Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp obećao je da će okončati rat u Ukrajini „za jedan dan“.
Nije izneo nikakve detalje kako bi to uradio.
Posle njegove izborne pobede početkom novembra, teorija je bilo u izobilju, a mnogi analitičari veruju da se trenutno vredno radi na planu za okončanje sukoba.
Kijev očekuje da će novoizabrani američki predsednik pokušati da dovede Ukrajinu i Rusiju za pregovarački sto na samom početku mandata.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je čak oprezno izrazio nameru da okonča rat sledeće godine „diplomatskim sredstvima“.
Ali šta znači ovo tempiranje trenutka i kakvi ishodi mogu da se očekuju od takvih pregovora?
Situacija na bojištu sve se više okreće u korist Rusije dok ona nastavlja prodore duž čitave linije fronta.
Ruske snage napreduju u oblasti istočnog Donbasa, a kreću se i u pravcu gradova Kupjansk u Harkovskoj oblasti na severoistoku, i Zaporožje, ogromnog regionalnog centra na jugoistoku.
U oktobru ove godine Rusija je uspela da zauzme dodatnih 500 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što je bio njen najznačajniji prodor još od marta 2022. godine.
Prema Zelenskom, pod ruskom okupacijom sada je 27 odsto međunarodno priznate ukrajinske teritorije.
U to spada Krim i delovi istoka zemlje koje je Rusija okupirala 2014. godine.
Ukrajinski gradovi Sumi, Harkov, Odesa i Kijev svakodnevno su i dalje gađani smrtonosnim navođenim bombama i dronovima opremljenim eksplozivima.
Moskva navodno priprema masovnu kontraofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti, angažovavši za to vojnike iz Severne Koreje.
Ukrajina je zauzela deo ove oblasti u avgustu u iznenadnom prekograničnom napadu i drži ga kao ulog u potencijalnim mirovnim pregovorima.
Rusija se takođe trudi da se osigura kako bi mogla da pregovara sa pozicije moći.
Ukrajinski analitičari i vojni predstavnici koji su govorili za BBC veruju da se Kremlju žuri da zauzme što više ukrajinske teritorije na vreme za pregovore o primirju, ukoliko oni započnu odmah posle inauguracije Donalda Trampa u januaru 2025. godine.
Naširoko se smatra da ruski predsednik Vladimir Putin želi da stigne do granice Donjecke i Luganske oblasti ili čak da zauzme još jednu regionalnu prestonicu Zaporožje.
Vreme nije na strani Ukrajine, jer se suočava sa akutnim nedostatkom vojnika na frontu.
Mnogi muškarci pokušavaju da izbegnu regrutaciju, dok su oni koji se bore poslednje dve i po godine iscrpljeni.
Proširivanje mobilizacije kontroverzno je pitanje za ukrajinsko društvo: mnogi nisu spremni da idu da se bore, dok porodice onih koji su na frontu smatraju da to nije fer prema njima.
Ukrajinski narod u celini je iscrpljen ratom, budući da je skoro tri godina izložen redovnim bombardovanjima, nestašicama struje i besanim noćima.
Sada on živi u strahu od dolazeće zime, za koju mnogi veruju da će biti do sada najsurovija.
Ankete pokazuju da ideja o mirovnim pregovorima sa Rusijom počinje da se prima među ljudima, čak i ako to bude značilo gubitak teritorije u tom procesu i neizvesnost što se tiče granične situacije na duže staze.
Jedno istraživanje javnog mnjenja, koje je objavila ekspertska grupa Centar Razumkov u oktobru, pokazala je da je sada svaki treći Ukrajinac za pregovore, za razliku od svakog petog pre godinu dana.
Prema još jednoj anketi iz oktobra, Ukrajinci takođe više nisu toliko sigurni da će njihova zemlja na kraju pobediti kao što su bili ranije, mada većina još veruje da će Ukrajina pobediti Rusiju.
Posle pobede Donalda Trampa na američkim izborima, mnogi posmatrači su željni da čuju detalje njegovog dugoočekivanog mirovnog plana za Rusiju i Ukrajinu.
Njegove prve izjave posle izbora bile su ograničene na nekonkretne izraze tipa: „Radićemo vredno sa Rusijom i Ukrajinom. Ovo mora da prestane. Rusija i Ukrajina moraju da prestanu.“
Potom su američki mediji izvestili da je Tramp navodno održao telefonski razgovor sa Vladimirom Putinom, upozorivši ruskog predsednika da ne eskalira rat, ali je Kremlj to negirao.
Ukrajinskiv stručnjaci veruju da iako Trampov plan još nije do kraja formiran, njegov tim je verovatno već smislio ideje za njega.
Mnoge od tih postojećih ideja, na ovaj ili onaj način, verovatno će se svesti na zamrzavanje sukoba, veruje Aljona Hetmančuk, direktorka Nove Evrope, ukrajinske ekspertske grupe.
„Zamrzavanje fronta u ratu. Zamrzavanje pitanja članstva u NATO. Zamrzavanje finansijske pomoć, makar. Naprosto zamrzavanje svega“, objašnjava Hetmančuk.
Ona smatra da se taj pristup ne razlikuje previše od pristupa Bajdenove administracije.
Razlika je u tome što su demokrate smatrale da Ukrajina, a ne SAD, treba da drže pregovore, mada su takođe obećale dugoročnu finansijsku podršku Ukrajini.
Ali, za razliku od demokrata, Tramp je izrazio nameru da imenuje specijalnog izaslanika za Ukrajinu da bi predvodio pregovore, što Kijev doživljava kao pozitivan razvoj događaja.
Tokom prvog mandata, Tramp je imao jednog takvog predstavnika - američkog veterana diplomatu Kurta Volkera.
„Potreban nam je uticajan ’gospodin Ukrajina’ sa stalnim pristupom Trampovom uvu“, kaže Aljona Hetmančuk.
Ukrajinski zvaničnici nestrpljivo očekuju priliku da razgovaraju o konkretnim pitanjima sa novom američkom administracijom, ali su svesni da taj proces neće biti lak.
Ali kao što ističu američki mediji, malo je verovatno da će oni biti laki i za Ruse.
Kongresmen sa Floride Majkl Volc, kog je Tramp izabrao za savetnika za nacionalnu bezbednost, i senator sa Floride Marko Rubio kog je odabrao za državnog sekretara, doživljavaju se kao pozitivni izbor za Ukrajinu, zato što su u prošlosti obojica izražavali podršku tvrdom pristupu prema Kini, Iranu i Rusiji.
Prerano je izvlačiti zaključke o njihovom potencijalnom uticaju na osnovu njihovih prošlih glasova i izjava, kaže politički analitičar Vladimir Fesenko.
„Njihovi stavovi su odnedavno počeli da fluktuiraju zajedno sa Trampovim“, ističe on.
I dok su zvaničnici u Kijevu željni da izgrade odnose sa novim Trampovim timom, Zelenski velike nade polaže u poslednje mesece Bajdenovog mandata.
Neke od njih su već bile ostvarene kad je Bajden pristao da dozvoli Ukrajini da koristi rakete dugog dometa koje su im poslale SAD za udare na rusku teritoriju, u ključnoj promeni dugoročne politike.
Javljeno je da će SAD dozvoliti Kijevu da koristi rakete ATACMS makar samo da bi zadržao ono malo ruske Kurske oblasti koju trenutno drži Ukrajina.
Malo je verovatno da će takvi udari promeniti ravnotežu moći na frontu, ali će gotovo sigurno usporiti ruski prodor, makar u nekim njegovim delovima.
I dok Ukrajina i Rusija iščekuju prve korake nove američke administracije u vezi sa tekućim ratom, jedno je sigurno - svaki potencijalni mirovni pregovori najverovatnije će biti složeni i dugi.
Obe zemlje i njihovi lideri, predsednik Zelenski i Putin, imaju visoke uloge u razrešenju ovog sukoba, a njihova budućnost zavisiće od toga koliko će dobro izaći iz bilo kakvih pregovora.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar