„Neću imati mira do kraja života. Pokušaću da se povratim, ali zauvek će mi u glavi ostati 51 muškarac koji su me povredili ", rekla je Žizel Peliko u završnoj reči na suđenju o slučaju koji je šokirao Francusku.
Žizel Peliko je pristala da javno govori kako ju je 50 muškaraca godinama silovalo, a sve je organizovao njen bivši muž, Dominik Peliko.
Poslednjeg dana suđenja u Avinjonu, Žizel Peliko je rekla da bivšem suprugu „ne oprašta", a „ni na sekund nije mogla da zamisli da je sposoban da je drogira" kako bi je drugi ljudi silovali.
Upitana da li je njen bivši muž seksualni predator, odgovorila je: „Naravno, svakako".
„Njegovi postupci su bili neoprostivi. Izdao me je i prevario".
Rekla je i da oseća bes prema 50 okrivljenih jer niko od njih nije pomislio da slučaj prijavi policiji.
Ona nije prihvatila argument odbrane koja je tvrdila da „bez namere da se izvrši silovanje, nema ni silovanja".
„Da se ovo nastavilo, mogla sam da umrem. Mogli su to da imaju na savesti. Svi su došli da me siluju i svi su počinili zločin.
„Nisu deca. Trebalo je da im proradi savest", rekla je Žizel Peliko.
Dominik Peliko, optužen da je lekovima uspavljivao suprugu i angažovao desetine muškaraca da je siluju tokom više od deset godina, ranije je priznao krivicu.
Govorio je i o 50 muškaraca, koji su zajedno sa njim optuženi za silovanje njegove sada bivše supruge Žizel.
„Ja sam silovatelj, kao i svi drugi u ovoj sobi.
„Svi oni to znaju, ne mogu reći suprotno", rekao je ranije pred sudom.
Izricanje presude za 51 okrivljenog očekuje se 20. decembra.
Žizel nije želela da odgovara na pitanja o spornim fotografijama njene ćerke Karoline koje su pronađene u računaru njenog bivšeg supruga, tvrdeći da „ovo nije porodično suđenje“.
Njena deca su žustro izašla iz sudnice kada je pokrenuta ta tema.
Dominik Peloko je prethodno rekao da je fotografije delimično nage ćerke posedovao zbog ucene, ali nije pružio više detalja o tome.
Advokati odbrane izneli su zapaženje da Peliko više osuđuje muškarce optužene za silovanje, nego bivšeg supruga koji im je to navodno omogućio, dodajući da je tokom iskaza zaplakala samo u trenucima kada je upitana o teškom detinjstvu Dominika Pelikoa.
Odgovorila je da „zna šta je njen bivši suprug proživeo" i da je „shvatio šta je u radio i to ne poriče", iako se oseća „izdanom".
Usled agresivnijeg pristupa advokata odbrane, napetost u sudnici je bila primetna, a došlo je i do bučne prepirke sa zastupnicima Žizel Peliko.
Advokati su pitali Peliko i da li smatra da je njena ljubavna afera sa drugom osobom uticala na odluku Dominika da počini dela.
Pitala sam se da li je „tražio osvetu za aferu koju sam imala, ali to je bilo pre 30 godina. Tako da nemam odgovor", rekla je 71-godišnja Francuskinja.
Saoseća i sa porodicama ljudi koji su je silovali, dodala je.
„Moja porodica je uništena, znam koliko je ovo komplikovano supruge, sestre, ćerke...", rekla je Peliko.
Žizel Peliko se odrekla prava na anonimnost, što je izuzetno neobično za slučajeve silovanja.
Njen pravni tim je insistirao da snimci navodnih silovanja budu prikazani na sudu.
Peliko je ranije rekla kako se nada kako će njena odluka osnažiti druge žrtve seksualnog nasilja da se oglase u javnosti: „Želim da sve silovane žene kažu: madam Peliko je to uradila, mogu i ja. Ne želim da ih više bude sramota.“
Ona je agresivno uzvratila na „ponižavajuće“ sugestije odbrane da je možda bila pijana ili se pretvarala da spava tokom
Žizel Peliko je ranije otvoreno govorila o pustoši koje su zlostavljanje i laži njenog muža ostavili u njenom životu.
„Ljudi me možda vide i pomisle: ta žena je jaka“, rekla je ona.
„Fasada je možda čvrsta, ali iza nje se nalazi polje ruševina.
Svako poglavlje ovog slučaja odvijalo se pred budnim okom javnosti zato što se Žizel Peliko odrekla prava na anonimnost, učinivši čitavo suđenje otvorenim za medije i javno mnjenje.
U Francuskoj je slučaj postao poznat kao Afera Mazan, po selu kod Avinjona u kom je živela porodica Peliko.
U novembru 2020. godine, Dominik Peliko je priznao da je drogirao tadašnju ženu skoro čitavu deceniju i angažovao desetine muškaraca preko interneta da je siluju u njihovom domu dok je ona bila u nesvesti.
Policija je otkrila njegove suoptuženike na hiljadama snimaka na Pelikoovom laptopu, mada nije uspela da identifikuje još 21 muškarca.
Istražitelji kažu da imaju dokaze za oko 200 silovanja koja su izvršena između 2011. i 2020. godine.
Većina optuženika negira optužbe za silovanje, tvrdeći da ne mogu da budu krivi zato što nisu znali da je Žizel Peliko bila u nesvesti i stoga nisu „znali“ da je siluju.
Ta linija odbrane pokrenula je raspravu na nacionalnom nivou da li treba dodati dobrovoljni pristanak u francusku pravnu definiciju silovanja, koje se trenutno definiše kao „bilo koji čin seksualne penetracije izvršen nad drugom osobom uz pomoć nasilja, vezivanja, pretnje ili iznenađenja“.
Suđenje je takođe dovelo u žižu javnosti pitanje hemijske potčinjenosti - seksualnog napada izvršenog uz pomoć droge.
Dominik i Žizel Peliko, oboje rođeni 1952, venčali su se 1973. godine i imaju troje dece.
Ona je radila kao direktorka u velikoj francuskoj kompaniji, dok je on, školovani električar, osnovao nekoliko na kraju neuspešnih firmi.
Pelikoovi su živeli u pariskoj oblasti sve do 2013. godine, kad su se penzionisali i povukli u pitoreskno selo Mazan na jugu zemlje.
Imali su veliku kuću sa bazenom i često su ugošćavali širu porodicu tokom letnjih raspusta.
Prema svim svedočanstvima bili su srećan, blizak par.
„Zajedno smo išli na odmor, slavili godišnjice, Božiće… Sve je to, za mene, bila sreća“, izjavila je Peliko.
Između 2011. i 2020. godine, Žizel Peliko je počela da doživljava uznemirujuće simptome koje je doživela kao prve znake Alchajmerove bolesti ili moždanog tumora, i podvrgnula se detaljnim medicinskim pregledima.
Pomračenja i gubici pamćenja bili su zapravo nuspojave droge koju joj je njen muž davao bez njenog znanja.
Peliko se razvela od muža ubrzo nakon što su njegovi zločini izašli na videlo.
Ona koristi udato prezime za potrebe suđenja.
Dominik Peliko je u zatvoru od novembra 2020. godine.
U septembru 2020. godine, čuvar obezbeđenja u jednom supermarketu na jugu Francuske primetio je Dominika Pelikoa kako snima ispod suknji žena.
Policija ga je privela i zaplenila njegove elektronske uređaje.
Policajci su primetili sumnjive četove na njegovom Skajp nalogu, a potom pronašli hiljade snimaka muškaraca tokom seksa sa naizgled besvesnom ženom, Pelikoovom suprugom Žizel.
Istražitelji su radili nedeljama na sakupljanju dokaza da bi Pelikoa zadržali u pritvoru i na kraju ga uhapsili u novembru 2020. godine.
On je odmah priznao sve optužbe.
Kad je policija ispitala Žizel Peliko i kad su joj pokazane fotografije i snimci na kojima je delovala besvesno, postalo je očigledno da ona nije znala šta joj se događalo.
Ona je negirala da je ikada dala pristanak na seks sa drugim muškarcima i shvatila da ju je muž drogirao skoro čitavu deceniju.
Pored Pelikoa, sudilo se još pedesetorici muškaraca starosti od 26 do 72 godine.
Oni potiču iz svih sfera života: među njima su vatrogasac, stolar, bolničar i novinar.
Mnogi od njih su oženjeni i imaju decu.
Većina je živela na udaljenosti od oko 60 kilometara od kuće Pelikoovih.
Šačica njih je priznala da je silovala Žizel Peliko.
Većina je, međutim, negirala optužbe.
Njihova odbrana zasniva se na činjenici da nisu verovali da je ono što čine silovanje, jer nisu bili svesni da je ona bila u nesvesti i da stoga nije mogla da da dobrovoljni pristanak.
Peliko je uporno negirao da je to slučaj, insistirajući da kad je regrutovao muškarce preko interneta savršeno im je jasno stavljao do znanja da će njegova žena spavati.
„Svi su oni znali, ne mogu da tvrde suprotno“, kazao je on.
Užas postupaka Dominika Pelikoa, puki broj muškaraca umešanih u ovaj slučaj i odluka Žizel Peliko da insistira na otvorenom suđenju značili su da je postupak privukao veliku pažnju.
Desetine pripadnika javnosti posećuje sudnicu u Avinjonu svaki dan da bi pružili podršku Žizel, pozdravljajući je aplauzom i uručujući joj cveće.
Širom zemlje pojavili su se murali sa njenim prepoznatljivim izgledom sa kratkim pažom i okruglim naočarima za sunce, a širom Francuske održani su skupovi podrške.
Iznad svega, mnogi je smatraju zaslužnom za pokretanje razgovora o kulturi silovanja, mizoginiji i hemijskoj potčinjenosti.
Nekoliko feminističkih grupa sada zahteva od vlade da izmeni pravnu definiciju silovanja tako da obuhvati dobrovoljni pristanak, kao što je već slučaj u mnogim drugim evropskim zemljama.
„Društvo je već prihvatilo činjenicu da je razlika između seksa i silovanja dobrovoljni pristanak“, kaže senatorka Zelenih Melani Vogel, koja je prošle godine podnela predlog zakona o silovanju zasnovanom na dobrovoljnom pristanku.
„Krivični zakon, međutim, nije“, dodala je ona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar