Američki vojnik osuđen na 15 godina zatvora zbog odavanja poverljivih dokumenata

Džek Tešeira je priznao krivicu u jednom od najistaknutijih slučaja curenja obaveštajnih podataka američkog Ministarstva odbrane poslednjih godina.
Džek Tešeira
Social Media Website/via Reuters

Bivši vojnik američke Nacionalne garde Džek Tešeira, koji je prošle godne otkrio poverljiva dokumenta Pentagona, osuđen je na 15 godina zatvora.

Tešeira (22) u martu ove godine se izjasnio krivim za objavljivanje desetina poverljivih dokumenata na internetu, u jednom od najistaknutijih slučaja curenja obaveštajnih podataka američkog Ministarstva odbrane poslednjih godina.

Dok je radio u bazi vazduhoplovne nacionalne garde, Tešeira je dobijao mape, satelitske snimke i obaveštajne podatke o američkim saveznicima, a zatim je te materijale postavio na Diskord, platformi popularnoj među ljubiteljima video igara.

Među dokumentima koje je podelio bile su i poverljive informacije o ratu u Ukrajini.

Te informacije su se kasnije proširile na internetu.

Tužioci su tražili od sudije Okružnog suda SAD Indire Talvani da Tešeiri izrekne kaznu od 16 i po godina.

Branioci su, međutim, tražili kaznu od 11 godina zatvora.

U zahtevu za blažu kaznu, Tešeirini advokati su tvrdili da su ga maltretirali u srednjoj školi i u vojnoj jedinici, kao i da je patio zbog izolovanosti.

I dok je odbrana tražila blažu kaznu, tužioci su insistirali na dužem zatvoru, jer je pilot, kako su rekli, počinio jedno od najvećih i najozbiljnijih kršenja Zakona o špijunaži u američkoj istoriji.

„Tešeira je shvatao koliki je rizik po zemlju i ipak je to učinio“, rekli su tužioci pred sudom.

Prilikom izricanja presude, sudija Talvani je rekla Tešeiri da je on mlad i da je budućnost pred njim, ali da je počinio ozbiljan zločin.

Tešeira se izvinio pred sudom i rekao je da razume da sva odgovornost i posledice padaju samo na njegova pleća, preneli su novinari koji su pratili suđenje u Bostonu.

Tešeira, koji je imao 21 godinu u vreme hapšenja, vodio je malu, zatvorenu grupu na platformi Diskord gde je počeo da postavlja poverljiva dokumenta krajem 2022.

Dokumenta su potom masovno deljena na internetu, a preuzeli su ih i proruski Telegram kanali i vojni blogeri.

Tešeira se 2019. godine prijavio za Nacionalnu gardu vazduhoplovstva Masačusets.

Da bi bio primljen, Tešeira je prošao strogu bezbednosnu proveru.

Između ostalog, morao je da potpiše i „doživotno obavezujući ugovor o tajnosti“, čime je potvrdio da razume da bi neovlašćeno otkrivanje poverljivih informacija moglo da dovede do krivičnog gonjenja, navodi se u sudskim dokumentima.

Masovno curenje dokumenata navelo je Pentagon da ponovo razmotri kako postupa sa poverljivim informacijama.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.