Dvadeset godina su ova dvojica ljudi bili na suprotnim stranama avganistanskog jaza, suprotstavljeni i spremni da ubiju jedan drugog.
Ali sada, Hazrat Muhamed Mahmud, bivši talibanski komandant u pedesetim, i Naser Kan Sulejmanzaj, nekada viši oficir u avganistanskoj nacionalnoj policiji, rade zajedno na kabulskoj policijskoj akademiji.
„Sada smo kao braća", kaže brigadir Mahmud - smešeći se srdačno kraj kolege, obojica u besprekorno ispeglanim uniformama.
To je redak, ali izuzetno blizak odnos između dvojice muškaraca koji su nekada bili ljuti neprijatelji.
Posle dve decenije krvoprolića, oni nose istu uniformu, dele isti kancelarijski prostor, razgovaraju o istim idejama za budućnost policije i smeju za zajedno tokom dnevnih pauza za čaj.
Hazrat Muhamed Mahmud je glavni instruktor, dok Naser Kan Sulejmanzaj vodi administrativne poslove akademije.
Mahmud je bio obučavan u talibanskim vojnim kampovima a u prošlosti i predvodnik talibanskih pešadinaca sa misijom borbe protiv avganistanskih snaga i njihovih međunarodnih saveznika.
Izgubio je dva brata u ratu.
Talibanski borci su uglavnom učestvovali u složenim atacima kao što su samoubilački bombaški napadi, eksplozije automobila i udari na gradove širom zemlje.
Na suprotnoj strani nalazile su se avganistanske snage bezbednosti podržane od SAD-a, među kojima i oko 150.000 pripadnika avganistanske nacionalne policije.
Isti taj kompleks - u kom Mahmud i Sulejmanzaj sada obučavaju mlade talibanske borce - bio je napadan od talibanskih samoubilačkih bombaša dok su mladi kadeti kabulske policijske akademije bili stalne mete napada.
Kad su talibanske vlasti preuzele zemlju i naredile vojnim oficirima da se vrate na matične položaje, Naser Kan Sulejmanzaj je ostao u Kabulu i pridružio se Mahmudu.
Od porodičnih svadbi do verskih praznika, Mahmudov i Sulejmanzajiev odnos se nastavlja i posle radnog vremena.
Uprkos ličnim gubicima, Mahmud kaže da je povinovanje amnestiji koju je uveo vrhovni lider talibana dovelo do toga da se obe strane uspešno posvete zajedničkom radu.
„U ono vreme smo bili u eri džihada, sada smo u eri obnove, a to ne možemo sami", kaže Mahmud.
„Potpuno smo zaboravili na prošlost."
Ova policijska akademija možda je prošla kroz izuzetan i izolovan oblik pomirenja, ali što se tiče mnogih drugih bivših članova snaga bezbednosti, oni se osećaju kao da su im životi još uvek ugroženi.
Veliki broj njih je pobegao iz zemlje kao izbeglice, osećajući da ne mogu da se vrate životu pod talibanima.
Šabir - nije mu pravo ime - bivši avganistanski policijski službenik, kaže da talibanima i njihovoj amnestiji ne može da se veruje.
Nakon što su talibani preuzeli vlast, njegov komandant je bio uhapšen, a on se krio dvadeset dana sve dok nije u tajnosti izbegao u Iran preko Herata.
„Nije bilo bezbedno ni za koga od nas… tražili su različite izgovore da nas uhapse", rekao mi je Šabir.
On veruje da oni policajci koji su ostali u Avganistanu ili nisu mogli da priušte da napuste zemlju ili nisu imali problema da sarađuju sa talibanima.
Poveli su nas u turneju po policijskoj akademiji, njegovom ogromnom i dobro održavanom kompleksu sa policijskim koledžom, strelištem, sportskim objektima, igralištem, pa čak i vlastitom džamijom.
Unutra su talibanske snage koje su nekada koristile svu svoju moć da oslabe vladu sada nosile čiste uniforme, obučavajući se da postanu policijske snage i zadužene za uvođenje bezbednosti na ulicama zemlje.
Za većinu običnih Avganistanaca ta scena bila bi nadrealna.
Niko nije mogao ni da zamisli da će jednog dana videti talibane u avganistanskim policijskim uniformama.
Talibani su zamenili veći deo policijskih snaga vlastitim ljudima.
Ali su zadržali mnoge bivše policijske instruktore kako bi im ovi pomogli da transformišu pobunjeničke borce u nove policijske snage.
Talibani su sada usredsređeni na proširenje policijskih snaga i tvrde da postoji 300.000 aktivnih članova - dvostruko više nego pod prethodnim režimom - dok je 70.000 njih iz bivše avganistanske nacionalne policije.
BBC ne može da potvrdi tačan broj njihovih postojećih policijskih snaga.
Američka vlada procenjuje ukupan broj talibanskih snaga, i vojske i policije, na oko 80.000 aktivnih boraca.
Dobili smo ekskluzivni pristup procesu obuke na novoj policijskoj akademiji.
Vlasti su isplanirale čitav dan aktivnosti da bi pokazale, kako kažu, profesionalnu stranu službe.
Deo prezentacije bila je vežba policije za razbijanje demonstracija - unutar kompleksa akademije kontrolisanje mase besnih demonstranata bilo je lako.
Ali skorašnji mitinzi u nekim ključnim avganistanskim gradovima pokazali su da talibanske snage i dalje koriste premlaćivanje i bojevu municiju, često sa smrtnim ishodom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Od više od 800 pripadnika osoblja koji rade na policijskoj akademiji u Kabulu, više od 650 njih su iz prethodnog režima i oficiri poput Sulejmanzaja imaju naizgled dobar tretman.
„Bio sam pukovnik, ali me je islamski emirat unapredio u čin generala", kaže Sulejmanzaj.
„Zato što sam radio naporno da reorganizujem akademiju."
Ali nisu svi bili Sulejmanzajieve sreće.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava saopštile su da su mnogi policajci bili zlostavljani, prećeno im je ili su čak bili ubijani od talibana zbog njihove ranije uloge.
Ali talibani insistiraju da su to bile lične osvete i da ne postoji zvanična politika napadanja bivših policajaca ili pripadnika snaga bezbednosti.
Ali za Sulejmanzaja to nije političko pitanje.
On je služio avganistanskoj policiji protekle četiri decenije pod raznim režimima.
Nikad nije napustio zemlju, a njegova dva najstarija sina takođe rade za policiju.
„Mi smo jedan narod, imamo jednu veru, jednu kulturu i jedan jezik, zašto bismo bili neprijatelji?", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar