Trаmp ima potpunu kontrolu nad Vašingtonom, ali neće uvek biti po njegovom

Republikanci imaju kontrolu nad oba doma Kongresa - koliko će to Trampu omogućiti da održi predizborna obećanja.
zgrada američkog kongresa
Getty Images
Američki Kongres

U izbornoj noći, Donald Tramp je ponavljao: „Obećanja data, obećanja održana.“

Sada kada su republikanci zvanično preuzeli kontrolu nad Kongresom, njegova „obećanja“ je mnogo lakše održati.

U vašingtonskom političkom govoru, to se zove „vladajuća trojka“, kad predsednikova stranka kontroliše oba doma Kongresa - i Predstavnički dom, i Senat.

Ta kontrola je ono što Republikanska stranka Donalda Trampa sada poseduje.

Potpuna kontrola jedne stranke nekada je bila uobičajena, ali je u poslednjim decenijama ona bila sve ređa i trajala je kraće vremenske periode.

Stranka na vlasti često gubi poslanička mesta kad se dve godine kasnije održe kongresni izbori sredine mandata.

I Tramp i Bajden su uživali u „vladajućoj trojci“ tokom prve dve godine u Beloj kući, a obojica su se uverila da kad imate takvu kontrolu to nije garancija da će uvek biti po predsednikovom.

Tokom njegove prve dve godine, Tramp je usvojio slavni predlog zakona o porezu, smanjivši korporativni porez sa 35 na 21 odsto i smanjivši porez pojedincima.

Ali, uz neke članove njegove stranke koji su pružali otpor prema njegovom iznenađujućem usponu na vrh 2016. godine, imao je problema sa ostvarivanjem drugih ciljeva.

Njegov plan da povuče Zakon o dostupnom zdravstvu (poznatom kao Obamaker) nije uspeo kad je senator iz njegove vlastite stranke Džon Mekejn odbio da glasa za to.

Nije uspeo ni da usvoji predlog zakona o infrastrukturi kao što je obećao.

Tokom njegove prve dve godine, kad su demokrate imale kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, Bajden je uspeo da usvoji plan za Američki spas, Zakon o investicijama i radnim mestima i Zakon o CHIPS-u i nauci.

Ali je i on morao u značajnoj meri da smanji planove trošenja i investicija - nazvane paket Ponovo gradi bolje - nakon protivljenja jednog od njegovih vlastitih senatora.

Velika prepreka za potpunu kontrolu svake stranke je što senatski predlozi zakona zahtevaju tro-petinsku većinu, iliti 60 glasova, kako bi se zaobišao „filibuster“, koji senatorima omogućuje da odlažu izglasavanje zakona održavajući raspravu otvorenom.

To znači da kad stranka ima prostu većinu u Senatu, ona će morati da se obrati rivalima preko partijske granice da bi zakon bio izglasan.

Čak i uz zdravu većinu u Senatu ovaj put, Tramp neće imati magičnih 60 poslaničkih mesta koji mu omogućuju da zaobiđe sve pokušaje opozicije da odlože izglasavanje zakona.

A u sredu su republikanci u Senatu izabrali Džona Tuna za njihovog vođu većine, a ne Rika Skota sa Floride, očiglednog favorita u Trampovom taboru, kao znak da neki poslanici žele da povrate nezavisnost (Tramp nije zvanično podržao Skota).

Uprkos svemu tome, „trojka“, ako se umešno vodi, zaista otvara vrata mogućnostima za krupne zakonodavne inicijative.

Trampova prednost bi mogla biti ključna za ostvarivanje njegovih velikih obećanja kao što su najveća deportacija migranata u istoriji; sveobuhvatne, svekolike tarife na strani uvoz; i ukidanje zaštite životne sredine.

Korišćenje zakonodavstva za postizanje ovih ciljeva učiniće ukidanje ovih planova na sudovima mnogo težim, čime je Donald Tramp bio zatrpan u prvom mandatu kad je naširoko koristio izvršne naredbe koje su bile redovno i često uspešno osporavane.

Sudski krajolik se takođe promenio u Trampovu korist.

Ključni uspeh njegovog prvog mandata bilo je naimenovanje troje konzervativaca u Vrhovni sud, učvrstivši dvotrećinsku većinu možda za čitave decenije.

On je takođe postavio više od četrdeset sudija u federalnu apelacione sudove, pretvorivši nekoliko sudskih okruga u konzervativnija okruženja.

Većina koju republikanci imaju u Senatu takođe pruža još jednu ključnu prednost.

Tramp će lakše moći da dobija odobrenja za vlastite kandidate za administrativne položaje, sa čim se mučio 2017. godine kad je unutrašnji otpor njemu u Republikanskoj stranci još uvek bio značajan faktor.

Sve ovo ukazuje na zaposlene i moguće burne naredne dve godine, a kao što skorašnja istorija pokazuje, ove „trojke“ ne traju baš toliko dugo, tako da će dolazeća administracija želeti da se ubrza.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.