Odluka predsednika SAD Džozefa Bajdena da pošalje protivpešadijske mine Ukrajini i odobri upotrebu raketa dugog dometa na ruskoj teritoriji usledila je dok vojska te zemlje ubrzava prodore duž linije fronta.
Podaci sa Instituta za studije rata (ISV) pokazuju da je Rusija zauzela skoro šest puta više teritorije 2024. u odnosu na prethodnu godinu i da napreduje ka ključnim ukrajinskim logističkim čvorištima u istočnom regionu Donbas.
U međuvremenu, iznenadni ukrajinski upad u rusku Kursku oblast posustaje.
Ruske trupe su potisnule ofanzivu Kijeva unazad.
Više stranih ambasada, među kojima i američka, zatvoreno je 20. novembra, zbog mogućeg napada na glavni grad Ukrajine.
Američka ambasada u Kijevu dobila je određene informacije o mogućem velikom vazdušnom napadu 20. novembra.
Opreza radi, ambasada će biti zatvorena, navodi se na sajtu Američke ambasade u Ukrajini.
Grčka i Italija takođe su zatvorile diplomatska predstavništva.
Eksperti su doveli u pitanje uspeh ove ofanzive, a jedan ju je čak nazvao „strateškom katastrofom“, imajući u vidu manjak ljudstva sa kojim se suočava Ukrajina.
Ovi razvoji događaja stižu u vreme povećane neizvesnosti pred početak drugog mandata Donalda Trampa.
Izabrani američki predsednik zarekao se da će okončati rat kad bude preuzeo dužnost u januaru 2025., a neki strahuju da bi on mogao da ukine buduću vojnu pomoć Ukrajini.
Ukrajina će izgubiti rat ukoliko iz Bele kuće odluče da uskrate vojnu pomoć, tvrdi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
„Ostaćemo ovde i borićemo se. Imamo našu proizvodnju, ali to neće biti dovoljno da pobedimo i mislim da neće biti dovoljno da preživimo", kazao je Zelenski za američku televiziju Foks Njuz.
U prvih nekoliko meseci rata, linija fronta se pomerala brzo, a Rusija je hitro osvajala nove teritorije pre nego što ju je potisnula ukrajinska kontraofanziva.
Ali 2023. godine nijedna strana nije ostvarila velike prodore – sukob je uglavnom bio zaglavljen u pat-poziciji.
Međutim, novi podaci ISV-a ukazuju na da 2024. godine priča više ide na ruku Rusije.
ISV zasniva analizu na potvrđenim snimcima sa društvenih mreža i izveštajima o kretanju trupa.
Podaci ISV-a pokazuju da su moskovske snage do sada zauzele oko 2.700 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, u poređenju sa svega 465 kvadratnih kilometara tokom čitave 2023. godine, što je skoro šestostruki rast.
Doktorka Marina Miron, istraživačica odbrane sa Kraljevskog koledža u Londonu, sugeriše za BBC da postoji mogućnost da se ukrajinski istočni front „zapravo uruši“ ako Rusija bude nastavila da napreduje ovim tempom.
Između 1. septembra i 3. novembra zauzeto je više od 1.000 kvadratnih kilometara, što sugeriše da se poslednjih meseci prodor ubrzao.
Dve oblasti koje snose najveći teret ovih prodora su Kupjansk u Harkovskoj oblasti i Kurahove, odskočna daska na putu do logističkog čvorišta Pokrovsk u Donjeckoj oblasti.
Kupjansk i oblasti istočno od reke Oskil bili su oslobođeni u ofanzivi na Harkov 2022. godine, ali je Rusija uspela sve više da povrati potonju.
U saopštenju sa najsvežijim obaveštajnim podacima, britansko Ministarstvo odbrane obelodanilo je da ruske snage pokušavaju da se probiju kroz severoistočni obod grada.
Snimci objavljeni 13. novembra koje je verifikovao BBC dosledne su sa ovom analizom.
Na snimku se vidi kako je konvoj ruskih oklopnih vozila zaustavljen nakon što je stigao na četiri kilometra od ključnog mosta u Kupjansku, što je poslednji veliki putni prelaz u oblasti.
Iako ovi izveštaji možda ne znače nužno kontrolu nad oblašću, indikativni su za to koliko je sada razvučena ukrajinska linija odbrane.
Drugde, posle ponovnog zauzimanja grada Ugledara u oktobru – izdignutog položaja koji se nadvija nad ključne linije snabdevanja za koji se Moskva borila dve godine – Rusija je preusmerila sve resurse na Kurahove.
Ukrajinske snage koje brane grad do sada su uspele da odbiju napade sa juga i istoka.
Ali linija fronta se lagano sve više približava, a Rusija takođe preti da će opkoliti branitelje sa severa i zapada.
Pukovnik Jevgenij Sasiko, bivši šef strateških komunikacija u ukrajinskom generalštabu, rekao je da je Rusija postavila „snažne čeljusti“ oko bočnih delova grada koje polako „progrizaju“ odbranu sve dok se ne bude urušila.
Snimci iz grada koje je verifikovao BBC pokazuju masivno razaranje, sa teško oštećenim stambenim zgradama.
ISV zaključuje kako Moskva sada drži ukupno 110.649 kvadratnih kilometara teritorije u Ukrajini.
Poređenja radi, ukrajinske snage zauzele su svega nešto malo više od 1.171 kvadratnog kilometra u prvom mesecu upada u Kursk – mada su ruske snage sada uspele da povrate skoro polovinu te teritorije.
Uprkos ostvarenom teritorijalnom napretku, ruski prodor je imao visoku cenu.
Analiza koju je sproveo BBC na ruskom potvrdila je da je najmanje 78.329 vojnika poginulo otkako je Rusija pokrenula potpunu invaziju u februaru 2022. godine, sa gubicima Moskve između septembra i novembra ove godine više od jedan i po put većim nego u istom periodu 2023. godine.
Gubici su dodatno pogoršani pristupom „mašine za mlevenje mesa“ za koji se priča da je omiljeni među ruskim komandantima – što opisuje talase regruta koji se bacaju na ukrajinske položaje u pokušaju da se iscrpe njihove trupe.
Uprkos ruskim prodorima, neki eksperti su istakli da je realna brzina ofanzive i dalje prilično spora.
Dejvid Handelman, vojni analitičar, sugerisao je da se ukrajinske trupe na istoku polagano sve više povlače kako bi očuvale ljudstvo i resurse, umesto da pretrpe širi kolaps.
Ukrajina je pokrenula šokantni upad u rusku Kursku oblast u avgustu.
Nije sasvim jasno zašto je Rusiji trebalo toliko dugo da odgovori na tu operaciju, zbog čega su trupe Kijeva brzo stekle kontrolu nad brojnim pograničnim naseljima.
Doktorka Miron je sugerisala da je, iako će Kremlj trpeti domaću političku cenu dok god upad bude trajao, ruski generalštab želeo da zadrži ukrajinske snage u Kursku dok njene snage ostvaruju napretke duž linije fronta na drugim mestima.
Ali Moskva je sada čvrsto rešena da povrati teritoriju izgubljenu na vlastitom tlu.
U region je poslato oko 50.000 trupa.
Verifikovani snimci iz Kurske oblasti pokazuju da se tamo vode žestoke borbe – i da Rusija trpi značajne gubitke u ljudstvu i opremi.
Ali podaci jasno ukazuju na to da se ukrajinska kontrola nad oblašću smanjuje.
Od početka oktobra, ruski kontranapadi povratili su oko 593 kvadratnih kilometara teritorije u pograničnoj oblasti, pokazuju brojke ISV-a.
Upad u Kursk isprva je bio ogroman podsticaj za Ukrajinu što se tiče morala u vreme ozbiljnih neuspeha, a drskost operacije bila je podsetnik na njenu sposobnost da iznenadi i naudi neprijatelju.
Ali doktorka Miron je rekla da iako je upad u Kurs bio trenutak „taktičke genijalnosti“, on se doživljava i kao „strateška katastrofa“ za Ukrajinu.
„Čitava ideja je možda bila pokušaj sticanja političke prednosti u potencijalnim pregovorima, ali i da se vojno odvuku ruske snage od Donbasa kako bi se oslobodio Kursk. Međutim, ono što viđamo umesto toga je da su ukrajinske jedinice sada te koje su tamo zatočene.“
Zna se da se u Kursku bore neke od najiskusnijih i najefikasnijih jedinica Kijeva.
U ovoj ofanzivi takođe učestvuju mehanizovane jedinice opremljene najsavremenijim zapadnim oklopom.
Ukrajinske vođe su nagovestile da se nadaju da će ovaj upad naterati Moskvu da preusmeri neke svoje snage iz istočne Ukrajine, usporivši tamošnji ruski prodor.
Umesto toga, eksperti kažu da je većina pojačanja poslata u Kursk iz delova Ukrajine u kojima borbe nisu bile toliko žestoke.
„Prema ukrajinskim vojnicima sa različitih delova fronta, ruske trupe koje su poslate kao pojačanje u Kursk uglavnom su izvučene iz Hersona i Zaporožja“, kaže za BBC Jurij Klavilijer, analitičar zemljišta pri Međunarodnom institutu za strateške studije.
„Borbe tamo nisu toliko žestoke kao na istoku. Neke ruske jedinice koje napadaju Harkov su takođe preusmerene na Kursk jer je Ukrajina uspela da tamo zaustavi ruski prodor“, dodaje on.
Važnost teritorije za obe strane je snaga koju ona daje njihovom položaju u bilo kakvim potencijalnim pregovorima.
Iako se još nije konkretno govorilo o mirovnim pregovorima, izabrani američki predsednik Tramp tvrdio je da može da okonča rat u roku od 24 časa, ne objasnivši tačno kako.
U utorak je Ukrajina prvi put ispalila rakete dugog dometa koje je dobila od SAD u Rusiju – samo dan nakon što joj je Vašington dao dozvolu za to.
Veruje se da je ova odluka doneta delom da bi se pomoglo Ukrajini da zadrži deo Kurskog regiona, kako bi to iskoristila kao ulog u budućim pregovorima.
Ali doktorka Miron je rekla za BBC da su novi prodori pružili Rusiji jači položaj u pregovorima dok se Trampov novi tim za spoljnu politiku priprema da preuzme dužnost.
„Ono što kontrolišu u ovom trenutku im daje određenu prednost“, rekla je ona.
„Ako bi došlo do pregovora, sigurna sam da bi se, kako ruska strana ističe, ‘to uradilo na osnovu aktuelne konfiguracije na bojištu.’
„Iz ruske perspektive, ona ima mnogo bolje karte od Ukrajinaca.“
Dodatno izveštavanje: Olga Robinson
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar