Američki zvaničnici kažu da je predsednik Džozef Bajden dao zeleno sveto Ukrajini za korišćenje projektila dugog dometa koje im je poslao Vašington za napade duboko na ruskoj teritoriji.
Vašington je prethodno odbijao da dozvoli takve napade američkim projektilima ATACMS zato što se plašio da će time doći do eskalacije rata.
Veliki politički preokret dolazi dva meseca pre nego što predsednik Džozef Bajden predaje dužnost Donaldu Trampu, čija je pobeda na izborima probudila bojazan za budućnost američke pomoći Kijevu.
Ukrajina koristi ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskog teritoriji već više od godinu dana.
Američka municija i mehanizacija već se koriste unutar Rusije - u pograničnoj Kurskoj oblasti, prema lokalnim izveštajima.
Ali SAD nikad nisu dozvolile Kijevu da koriste ATACMS unutar Rusije - sve do sada.
Ukrajina je tvrdila da je to što joj nije dozvoljeno da koristi takvo oružje unutar Rusije kao da se od nje traži da se bori sa jednom rukom vezanom iza leđa.
Promena politike navodno je usledila kao reakcija na nedavni dolazak severnokorejskih trupa u podršci Rusiji u Kurskoj oblasti, gde je Ukrajina okupirala rusku teritoriju od avgusta.
Skori dolazak Donalda Tampa u Belu kuću probudio je strahove za budućnost američke podrške Ukrajini, a Bajden je očigledno željan da uradi sve što može da bi pomogao u ovo malo vremena koje mu je preostalo na vlasti.
Pojačavanje ukrajinske vojne pozicije, glasi rezon, moglo bi da pruži Ukrajini prednost u bilo kakvim predstojećim mirovnim pregovorima.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još nije potvrdio ovaj korak, ali je u nedelju izjavio: „Napadi se ne vrše rečima… Rakete će govoriti same za sebe.“
Vojni taktički raketni sistem (ATAMCS) su balističke rakete zemlja-zemlja koje mogu da gađaju ciljeve na udaljenosti i do 300 kilometara, i zbog njihovog dometa posebno su važni za Ukrajinu.
Njih pravi kompanija iz odbrambene industrije Lokid Martin, a ispaljuju se ili sa Višecevnog lansera raketa M270 (MLRS) na gusenicama ili sa Artiljerijskog raketnog sistema visoke mobilnosti M142 (HIMARS) na točkovima.
Svaka raketa košta oko 1,5 miliona dolara.
ATACMS (koji se izgovara „atak-ems“) rade na čvrsto raketno pogonsko gorivo i slede balističku putanju u atmosferu pre nego što se vrate nazad pri velikoj brzini i pod oštrim uglom, zbog čega ih je teško presresti.
Mogu biti konfigurisani da nose dve različite vrste bojevih glava.
Prva je grozd ispunjen stotinama malih bombi pravljenih tako da unište lakše oklopne jedinice nad širom oblašću.
U njih mogu da spadaju parkirane vazduhoplovne letelice, protivvazdušna odbrana i koncentracija trupa.
Grozdovi bojevih glava, iako korisni, rizikuju da za sobom ostave neeksplodirane male bombe koje predstavljaju rizik dugo nakon što su borbe prekinute.
Druga vrsta je jedna jedina bojeva glava, visokoeksplozivna varijanta od 225 kilograma pravljena tako da uništi ojačane objekte i krupnije građevine.
ATACMS se upotrebljava decenijama.
Prvi put su upotrebljeni u Zalivskom ratu 1991. godine.
Američka vojska ih zamenjuje sledećom generacijom Raketa preciznog udara, bržeg, užeg oružja koje može da stigne na daljinu i do 500 kilometara.
Ne postoje naznake da će Ukrajina dobijati njih.
Ukrajina će sada moći da gađa ciljeve unutar Rusije, najverovatnije isprva oko Kurske oblasti, gde ukrajinske trupe drže pod kontrolom više od 1.000 kvadratnih kilometara teritorije.
Ukrajinski i američki zvaničnici očekuju kontraofanzivu ruskih i severnokorejskih trupa radi povraćaja teritorije u Kursku.
Ukrajina bi mogla da upotrebi ATACMS da se odbrani od napada, gađajući ruske položaje u koje spadaju vojne baze, infrastruktura i skladišta municije.
Zalihe ovog oružja verovatno neće biti dovoljne da preokrenu tok rata.
Ruska vojna oprema, kao što su lovci, već su premešteni na aerodromske piste dublje u Rusiju u iščekivanju jedne ovakve odluke.
Međutim, povlačenje opreme dalje od fronta možda će otežati život ruskim trupama pošto će linije snabdevanja biti razvučene, a podršci iz vazduha će biti potrebno više vremena da stigne.
A ovo oružje bi moglo da pruži Ukrajini izvesnu prednost u vreme kad su ruske trupe započele prodor na istoku zemlje i moral je na niskom nivou.
„Mislim da to neće biti prelomno“, rekao je za BBC u Kijevu zapadni diplomata koji je tražio da ostane anoniman zbog osetljivosti pitanja.
„Međutim, to je okasnela simbolična odluka za podizanje uloga i demonstraciju vojne podrške Ukrajini.
„Ona bi mogla da podigne cenu rata za Rusiju.“
Postoje i pitanja oko toga koliko će municije biti poslato, kaže Evelin Farkas, koja je služila kao pomoćnica zamenika sekretara odbrane u Obaminoj administraciji.
„Pitanje je, naravno, koliko projektila oni imaju. Čuli smo da je Pentagon upozorio kako nema mnogo tih raketa koje mogu da pošalju Ukrajini.“
Farkas je dodala da ATACMS mogu da imaju „pozitivan psihološki efekat“ u Ukrajini ako se koriste za udare na ciljeve kao što su Kerčki most, koji povezuje Krim sa kopnenom Rusijom.
Dozvola SAD takođe će imati dodatni domino efekat: potencijalno omogućivši Velikoj Britaniji i Francuskoj da daju Ukrajini dozvolu da koristi rakete „storm šedou“ unutar Rusije.
Storm šedou su franko-britanske krstareće rakete dugog dometa sličnih sposobnosti kao američki ATACMS.
Bajdenova administracija je mesecima odbijala da dozvoli Ukrajini da gađa Rusiju raketama dugog dometa, iz straha od eskalacije sukoba.
Vladimir Putin je upozorio da se ne dozvoljava da se zapadna oružja koriste za gađanje Rusije, rekavši da bi Moskva to doživela kao „direktno učešće“ NATO zemalja u ratu u Ukrajini.
„To bi značajno promenilo samu suštinu i prirodu sukobu“, rekao je Putin u septembru.
„To bi značilo da se NATO zemlje, SAD i evropske zemlje, bore protiv Rusije.“
Rusija je postavljala „crvene granice“ i ranije.
Neke, u koje je spadalo slanje modernih borbenih tenkova i lovaca Ukrajini, u međuvremenu su pređene bez pokretanja direktnog rata između Rusije i NATO.
Kurt Volker, bivši američki ambasador u NATO, rekao je: „Ograničavanjem upotrebe američkog oružja Ukrajincima, SAD su nepravedno nametale jednostrana ograničenja ukrajinskoj samoodbrani.“
On je dodao da je odluka da se ograniči upotreba ATACMS bila „potpuno arbitrarna i doneta iz straha da se ne ‘isprovocira’ Rusija.“
„Međutim, greška je javno obznaniti jednu takvu promenu, jer ona unapred upozorava Rusiju na potencijalne ukrajinske udare.“
Ovaj potez je donet samo dva meseca pre nego što se Donald Tramp vraća u Belu kuću.
On je već najavio da planira da po hitnom postupku okonča rat u Ukrajini, bez iznošenja detalja kako to namerava da uradi, i da bi mogao da poništi upotrebu raketa jednom kad stupi na dužnost.
Izabrani predsednik Tramp još se nije izjasnio da li će nastaviti ovu politiku, ali neki od njegovih najbližih saveznika već su je kritikovali.
Donald Tramp Mlađi, Trampov sin, napisao je na društvenim mrežama: „Čini se da vojno-industrijski kompleks daje sve od sebe da izazove Treći svetski rat pre nego što moj otac dobije priliku da donese mir i spasi živote.“
Mnogi od Trampovih visokih zvaničnika, među njima izabrani potpredsednik Džej Di Vens, tvrde da SAD ne treba više da šalju vojnu pomoć Ukrajini.
Ali drugi u dolazećoj Trampovoj administraciji imaju drugačiji stav.
Savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc tvrdi da bi SAD mogle da ubrzaju pošiljke oružja Ukrajini kako bi naterale Rusiju na pregovore.
Ne zna se za šta će se odlučiti izabrani predsednik.
Ali mnogi u Ukrajini strahuju da će on prekinuti slanje oružja, među njima i ATACMS.
„Brinemo se. Nadamo se da Tramp neće preinačiti tu odluku“, rekao je za BBC Aleksij Gončarenko, ukrajinski poslanik.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 1
Neva
Sa puno objasnjenja, sa crtezima. Mislim da je ovo oruzje dato Ukrajini da bi u pregovorima imala jacu poziciju.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar