Po mermernom podu hola Beogradske nadbiskupije i metropolije odzvanjaju žustri koraci nižeg sedog čoveka prodorno plavih očiju i širokog osmeha koji opušta zvaničnost.
A zvaničnost nosi činjenica da je Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup, ušao u istoriju kao prvi imenovani kardinal Rimokatoličke crkve iz Srbije.
Papa Franja nedavno je saopštio imena 21 novog kardinala, među kojima je nadbiskup Nemet.
Dokument u kojem ga imenuje za kardinala - drugu najvišu funkciju u Katoličkoj crkvi - papa je napisao na srpskom jeziku, na ćirilici, što je možda i prvi put da je to uradio poglavar Rimokatoličke crkve, ponosno govori Nemet.
To je priznanje za celo društvo u Srbiji, a papa Franja je pokazao da veruje u miran suživot različitih religija i kultura u zemlji, kaže.
Kardinal iz Beograda verovatno je još jedan pokazatelj izgradnje mosta i snage dijaloga Vatikana i Srpske pravoslavne crkve, ocenjuje Rori Jomens, britanski istoričar, za BBC na srpskom.
„Sadašnji papa je naporno radio da premosti jaz sa pravoslavnim crkvama i smanji napetosti između dve crkve oko mnogih pitanja."
Istovremeno ovime se naglašava multietnička i verska raznolika priroda Beograda i Srbije, objašnjava istoričar.
Papa veruje u dobar odnos sa pravoslavnom crkvom u Srbiji i šire, kaže Nemet.
„Ovom odlukom papa Franja je jasno rekao svim katolicima u Srbiji da nas on vidi, prati i brine o nama“, ocenjuje novimenovani kardinal.
„Nadam se i da će imenovanje pomoći u nastavku saradnje sa Vladom Srbije u sređivanju otvorenih pitanja važnih za egzistenciju Katoličke crkve u Srbiji.“
Kardinal se nada da će njegovo imenovanje pomoći da se reše pitanja položaja katoličkih humanitarnih organizacija u Srbiji, ali i restitucije, jer Beogradskoj nadbiskupiji do sada nije vraćeno ništa od imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.
Na pitanje BBC novinarke kako će imenovanje Nemeta uticati na odnos sa Vatikanom, Srpska pravoslavna crkva u Beogradu je odgovorila protokolarnom čestitkom koja je ranije poslata nadbiskupu.
U njoj srpski patrijarh Porfirije čestita nadbiskupu na imenovanju, a papi se zahvaljuje na donetoj odluci.
U pismu se navodi i da će ova odluka imati veliki značaj kako za nadbiskupa tako i za Srbiju.
Čestitke za imenovanje nadbiskupu su pristizale iz celog sveta.
Region je bio malo oštriji prema ovom Mađaru iz Vojvodine, koji je bio i prvi beogradski nadbiskup rođen na teritoriji današnje Srbije.
„Neki to nisu znali da prihvate.
„Neki u regionu su iskopali da sam hrvatomrzac, dok su drugi stava da ću pokatoličiti celu Srbiju.
„Jasno je da su oni koji ne razmišljaju racionalno i tolerantno, isti, bilo da su u Srbiji ili Hrvatskoj“, kaže Nemet.
Pojedini mediji naročito u Hrvatskoj burno su reagovali na imenovanje nadbiskupa iz Srbije.
Naveli su da je papa izabrao kardinala koji „ne voli Hrvate i da sad nema šanse da Stepinac postane svetac".
U zategnutim odnosima Srbije i Hrvatske posle raspada Jugoslavije, Stepinac, nadbiskup u vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske tokom Drugog svetskog rata, bio je još jedan kamen spoticanja kada ga je papa Jovan Pavle Drugi proglasio „blaženim" 1998.
Do kanonizacije - kada se blaženi proglašava za sveca - još nije došlo.
Papa Franja je posebno usredsređen na odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ukazuje Jomens, „ne samo zbog Drugog svetskog rata i okupacije, već upravo i zbog pitanja kanonizacije Alojzija Stepinca“.
Zato je još 2016. oformio i katoličko-pravoslavnu komisiju koja se nekoliko puta sastala, ali su detalji razgovora ostali daleko od očiju javnosti.
Papa je „stvorio platformu za dijalog", dajući „slobodu SPC da izabere članove delegacije, a isto je to omogućio i hrvatskoj Katoličkoj biskupskoj konferenciji da uradi", kaže nadbiskup Nemet.
„Nijedan katolik iz Srbije, međutim, nije bio u komisiji, ni u srpskoj, ni u hrvatskoj. Katolička crkva u Srbiji sa tom temom nije ništa izgubila.
„Ko je uradio nešto dobro treba da bude nagrađen, a ako je učinio loše, mora biti kažnjen", objašnjava Nemet.
Srbija nije jedina većinski pravoslavna zemlja koja ima kardinala Katoličke crkve.
Istog dana kada je imenovan nadbiskup Nemet, i Ukrajina je dobila kardinala, a Rumunija još 2012. godine.
„Postoje male razlike svuda.
„Kardinal u Rumuniji ima 94 godine, penzionisan je i ne igra ulogu u društvu kao aktivni član, dok je onaj iz Ukrajine na službi u Australiji“, rekao je Nemet.
Kardinali su službeno najbliži saradnici pape i on ih bira sam.
To nije posebna služba i beogradski nadbiskup će zadržati i obavljati i tu funkciju.
„Kardinali su u Vatikanu podeljeni kao savetnici.
„U Rimu se donose univerzalne odluke za celu katoličku crkvu, a kardinali dele iskustvo sa centralnom vlašću“, kaže Nemet.
Glavni zadatak im je da izaberu papu.
Kolegijum od najmanje 120 kardinala, onih koji nisu napunili 80 godina, bira novog papu.
„Taj broj brzo se menja, jer je povezan sa pravilima biološkog života“, kaže nadbiskup.
Iako ih pojedini nazivaju 'prinčevima crkve', oni nemaju visok čin zato što su kardinali, već zbog specifičnog posla koji obavljaju.
Kardinali nose odoru boje krvi, koja simbolizuje posvećenost da brane crkvu do smrti.
Danas nose kapu ili šešir sa resicama, dok su ranije koristili crveni šešir sa širokim obodom, koji je visio sa plafona katedrale posle smrti kardinala.
Verovalo se da je kardinal u čistilištu sve dok šešir ne padne.
Nadbiskup Nemet kaže da i ne razmišlja o mogućnosti da jednog dana bude izabran za papu.
„Najveći problem bi mi bio šta ću sa mojim psom Sisi, da li mogu da je odvedem u Vatikan kada bih bio papa.
„Ona uživa u životu i ja sa njom. Nije to neka funkcija da bih je poželeo drugome“, kaže Nemet.
U Vatikan se odlazi sa jednim koferom.
„Teško bi mi bilo da ne mogu da se vratim kući, recimo, po sve knjige koje imam.“
Od tri neophodna uslova, ispunjena su dva i po, kaže beogradski nadbiskup.
„Katolička crkva je uputila poziv, država je pokazala da to želi, ostaje da to urade srpska i druge pravoslavne crkve.
„Papa nikad ne ide u neku državu ako i druge verske tradicionalne religije nisu saglasne.
„Mislim da to nije pitanje koje se odlučuje u Beogradu, već negde istočnije“, diplomatski odgovara.
Važno je da prihvatimo bogatstvo koje Srpska pravoslavna crkva ima, kaže nadbiskup Nemet za BBC na srpskom.
Bogatstvo liturgije pravoslavne crkve mnogo je veće nego kod katoličke, ocenjuje.
„Tu su lepote pesama i mistike koja se događa u pravoslavnim crkvama.
„Možda nama treba malo više mistike, a pravoslavnoj, da se više uključi narod koji prisustvuje liturgijama”, kaže Nemet.
Trebalo bi da bude i više zajedničkih molitvi, predlaže.
„Sada se sastajemo i posećujemo samo kurtoazno.
„Dobro je što je tako, jer do pre 30 godina nije bilo nikako“, kaže.
Postoji ideja da se sa pravoslavnom crkvom obeleži jubilej Nikejskoj sabora, kaže Nemet.
Prema istorijskim zapisima, Prvi vaseljenski sabor u Nikeji održan je 325. godine, kada su hrišćanski episkopi odlučivali o verskim pitanjima i reformisali julijanski kalendar.
„U Vatikanu postoji ministarstvo za jedinstvo i oni su u kontaktu sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom, ali i sa drugima u Evropi i van nje, jer je to pitanje važno za celo hrišćanstvo.
„Program će biti, ali je važno da se rat u Ukrajini završi“, kaže Nemet.
Rođen 1956. godine u Odžacima, 150 kilometara od Beograda.
Školovao se u Poljskoj, Rimu i na Filipinima.
Biskup je postao 2008. godine.
Papa Franja ga je 2022. imenovao za beogradskog nadbiskupa i metropolita
Nemet je prvi etnički Mađar na ovoj funkciji.
Prema popisu iz 2022. godine, Mađari su druga najbrojnija etnička grupa u Srbiji, sa 253.899 stanovnika.
Govori mađarski, srpski, engleski, nemački, poljski, italijanski i hrvatski jezik.
Svečani čin zvaničnog uvođenja u kardinalski red biće održan 7. decembra 2025. godine u crkvi Svetog Petra u Rimu.
Izvor: Beogradska nadbiskupija i metropolija
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Trpimir
Јое
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar