Najveći koral na svetu pronađen je u Tihom okeanu.
Ovaj džinovski koral, zbir mnogih povezanih malih stvorenja koja zajedno čine jedan organizam, mogao bi biti stariji od 300 godina, kažu naučnici.
Tim tvrdi da je veći i od plavog kita.
Otkrio ga je videograf zaposleni na brodu Nacionalne geografije koji je posećivao udaljene delove Pacifika kako bi video kako su ta područja pogođena klimatskim promenama.
„Ronio sam na mestu gde je mapa pokazivala da se nalazi brodolom i onda sam video nešto“, rekao je Manu San Feliks.
Pozvao je njegovog ronilačkog partnera, koji je ujedno i njegov sin, i zajedno su zaronili dublje.
Koral, koji se nalazi na Salomonovim Ostrvima, opisao je kao da „katedralu pod vodom“.
„Sve je bilo veoma emotivno, osetio sam ogromno poštovanje prema nečemu što je preživelo stotine godina“, rekao je on.
„Pomislio sam, ‘Vau, ovo je bilo ovde dok je Napoleon bio živ’“, dodao je.
Naučnici na ekspediciji izmerili su koral koristeći podvodni metar.
Širina mu je 34 metra, dužina 32, a visina 5,5 metara.
Zbog zagrevanja okeana usled klimatskih promena, korali su ugroženi.
Često su opisivani kao arhitekte mora, a mogu se spojiti i formirati ogromne grebene gde žive ribe i druge vrste.
Koralni grebeni takođe predstavljaju osnovu za izvor prihoda milijarde ljudi, u turizmu ili ribarstvu, pokazuju podaci Svetskog ekonomskog foruma.
Ovaj primerak pronađen je na većim dubinama nego neki grebeni, što ga je možda zaštitilo od viših temperatura na površini mora.
Otkriće je objavljeno u isto vreme kada se održava Konferencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija COP29 u Bakuu, prestonici Azerbejdžana, na kojoj se pokušava da se postigne napredak u borbi protiv klimatskih promena.
Trevor Manemahaga, ministar za klimatske promene Solomonovih Ostrva na samitu, rekao je za BBC Njuz da je njegova nacija ponosna na novootkriveni koral
„Želimo da svet zna da je ovo posebno mesto i da mora biti zaštićeno.
„Ekonomski se u velikoj meri oslanjamo na morske resurse, pa je ovaj koral od suštinske je važnosti za našu ekonomiju“, rekao je on.
Male ostrvske nacije, poput Solomonovih Ostrva, izuzetno su osetljive na klimatske promene.
Manemahaga je rekao da je iz prve ruke video efekte globalnog zagrevanja, jer ono uzrokuje jače ciklone i eroziju obale, što dovodi do uništavanja domova.
Mnoge zemlje u razvoju traže više finansijske pomoći od bogatijih zemalja kako bi im pomogle da plate strategije za borbu protiv klimatskih promena.
Dodao je i da bi sa više novca njegova zemlja mogla da razvije raznovrsnije poslove, što bi značilo da bi manje ljudi radilo u industrijama koje oštećuju koralne grebene.
Trenutno, seča drveća čini veliki deo ekonomije Solomonovih Ostrva, između 50-70 odsto godišnjeg prihoda od izvoza, ali zagađuje vodu i to šteti u tom području.
Erik Braun, stručnjak za korale na istraživačkom putu Nacionalne geografije, kaže da je zdravlje koralja „prilično dobro".
„Dok su obližnji grebeni ugroženi zbog sve viših temperatura mora, svedočiti o ovom velikom zdravom koralnom grebenu na većim dubinama predstavlja svetionik nade“, rekao je on.
Koral, čiji je latinski naziv Pavona clavus, pruža dom škampima, rakovima, ribama i drugim morskim stvorenjima.
Starost ovog koralnog uzorka je prozor u istoriju života u okeanu.
Naučnici se nadaju da će ga proučavati kako bi saznali više o tome kako je rastao.
Izveštaj objavljen ove nedelje otkrio je da je 44 odsto korala koji žive u toplim vodama preti izumiranje, pokazuju podaci Međunarodne uniji za očuvanje prirode.
Što je za jednu trećinu više u odnosu na poslednja istraživanja iz 2008. godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar