Smog, čiji zagušljivi miris tokom zime često osećaju ljudi u Srbiji i na Balkanu, spustio se na neke delove Indije i Pakistana u otrovnim količinama.
Na satelitskim snimcima vidi se gusta izmaglica koja je prekrila gradove Lahor u Pakistanu i prestonicu Indije Nju Delhi.
Indeks kvaliteta vazduha 12. novembra u Lahoru, gde živi više od 14 miliona ljudi, bio je veći od 400, prema podacima IQAir, švajcarske kompanije koja prati kvalitet vazduha u svetu.
Vrednosti između 0 i 50 označavaju dobar kvalitet vazduha, a one iznad 300 pokazuju opasno zagađenje.
Ranije u novembru u Pakistanu je zabeležen rekordan indeks 1.900.
Škole i parkovi su zatvoreni, radno vreme je ograničeno, a događaji na otvorenom su zabranjeni.
Sarajevo, glavni grad Bosne i Hercegovine, 14. novembra bio je među 15 najzagađenijih gradova na svetu po kvalitetu vazduha, prema IQAir.
Beograd, glavni grad Srbije, bio je na 41. mestu, a Zagreb, glavni grad Hrvatske, na 59.
Odavno se zna da ljudi oboljevaju zbog zatrovanog vazduha.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je 2019. godine ambijentalno zagađenje vazduha bilo uzrok 4,2 miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu.
Sitne čestice, poznate kao PM čestice, mogu da uđu u krvotok kroz pluća, rašire se po telu i uzrokuju trajne opasne posledice, kao što su bolesti srca, moždani udar i rak pluća.
U Lahoru je 12. novembra koncentracija PM2,5 (čestice prečnika 2,5 mikrometra i manje) bila više od 50 puta iznad preporučenih vrednosti, izvestio je IQAir.
„Širenje konjuktivitisa (crvenilo očiju) zbog bakterijske ili virusne infekcije, izlaganje dimu, prašini ili hemikalijama predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju za javno zdravlje”, saopštila je Vlada pakistanske države Pendžaba.
Zdravstveni zvaničnici kažu da se već više od 40.000 ljudi u regionu prijavilo u bolnicu zbog astme, svraba u grlu i kašlja.
Dakle, šta možete da učinite da sebi pomognete?
Pratite kvalitet vazduha na lokalnih vestima i proverom indeksa kvaliteta vazduha na IQAir.
Kada se pojavi smog, zvanična smernica je da se ostane u zatvorenom prostoru ako je moguće, posebno mladi, stari i ranjivi.
Lokalni lekari kažu da je svaki indeks veći od 100 nezdrav za osetljive grupe, i posebno upozoravaju da se izbegava izlazak napolje u vreme najgušćeg saobraćaja.
Ako morate da budete na otvorenom, savet je da pokrijete lice, tačnije usta i nos.
Smog je kovanica engleskih reči smoke i fog, što znači da je mešavina dima i magle.
Siv je i gust, miriše na paljevinu i ima gorak ukus koji nadražuje pluća.
Maska za lice ograničava unos otrovnih čestica, ili se tako veruje, ali važna je vrsta maske, kao i kako se nosi.
Studija iz 2020. godine zaključila je da su tekstilne maske minimalna zaštita od mikrozagađivača, dok N95 (ili FFP2) maske za lice, koje imaju višestruke slojeve i filter za zadržavanje čestica, pružaju značajniju, ako ne i potpunu zaštitu.
SZO navodi da FFP2 maska (evropski standard) mora da filtrira najmanje 94 odsto čestica, a N95 maska (američki standard) najmanje 95 odsto.
No, bolje je staviti bilo kakvu masku za lice, nego je ne nositi.
Hirurške maske, koje su skoro svuda dostupne, pružaju veću zaštita od zagađenja vazduha nego maske od tkanine, ali samo od većih čestica, i namenjene su isključivo za jednokratnu upotrebu.
Maska za lice pruža određenu zaštitu samo ako se pravilno nosi, i ako se menja, ili redovno pere.
Kada se maska stavlja, treba obratiti pažnju na oblik lica i dlake na licu, i uvek mora da prekriva i nos i usta.
Kada otvorimo prozore ili vrata, u prostoriju ulazi spoljni vazduh, a sa njim i smog.
Dakle, pri pojavi smoga, prozori i vrata treba da budu zatvoreni.
Prečišćivači vazduha su još jedan način borbe protiv smoga.
Ovi prenosivi, mehanički filteri hvataju i uklanjaju zagađivače, kao što su čestice prašine i dim, i tako poboljšavaju kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru
Zlatni standard je Hepa (High Efficient Particulate Air) filter, kojim su opremljeni savremeni avioni.
Sertifikovani Hepa filteri, prema deklaraciji, „blokiraju i hvataju 99,97 odsto čestica u vazduhu većih od 0,3 mikrona”.
Ali i veličina je bitna.
Veličina prečišćivača vazduha treba da odgovara površini prostorije u kojoj se koristi.
I filtere je potrebno menjati.
Neki uređaji imaju ugrađene senzore koji mere koncentraciju čestica u vazduhu i počinju filtraciju kada su nivoi PM2,5 visoki.
Time može da se ograniče potrošnja energije i troškovi, jer se aparat uključuje samo kada to zahteva nivo smoga u atmosferi.
Postoji i mogućnost odlaska u bar gde se prodaje kiseonik u rekreativne svrhe.
Pogledajte video o kućnim prečišćivačima vazduha
Kiseonički barovi su se razvili prema japanskom konceptu ‘stanica sa vazduhom’ - prostora gde su ljudi mogli nakratko da udahnu čist vazduh.
Ovaj koncept se prvi put pojavio u zagađenim gradovima u Japanu 1980-ih, a u pojedinim delovima Severne Amerike kiseonički barovi su se otvorili 1990-ih.
U njima ljudi koriste maske ili nosne kanile kojima kroz nozdrve u organizam unose kiseonik, koji je ponekad obogaćen mirisma.
Kiseonik nije čist, već njegova koncentracija iznosi 40 odsto, što je dvostruko više nego što je zastupljen u vazduhu.
Za razliku od bolnica, kiseonik se ne izbacuje pod pritiskom.
Međutim, Američko udruženje za zdravlje pluća je ranije reklo da je malo verovatno da udisanje kiseonika ima pozitivan fiziološki efekat, a njegovu upotrebu ne odobravaju neki stručnjaci i zabranjena je u pojedinim američkim državama.
A ako imate respiratorno ili hronično oboljenje, upotreba kiseonika u ovim barovima može da bude štetna.
Ljudima koji žive u mestima gde se često pojavljuje smog lekari savetuju da jačaju imuni sistem i održavaju kondiciju.
Zbog trenutnih saveta da se što manje vremena provodi na otvorenom u Pakistanu i Indiji, vežbanje je za sada otežano, ali stručnjaci preporučuju kretanje, zdravu ishranu i unos mnogo vode.
Kada se ne osećate dobro i imate simptome koje obično izazivaju zagađivači, kao što su kašalj, bolovi u grlu ili glavobolja, najbolji lek su inhalacija i biljni čajevi.
Pogledajte video: Kako napraviti kućni aparat za merenje kvaliteta vazduha
U ljudskom telu su pronađene otrovne čestice različitih veličina, tako da je suštinski važno da se što više zaštitite od zagađenja, kažu stručnjaci.
Ako se ne primeni nijedna mera zaštite, zagađenje ne utiče samo na bolešljive, već na sve starosne grupe.
Najveće čestice zagađenja zadržavaju se u nosu.
Ali manje čestice, kao što je PM2,5, mogu da pronađu put do pluća i krvotoka, što stvara veći rizik od astme i srčanog i moždanog udara.
Naučnici takođe istražuju moguću vezu zagađenja i demencije.
Velika kineska studija iz 2018. godine otkrila je vezu visokog nivoa zagađenja i smanjenog nivoa kognitivnih sposobnosti.
A nanočestice, iako još nisu dovoljno istražene, su označene kao mogući „najveći ubica”, kako piše Tim Smedli u knjizi Clearing The Air.
Nanočestice mogu da uđu u pluća i u krvotok na način na koji veće PM2,5 čestice ne mogu, a naučnici pretpostavljaju da te male otrovne supstance mogu da budu glavni uzrok bolesti i smrti.
Kako nauka nastavlja da se razvija, treba da obraćamo pažnju na ukupan broj čestica koje udišemo, i da, u odsustvu odgovarajućih zvaničnih mera, činimo sve što možemo da se zaštitimo.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
av
megadens
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar