I El Fajdeov brat nas je zlostavljao, tvrde žene

Jedan od braće Muhameda el Fajeda takođe je zlostavljao žene koje su radile u robnoj kući Harods, prema tvrdnjama tri bivše službenice koje su iznele optužbe za BBC, među njima za seksualni napad i trgovinu ljudima.

Žene tvrde da ih je Salah Fajed zlostavljao u Londonu, na jugu Francuske i u Monaku između 1989. i 1997. godine.

Jedna žena veruje da ju je Salah silovao nakon što ju je drogirao.

Sve tri žene tvrde da ih je seksualno napastvovao ili silovao i Muhamed el Fajed, tada predsednik kompanije.

• Muhamed el Fajed optužen za silovanje radnica luksuzne londonske robne kuće
• Četrdeset novih optužbi protiv Muhameda el Fajeda
• Svaka osma devojčica i svaki 11. dečak na svetu žrtve seksualnog nasilja: UNICEF

Harods, koji je dobio novog vlasnika 2010. godine, saopštio je da nove tvrdnje ukazuju na „širinu raspona El Fajedovog zlostavljanja“ i „iznose ozbiljne optužbe“ na račun njegovog brata.

Salah Fajed, koji je umro od raka gušterače 2010. godine, bio je jedan od trojice braće Fajed koji su kupili luksuznu robnu kuću u Najtsbridžu 1985. godine.

Muhamed je 1970-ih dodao arapski prefiks „el“ na prezime.

Jedna od tri žene, Helen, odrekla se prava na anonimnost.

Ona je imala 23 godine i radila je posao „iz snova“ u Harodsu skoro dve godine kad ju je Muhamed el Fajed silovao u hotelskoj sobi u Dubaiju.

Mesecima kasnije, kad joj je Muhamed ponudio da radi kao lična sekretarica sa njegovim mlađim bratom, ona je to videla kao potencijalni izlaz, ali ju je umesto toga, kako kaže, Salah drogirao i ona veruje da je nakon toga bila silovana dok je bila u nesvesti.

„Muhamed el Fajed me je podelio sa bratom“, kaže ona.

Helen se oglasila prvi put nakon što se, kaže, osećala ućutkanom 35 godina, delom zbog Harodsovog ugovora o neodavanju poverljivih informacija koji joj je bilo naređeno da potpiše.

„Ukrali su deo mene“, kaže ona.

„To mi je promenilo putanju čitavog života.“

BBC je takođe pričao nezavisno sa druge dve žene koje tvrde da su ih zlostavljali i Muhamed i Salah.

One kažu da su bile poslate u inostranstvo i da ih je Salah na prevaru naveo da puše krek.

„Pokušao je da me navuče na krek da bi mogao da mi radi šta god poželi“, rekla je jedna žena za BBC.

Upozorenje: Tekst sadrži opise seksualnog nasilja

Kao i mnoge žene koje su ispričale za BBC da ih je zlostavljao Muhamed el Fajed, Helen kaže da ju je on zapazio tokom jedne od njegovih rutinskih šetnji po prodajnom spratu Harodsa.

Na poslovnom putu u Dubai i Abu Dabi u februaru 1989. godine, ona je bila uznemirena kad je shvatila da je trebalo da putuje sama sa El Fajedom i da je smeštena u njegov hotelski apartman, dok je ostatak njegove pratnje imao zaseban smeštaj.

Prve večeri, Helen je bila u kupatilu i spremala se da pođe u krevet kad se Muhamed ej Fajed pojavio u njenom ogledalu iza nje bez ikakvog upozorenja.

„Bilo je kao u horor filmu“, kaže Helen.

„Bila sam u spavaćici, a on me je ščepao za ruku i počeo da me izvlači iz kupatila. Trudila sam se da ga zaustavim, ali nisam mogla.“

Ona kaže da ju je odveo u svoju sobu, gurnuo je na krevet i popeo se na nju.

„Silovao me je te noći“, kaže ona.

Helen kaže da je bila preplašena što se našla toliko daleko od kuće i nije mogla da se obrati nikome u vezi s onim što se desilo.

Rečeno joj je da potpiše Harodsov ugovor o neodavanju poverljivih informacija dva meseca pre putovanja - BBC je imao uvid u taj dokument.

Helen kaže da ju je to, kao i strah od odmazde, sprečilo da se javno oglasi po ovom pitanju više od tri decenije.

U narednih nekoliko meseci, Helen je počela da pravi planove da napusti Harods.

„Nisam želela da ga više ikad ponovo vidim“, kaže ona.

I tako, kad ju je El Fajed zamolio da sredi neku dokumentaciju za njegovog brata Salaha, u njegovom domu na Park Lejnu, ona je to videla kao potencijalni izlaz.

„Upoznala sam Salaha i delovao je stvarno srdačno, nije ni najmanje ličio na brata.“

Nakon što je radila dva dana sa Salahom, Helen se priseća kako ju je on ponudio čašom šampanjca u znak zahvalnosti.

„Posle već nekoliko gutljaja počela sam da se osećam omamljeno, ali ne mogu to da opišem kao pijanstvo. Bila sam ošamućena i osećala sam se čudno. Nisam se osećala dobro.“

Salah je pustio muziku i Helen je osetila da je „ovo pravi trenutak da pođe, jer je on počeo da se ponaša suviše prisno.“

Helen kaže da je Salah izvršio pritisak na nju da „uzme samo jedan dim“ iz bonga sa krekom.

„Osećaćeš se bolje od ovoga“, priseća se ona njegovih reči.

„To je poslednje čega se sećam od čitave te večeri“, kaže ona.

Ona se priseća kako se probudila ležeći na sofi u potpuno drugoj sobi, sa dupliranom slikom i trzavicom u čitavom telu.

• Dosije Šon „Didi” Kombs: Racija, niz optužbi za seksualno zlostavljanje i jedna tragična žurka
• Suđenje za masovno silovanje: „Neću imati mira do kraja života", kaže Žizel Peliko

Salah joj je sedeo kod nogu držeći čašu vode i tabletu, delujući „nervozno i uspaničeno“, kaže ona.

Dok je ustajala, primetila je da joj je dugme na farmerkama otkopčano i da nema kaiš.

Helen se priseća da je osetila nešto među nogama i da je tu otkrila spermu.

„Nije bila samo na jednom mestu, već i na drugom.“

Ona je dodala: „Tad sam znala šta se desilo. Prosto sam znala.“

Helen kaže da je Salah Fajed tad pozvao brata Muhameda pred njom da mu kaže da ona toga dana neće ići na posao u Harods.

Razgovor su vodili na arapskom, a Helen kaže da je mogla da čuje „samo kako se smeju jedan drugom“.

Zato što je još osećala efekte droge, Helen kaže da joj je bila potrebna pomoć da otpešači nazad do stana.

Dok ju je Salah pratio kući, predložio je da usput svrate do jednog njegovog prijatelja.

Prva stvar koju joj je Salahov prijatelj rekao, priseća se ona, bila je: „Zdravo, Helen, kako se osećaš ovog jutra?“

Ona kaže da nije poznavala tog čoveka, a kad je upitno pogledala Salaha, on joj je rekao:

„Upoznali ste se sinoć.“

Helen je odlučila da ode.

„Morala sam da ostanem nasamo sa sobom. Dok sam zatvarala vrata, mogla sam da čujem njih dvojicu kako se smeju.“

Helen sada veruje da ju je i Salahov prijatelj takođe silovao te noći dok je bila bez svesti i sigurna je da je bila silovana i vaginalno i analno.

„To je najteža stvar koju sam u životu morala da izgovorim“, kaže Helen.

Ubrzo posle toga, Helen je dala ostavku u Harodsu.

Druge dve žene koje su radile u Harodsu kažu kako veruju da bi se način na koje su odvedene u Monako i na jug Francuske da bi ih Salah zlostavljao danas smatrao trgovinom ljudima, zato što su bile namamljene lažnim ponudama za posao i seksualno iskorišćene.

Rejčel je imala 23 godine i radila je 1994. godine u privatnoj kancelariji Muhameda el Fajeda, kad su je pozvali iz kadrovskog odeljenja Harodsa i ponudili joj položaj Salahove lične sekretarice.

Kad je počela da radi, Rejčel kaže da nije dobila nikakav lični sekretarski posao da radi, već se umesto toga osećala kao „pratnja“, odlazeći na večere i „upoznavajući ga“.

Jedne noći u Monaku, Rejčel kaže da se probudila „prestravljena“ zatekavši Salaha kako joj ulazi u krevet.

Ležala je ukočeno od straha čitave noći, a ujutro je on samo otišao.

Tokom rada sekretarice, Rejčel se priseća da ju je Salah upoznavao sa starijim muškarcima koji su joj davali „seksualne ponude“.

Ona se danas pita: „Da li sam bila tamo da bi me oni delili među sobom?“.

Ona kaže da ju je Salah nutkao da puši „habli babli“ - lulu koja se koristi za pušenje aromatizovanog duvana - ali je kasnije saznala da je ona sadržala krek.

Rejčel kaže da je osećala da je njegov cilj da je navuče na krek da bi mu kasnije bilo lakše da je iskoristi.

Rečeno joj je ako joj se rad kod Salaha ne bude dopao, uvek može da se vrati u Harods.

Ona se vratila, ali Rejčel kaže da je 18 meseci kasnije bila namamljena u dom Muhameda el Fajeda na Park Lejnu gde ju je on seksualno napastvovao.

Treća žena, koju ćemo zvati Rebeka, kaže da ju je takođe seksualno napastvovao Muhamed el Fajed na Park Lejnu.

Bilo je to 1997, ona je imala 19 godina i radila je u Harodsu.

Kasnije joj je on tražio da otputuje u Monako da bi radila kao lična sekretarica za njegovog brata Salaha, ali je nakon što je stigla otkrila da ima vrlo malo toga da se radi.

• BBC istraga: Mračne tajne seksualnog zlostavljanja u joga školama
• Donose li izmene Krivičnog zakonika pravdu za žrtve silovanja u Srbiji

U Monaku, priseća se ona, Salah joj je dao telefon sa bratom Muhamedom na vezi, koji ju je pitao: „Da li se moj brat dobro stara o tebi?“

Razgovor je završio tako što joj je rekao „samo se dobro zabavi“.

Ona se priseća kako joj se u tom trenutku javio „vrlo neprijatan osećaj“ u stomaku.

„Kao da je najednom sve postalo jasno, očekuješ da si došao da bi radio posao, a zapravo si tamo kao potencijalno parče mesa.“

Rebeka kaže da je bila prisiljena da sedi sa Salahom u hidromasažnoj kadi u njegovom stanu u Monaku, gde ju je on seksualno napastvovao.

Ona je takođe rekla za BBC da ju je ohrabrivao da puši nešto što joj je rekao da je „smola drveta“ iz bonga napravljenog u domaćoj radinosti.

Zapravo se radilo o kreku.

Harods je rekao: „Mi ohrabrujemo ove žrtve da se oglase i da iskoriste pogodnosti Harodsovog programa, na osnovu kog mogu da traže obeštećenje, kao i podršku iz perspektive savetovališta, i preko nezavisnog zastupnika za žrtve.“

Harods je takođe rekao da žele „da im omoguće svaki potencijalni način da zatraže pravdu“, među njima i policiju ili „Fajedovu porodicu i imetak“.

Tokom njenih poslednjih dana u Harodsu, Helen se priseća nove devojke koja je započinjala da radi i koja je delovala „jako mlado i naivno“, kao što je ona nekada bila.

Kad su jednom zajedno završile smenu izvan kancelarije, Helen kaže da joj se poverila i da ju je upozorila na Muhameda el Fajeda.

Kad se danas osvrne, ona kaže da joj je drago što je uradila sve što je mogla da pokuša da je nagovori da ne ostane u firmi.

„Rekla sam joj da će pokušati da ima seks sa njom, da će je pipkati, da će vršiti pritisak na nju. Ispričala sam joj da me je silovao. Delovala je prestravljeno, ali do dana današnjeg ne znam da li je ostala ili otišla.“

Pre nego što je otišla, Helen kaže da je dobila gotovinu za koju je, u ono vreme, pretpostavljala da je deo normalne procedure za otpremninu, ali danas misli da je to trebalo da bude isplata u zamenu za ćutanje.

Ona kaže da joj je ono za šta je mislila da će biti njen posao iz snova na kraju ostavilo traumu do kraja života.

„Trebalo mi je 35 godina da progovorim, toliko sam se plašila da se oglasim“, kaže ona.

„Želim da ustanem u odbranu svih žrtava zlostavljanja, bilo korporativnog ili porodičnog, da im jasno dam do znanja da i one mogu sa tim da izađu u javnost.“

Dodatno izveštavanje: Erika Gornal

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk