U Nemačkoj trguju čamcima „opasnim po život“ za prelazak Lamanša – tajna BBC istraga

Čitav paket košta 15.000 evra, rečeno nam je.

Za to dobijamo čamac na naduvavanje, sa spoljnim motorom i 60 prsluka za spasavanje, kako bismo prešli Lamanš.

Dvojica krijumčara nude „dobru cenu“ novinaru BBC-ja u tajnoj istrazi u Esenu – gradu u zapadnoj Nemačkoj u kom žive ili kroz koji prolaze mnogi migranti.

Petomesečna istraga BBC-ja razotkrila je značajnu nemačku vezu sa smrtonosnim poslom krijumčarenja ljudi preko Lamanša.

Dok nova britanska vlada obećava da će „razbiti bande“, Nemačka je postala centralna lokacija za skladištenje brodova i motora koji se na kraju koriste za prelaske preko Lamanša – kao što je BBC-ju potvrdila britanska Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala.

Tokom tajnog snimanja, krijumčari su nam otkrili da skladište čamce u više tajnih skladišta – dok se igraju mačke i miša sa nemačkom policijom.

Ova godina je već najsmrtonosnija što se tiče prelazaka migranata preko Lamanša, pokazuju brojke UN-a, dok je do sada više od 28.000 ljudi prešlo u vrlo malim, opasno pretrpanim čamcima.

---------------------------------------------------

Naš novinar koji učestvuje u tajnoj istrazi čeka ispred centralne stanice u gradu Esenu.

Nosi skrivenu kameru i predstavlja se kao bliskoistočni migrant, nestrpljiv da pređe Lamanš do Velike Britanije sa porodicom i prijateljima.

Mora da ostane anoniman radi vlastite bezbednosti, ali zvaćemo ga Hamza.

Na kraju prilazi čoveku.

Hamza je s njim u kontaktu mesecima preko Vocapa, nakon što je dobio broj od veze iz migrantske zajednice, ali je ovo prvi put da su se sreli uživo.

Čovekovo ime – ili makar ime koje nam je dao – glasi Abu Sahar.

Otkako ga je Hamza kontaktirao, njih dvojica su pričali o tome kako Sahar može da mu obezbedi čamac na naduvanje da bi stigao do južne obale Engleske.

Hamza mu je rekao kako su loša iskustva sa bandama krijumčara u regionu navela njega, njegovu porodicu i prijatelje da isprobaju da taj prelazak izvedu sami – što je neobičan korak.

Sahar je već poslao snimak naduvanog čamca koji je, sugerisao je, „nov“, dostupan i držan u skladištu u oblasti Esena.

Poslaće još snimaka, među njima drugih, sličnih čamaca, baš kao i snimak paljenja spoljnih motora.

• Koliko zarađuju krijumčari ljudi i zašto se bave ovim poslom

• Najtraženiji evropski krijumčar migranata uhapšen posle istrage BBC-ja

Hamza je rekao da lično želi da proveri kvalitet artikala u ponudi i zato insistira na susretu uživo.

BBC-jev tim je bio u blizini, nadzirući Hamzina kretanja, u slučaju da nešto pođe po zlu ili da moramo brzo da ga izvučemo.

Dok njih dvojica šetaju centrom Esena, Sahar proglašava suviše „riskantnim“ odlazak do skladišta da pogledaju čamac, mada kaže da je ono udaljeno na svega 15 minuta vožnje.

Kad ga Hamza pita zašto se čamci drže u ovom delu Nemačke, Sahar mu govori o „bezbednosti“ i „logistici“.

Esen je na samo četiri do pet sati vožnje od oblasti Kalea – dovoljno blizu da čamci mogu da se dopreme brzo, ali ne previše blizu mnogo strože kontrolisanim plažama severne Francuske.

Iako se sprovode policijske racije, među njima i one po evropskim nalozima za hapšenje, organizovano krijumčarenje ljudi tehnički nije nezakonito u Nemačkoj ako se oni krijumčare u treće zemlje izvan EU, što Velika Britanija posle Bregzita i jeste.

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu tvrdi da, zato što Nemačka i Velika Britanija nisu geografski susedi, ne dolazi do „direktnog krijumčarenja“ – ali izvor iz britanskog Houm ofisa kaže za BBC da vlada „nezadovoljstvo“ nemačkim pravnim okvirima.

Sahar vodi Hamzu u kafić u kom naručuju kafu i pale cigarete, mada posle toga moraju da menjaju sto jer pored njih sede ljudi koji pričaju na arapskom, a Sahar ne želi da ih ovi čuju.

Nekih 35 minuta kasnije, Sahar ustaje i govori Hamzi: „Stišaj se, dolazi.“

Prilazi im lepo obučeni čovek sa bejzbol kapom na glavi.

Oslovljavaju ga sa „Al Kal“, što znači „ujak“ – arapski izraz koji označava nekoga ko uživa veliko poštovanje.

Kal je u pratnji još jednog čoveka koji uglavnom ćuti, ali deluje kao njegov telohranitelj.

Rukuju se pre nego što se Kal obrati konobarici na nemačkom, a potom se vraća na arapski, njegov maternji jezik.

Hamzi je rečeno da preda svoj telefon, koji je ostavljen na susedni sto.

Telohranitelj seda pored Hamze i provodi veći deo naredna 22 minuta zureći intenzivno u njega.

Tokom sastanka, zbog strogih nemačkih zakona, BBC može da pravi samo video snimak, ali ne i audio.

Naše izveštavanje o tome je stoga delom zasnovano na neposrednom sećanju našeg tajnog novinara – što je uvrežena metoda u nemačkom istraživačkom novinarstvu.

Istraga je potkrepljena tekstualnim porukama, evidencijom telefonskih poziva i glasovnim porukama između Hamze i krijumčara.

„Govori tiše“, kaže Kal dok govori Hamzi da objasni ko je i šta želi.

Hamza ponavlja svoj unapred utvrđeni tekst, očigledno uverljivo.

Sugeriše da kupovina čamca o kojoj upravo razgovaraju, možda, zapravo, nije ilegalna zbog sive zone nemačkog zakona.

Ali Kal odbacuje tu sugestiju.

„Ko ti je to rekao?“, kaže on. „Nije legalno.“

Čak i ako postoje rupe u zakonu u Nemačkoj oko krijumčarenja čamaca, izgleda da ovi ljudi savršeno dobro znaju da učestvuju u široj kriminalnoj mreži.

Tokom kafe, Kal ponekad bode prstom Hamzu u grudi dok krijumčari otkrivaju da imaju desetak skladišta u okolini Esena.

To je, sugerišu, način da rasporede robu u slučaju policijske racije – od kojih se jedna desila „pre samo nekoliko dana“.

Ponekad, nagovešteno je, dobijaju dojavu da policija stiže i oni joj prepuštaju „mamac“ – što znači da su zalihe zaplenjene, ali nedovoljno da im to omete operaciju.

Krijumčari govore o njihovoj sposobnosti da dopreme opremu u Kale „u roku od tri-četiri sata“, što ukazuje na to da se osećaju dovoljno samouvereno da koriste auto-puteve, umesto sporednih drumova.

Lokacija Esena znači da čamci mogu biti isporučeni u roku od prepodneva ili popodneva, ukoliko dobra vremenska prognoza dovede do većih pokušaja prelaska i stoga naglog skoka potražnje.

Prema istraživanju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, čamci se obično prevoze kombijima ili automobilima iz Nemačke, Belgije ili Holandije na francusku obalu, sa Nemačkom koja je „posebno važna tranzitna točka“.

Većina plovila, otkrili su, pravljena je u Kini pre nego što se šalje dalje, u kontejnerima, do Turske, a potom prebacuje u Evropu.

Jedna od autorki izveštaja, Tjuzdej Rejtano, kaže da je uloga Nemačke kao čvorišta porasla iz raznih razloga, među kojima su i stroge „anti-krijumčarske“ kontrole u Francuskoj, koje su navele sve organizovanije bande da operišu na većim udaljenostima.

Ona takođe veruje da su nemačke vlasti manje posvećene problemu prelazaka Lamanša zato „što to nije problem na njihovoj granici“.

U kafiću, Kal je izgleda zadovoljan da je Hamza autentična mušterija i počinje da govori o novcu.

Najviše bi voleo da Hamza uzme „paket aranžman“ koji košta 15.000 evra.

On obuhvata preuzimanje čamca blizu Kalea, zajedno sa motorom, gorivom, pumpom i 60 prsluka za spasavanje – više nego što je Hamza rekao da mu je potrebno, ali to je fiksna ponuda, koja će najverovatnije biti prosleđena kolegi krijumčaru koji direktno organizuje prelaske u Francuskoj.

Dobit tih krijumčara potencijalno je „izuzetna“, ako pretpostavite da se odraslim osobama naplaćuje oko 2.000 evra za jedan prelazak sa desetinama ljudi u čamcu – prema Globalnoj inicijativi.

Ako se dogovor postigne odmah, Kal tvrdi da može da dopremi čamac na lokaciju koja je na samo 200 metara od francuske obale, i to koliko već sutradan.

Kal i Sahar takođe pominju „novu tačku prelaska“, sugerišući da su pronašli mesto koje se nalazi manje na oku francuskih vlasti, mada ne otkrivaju njegovu tačnu lokaciju.

Postoji i druga, jeftinija opcija, za koju sve vreme navija Hamza.

Za oko 8.000 evra, Hamza može sam da pokupi čamac, ovde u skladištu u Esenu, i odveze ga u severnu Francusku samostalno.

Ako budeš bio uhvaćen, govore mu krijumčari, mi za to ne odgovaramo.

Prelaze i na to kako bi Hamza platio bandi, jednom kad odluči šta će da uradi.

Kal želi isplatu u gotovini u Turskoj, zato što „sve osoblje“ potiče odatle.

Novac, predlaže on, može da se uplati preko sistema Havala – metoda plaćanja koji izbegava formalno bankarstvo i umesto toga se oslanja na mrežu agenata koji isporučuju gotovinu preko granice.

Kasnije Hamzi šalju ime naloga na Vocapu.

U druge tekstualne i glasovne poruke na arapskom, takođe poslate posle sastanka u kafiću, spada i Sahar koji opisuje brendove spoljnih motora.

On „obožava“ merkjuri, mada „ako ima jamaha, više volim jamahu“.

Govori o tome kako mogu da „isporuče i zakopaju“ opremu, implicirajući da ona može da se sakrije ispod zemlje blizu tačke prelaska, sa Bulonjom kao boljom opcijom zato što je „Kale težak“.

Primenivši nešto što liči na trgovačku taktiku pravljenja pritiska, Hamzi je rečeno da krijumčari imaju „ograničene“ zalihe, a mnogo potencijalnih kupaca.

Kal je oprezniji u komunikaciji, ali u jednoj glasovnoj poruci, koju je prosledio Sahar, izražava nelagodu nakon susreta sa Hamzon, rekavši: „Taj tvoj prijatelj mi ne deluje kao da je u redu.“

Ipak, on daje uputstva Saharu da pita Hamzu da li želi da kupi čamac ili ne: „Pitaj ga u narednih sat-dva.“

Na kraju, Hamza im govori da više nije u prilici da postigne dogovor s njima.

BBC nije dao novac ovim ljudima, čiji pravi identiteti nisu mogli biti definitivno utvrđeni.

Pokazali smo snimke čamaca koje smo dobili predsedavajućem Nacionalnog nezavisnog udruženja za čamce za spasavanje Nilu Daltonu, koji kaže da u takvim čamcima „ne bi isplovio na jezerce sa patkama u parku“.

Uporedivši jedan čamac sa „smrtonosnom zamkom“, on kaže da bi bilo „izuzetno opasno“ nagurati desetine ljudi na ta plovila za prelazak preko Lamanša, zbog njegovog „izuzetno krhkog“ dizajna.

U međuvremenu, diplomate insistiraju da se saradnja između Nemačke i Velike Britanije, u borbi protiv ovih bandi, popravila.

Hapšenja i racije na skladišta organizuju se u Nemačkoj, u partnerstvu sa drugim zemljama – dok takozvani „kolateralni zločin“, kao što su nasilje i pranje novca, mogu biti krivično gonjeni u Nemačkoj.

U februaru je došlo do velikih racija u kojima su čamci, motori, prsluci za spasavanje i dečje naprave za plutanje zaplenjeni u Nemačkoj u 19 hapšenja – ali prema belgijskim i francuskim sudskim nalozima.

Odvojeno suđenje, posle slične operacije iz 2022. godine, trenutno se vodi u Francuskoj.

Portparol britanskog Houm ofisa rekao je za BBC da vlada „ubrzava“ saradnju sa drugim zemljama, među njima i Nemačkom, da bi „razbila kriminalne krijumčarske bande“, ali „uvek ima više zajedničkog posla“.

Taj utisak su ponovile i francuske vlasti.

„Važno je demonstrirati Nemcima da su ovi čamci povezani sa krivičnim delima počinjenim na našim obalama, što će im omogućiti da intervenišu“, rekao je početkom meseca za BBC Paskal Markonvil, tužilac u severnoj Francuskoj.

Berlinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova reklo je za BBC da je bilateralna saradnja „veoma dobra“ i da nemačke vlasti mogu da preduzmu korake na zahtev Velike Britanije.

Portparol je dodao da, iako nije ilegalno potpomagati krijumčarenje iz Nemačke u Veliku Britaniju, jeste kažnjivo potpomagati krijumčarenje u Belgiju ili Francusku, odakle kreću prelasci Lamanša.

BBC-jeva istraga naglasila je „upravo onu vrstu aktivnosti protiv koje mi želimo da se borimo“, rečeno nam je u Dauning Stritu.

Upitan da li bi Nemačka trebalo da radi više na zaustavljanju krijumčarenja čamaca na naduvavanje u njihovoj zemlji, zvanični portparol Kira Starmera je rekao: „Od vitalnog je značaja da nastavimo da pooštravamo naš pristup sprovođenju reda i zakona, a to važi i za druge zemlje.“

„Moramo da održimo korak sa njihovim aktivnostima, a to je nešto na čemu ćemo sarađivati veoma blisko sa Nemcima i drugima.“

Duž obale severoistočne Francuske, možete pronaći ostatke neuspelih prelazaka čamcima, koji prema Nacionalnoj agenciji za borbu protiv kriminala, postaju sve „opasniji i nepodesniji za plovidbu“.

Izduvani čamci i napušteni prsluci za spasavanje na ovim obalama možda deluju bezvredno, ali neko je platio ogromne sume novca za nešto što su se nadali da je njihov put do boljeg života.

To je trgovina bedom, očajem i, u najgorim slučajevima, smrću – ali trgovina koja se razvija i cveta duboko u Evropi.

Nakon objavljivanja ovog teksta, zatražili smo komentar od Al Kala, ali nismo dobili nikakav odgovor.

Dodatno izveštavanje: Kostas Kalergis

• BBC istražuje: Razotkrivanje taktika krijumčara ljudi

• Albanci najbrojniji migranti koji preko Lamanša stižu do Engleske, London i Tirana razmenili oštre reči

• „Ovi ljudi beže od smrti i na kraju umiru ovde”: Za Francusku Britanija pravi problem s migrantima

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk