonskom razgovoru Trampa i Putina, koji je navodno obavljen u četvrtak.

Isti list je naveo da je Tramp navodno upozorio ruskog predsednika da ne eskalira rat u Ukrajini i pomenuo veliko vojno prisustvo Amerike u Evropi.

Portparol Kremlja rekao je da su takvi izveštaji „čista fikcija", dok je iz Trampovog tima BBC-ju rečeno da neće komentarisati „privatne pozive" novoizabranog predsednika.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Cela Ukrajina će se

    12.11.2024 11:05
    pripojiti Rusiji "pismom UN-u"
    Ako Zelenski ovako nastavi i ne pristane na ono što mu se sada nudi, doći će na kraju do kapitulacije Ukrajine, a onda će Rusi da postave svoje prorusko rukovodstvo u Kijev koje će da pošalje "pismo u UN" o ujedinjenju cele Ukrajine sa Rusijom.
    Procedura sa "pismom koje šalje rukovodstvo države u UN" je takvo da ne ide preko SB UN nego direktno 2 države šalju "pismo o ujedinjenju" u UN i to onda VETO ne može da spreči.
    Sigurno će doći do kapitulacije Ukrajine jer nemaju više pešadije, i jedini spas da im nešto ostane od teritorije je to da sada nekako sklope primirje, da recimo vrate crkvu u Kijev koju su Ruskom stanovništvu ukinuli, da odustanu od Nato-a itd.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.