Odlazeći predsednik Džozef Bajden odobrio je Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa da gađa rusku teritoriju, javljaju tamošnji mediji.
Američki zvaničnik potvrdio je u izjavi CBS-u, američkom partneru BBC-ja, koja predstavlja veliki zaokret politike Vašingtona.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mesecima traži da se ukinu ograničenja upotrebe raketa dugog dometa ATACMS, čime bi Ukrajini bilo omogućeno da gađa ciljeve na ruskoj teritoriji.
Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je upozorio Zapad, rekavši da bi to predstavljalo „direktno učešće“ NATO vojnog saveza u ratu u Ukrajini.
Putin još nije komentarisao odluku Bajdena, iako su drugi visoki političari Kremlja to opisali kao ozbiljnu eskalaciju.
Odluka Vašingtona o ATACMS-u je ograničena na odbranu ukrajinskih snaga unutar ruskog pograničnog regiona Kursk, gde su snag Kijeva iznenada upale u avgustu i ge se i dalje vode borbe.
Suština je da Bajdenova administracija poručuje Kijevu da podržava njegov napor da zadrži mali deo ruske teritorije koju trenutno zauzima, kao moćna moneta za pregovore u budućnosti.
„Ovo je veoma važna” odluka za Ukrajinu, rekao je za BBC Sergej Kuzan, predsednik Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju sa sedištem u Kijevu.
„Neće promeniti tok rata, ali mislim da će naše snage učiniti ravnopravnijim".
Ukrajina već više od godinu dana koristi vojni taktički raketni sistem, poznatiji kao ATACMS, za gađane ruskih ciljeva na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji.
Ukrajina je koristila rakete ATACMS za napad na vazdušne baze na poluostrvu Krim, koji je Rusija anektirala 2014, i vojne položaje u regionu Zaporožja.
Ali sve do sada, Amerika nije dozvoljavala Kijevu da koristi rakete dugog dometa unutar Rusije.
Balističke rakete proizvodnje Lokid Martin (Lockheed Martin) jedne su od najmoćnijih do sada isporučenih Ukrajini, sa dometom do 300 kilometara.
Neimenovani američki zvaničnici rekli su za Njujork tajms i Vašington post da je Bajdenovo odobrenje ukrajinske upotrebe ATACMS-a došlo kao odgovor na odluku Rusije da dozvoli severnokorejskim vojnicima da se bore u Ukrajini.
Kuzan kaže da je odluka Vašingtona doneta uoči očekivanog napada ruskih i severnokorejskih jedinica na ukrajinske snage u Kursku.
Ukrajina će sada moći da gađa ciljeve unutar Rusije, najverovatnije u početku oko Kurske oblasti, gde ukrajinske snage drže više od 1.000 kvadratnih kilometara teritorije.
Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa kako bi povratili teritoriju u Kursku.
Ukrajina može koristiti ATACMS za odbranu od napada, ciljajući ruske položaje, poput vojnih baza, infrastrukture i skladišta municije.
Snabdevanje projektilima verovatno neće biti dovoljno da preokrene tok rata.
Ruska vojna oprema, poput aviona, već je premeštena na aerodrome dalje unutar Rusije u očekivanju ovakve odluke Vašingtona.
Ali oružje može da pruži Ukrajini neku prednost u vreme kada ruske trupe sve više zauzimaju položaj na istoku zemlje, a moral je nizak.
„Mislim da ova odluka neće biti odlučujuća“, rekao je zapadni diplomata u Kijevu za BBC, zahtevajući anonimnost zbog osetljivosti stvari.
Posle odluke Bajdena, očekuje se da će i Velika Britanija i Francuska dati Kijevu dozvolu da koristi rakete dugog dometa Storm šedou za napade na Rusiju.
Bajden, koji će napustiti Belu kuću u januaru, nastoji da ubrza dalju pomoć Ukrajini.
Postoji zabrinutost da će njegov naslednik Donald Tramp usporiti ili zaustaviti svaku dalju podršku Kijevu.
Vojnu podršku Ukrajini, Tramp je opisao kao trošenje američkih sredstava, i više puta je rekao da će zaustaviti rat, ne objašnjavajući kako to misli da uradi.
SAD su najveći dostavljačč oružja Ukrajini.
Od početka rata i kraja juna 2024, isporučila je ili se obavezala da pošalje oružje i opremu u vrednosti od 55,5 milijardi dolara, prema Institutu za svetsku ekonomiju Kila, nemačkoj istraživačkoj organizaciji.
Zelenski je u oktobru potvrdio da je Ukrajina prvi put upotrebila američke rakete dugog dometa kako bi gađala ruske ciljeve na istoku zemlje.
Ukrajina se mesecima bori da potisne ruske trupe koje polako napreduju u istočnom regionu Donjecka ka ključnom gradu Pokrovsku, glavnom čvorištu snabdevanja ukrajinskih snaga.
Moskva je u poslednje vreme značajno povećala broj udara bespilotnih letelica na Ukrajinu.
Više od 2.000 je lansirano u oktobru, prema ukrajinskom generalštabu, što je rekordan broj u dosadašnjem toku rata koji traje od februara 2022.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
@Voja
Voja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar