Kako generacija Z vidi filozofiju

Opšta i filozofska pitanja o smislu postojanja su nešto što opseda i generaciju Z, odraslu u eri interneta.
knjiga, filozofija
BBC/ILUSTRACIJA JAKOV PONjAVIĆ

I Sartr i TikTok i Hegel i Instagram.

Iako važe za najneodlučnije, pripadnici generacije Z odlučni su nameri da se ne odreknu filozofije - nauke o mudrosti.

Rođeni krajem 20. i početkom 21. veka, odrasli su uz digitalne uređaje, a pažnja im u proseku traje nekoliko sekundi.

„Kad smo u četvrtoj godini gimnazije dobili filozofiju kao predmet, znala sam šta ću upisati”, deli utiske Milica Nedović, strudentkinja filozofije.

Oduvek je zanimalo „šta se nalazi iza teksta” i kako da „bolje razume stvarnost”.

„Nevezano od vremena i generacija, mislim da će uvek postojati oni koji se za filozofiju zanimaju”, kaže ova 20-godišnjakinja iz Kragujevca za BBC na srpskom.

„Čim neko kaže filozofija misli da je to nešto mnogo komplikovano i teško, a ustvari to samo nije na dobar način približeno ljudima”, dodaje ona.

Kako filozofiju približiti mladima?

Dok su ona i njeni vršnjaci odrastali, svet se menjao.

Generacija Z, takozvani zumeri, od rođenja su uz društvene mreže, a značajno ih je oblikovala borba za ljudska prava i svetska ekonomska kriza poslednjih deceniju i po.

Sve ovo utiče i na način na koji oni vide filozofiju, kaže Voin Milevski, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Teorijska učenja mlađim generacijama postaju interesantna „samo ako imaju neku praktičnu primenu”.

„Zbog pojave interneta filozofiju im više približavaju influenseri i lajf koučevi, nego profesori”, kaže on.

Iako se neki filozofski koncepti pojednostavljuju toliko da izgube smisao, mnoge teze koje se danas popularizuju, poput posmatranja seksualnosti, nacionalnosti i religije, potiču iz filozofije, objašnjava on.

„Tako mladi posredno dolaze do filozofskih saznanja”, dodaje Milevski.

Devojka sa knjigom
Jordan Pettitt/PA
Mlađim generacijama teorijska učenja postaju interesantna „samo ako imaju neku praktičnu primenu”

Zašto zumeri vole egzistencijalizam?

Neke filozofske spoznaje su mladima važnije od drugih.

Opšta i filozofska pitanja o identitetu ili smislu postojanja su nešto što opseda i generaciju Z, kaže Luka Bešlagić, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

„Naravno, oni kao i većini drugih sadržaja, filozofiji pristupaju primarno preko interneta i društvenih mreža, gde se ona pojavljuje kao već kvalitativno prerađena, često kroz filtere ironije i cinizma”, objašnjava on za BBC na srpskom.

Milici se egzistencijalizam, filozofski pravac koji se bavi problemom ljudskog postojanja, činio kao najinteresantniji još od srednje škole.

Ovaj pravac se javio u depresivnoj atmosferi posle Prvog svetskog rata, a njegovi najznačajniji predstavnici su pisci Franc Kafka i Alber Kami, filozofi Žan-Pol Sartr i Martin Hajdeger.

Oslikava ga usamljeni pojedinac koji u borbi sa besmislom pokušava da preuzme odgovornost za život.

„Mislim da to najbolje predstavlja kako se današnje generacije osećaju”, kaže ona.

Suočavanje sa društvenim nepravdama, nestabilnost u svetu i ratovi, neki su od razloga zbog kojih su mladi privučeni ovim pravcem, piše u naučnom radu Perceptions of Gen Z on Existentialism versus Nihilism in the Digital Era.

„Egzistencijalne teme preovladavaju u savremenoj književnosti, filmu i muzici, a tu se mlađa publika najpre susretne sa filozofijom”, objašnjava profesor Milevski.

'Znatiželjna generacija'

Aleksa Drofanik je student književnosti, ali već nekoliko godina učestvuje u Filozofskom klubu, gde se okupljaju i studenti medicine i elektrotehnike.

U jednoj od učionica Filološkog fakulteta čitaju filozofske tekstove, a potom ih zajedno tumače.

„Shvatili smo da nam na predavanjima nedostaju neka teorijski utemeljenija znanja”, kaže Drofanik za BBC na srpskom.

Bila im je potrebna „forma u kojoj nema uobičajenih predavanja”, već da „diskutuju u skladu sa njihovim interesovanjima”.

„Filozofiju povezujemo sa književnošču, filmom i teorijama kulture ”, dodaje ovaj student.

Generacija Z ima drugačiji odnos prema učenju i znatiželjni su, pokazala su i istraživanja Univerziteta Stenford.

Više vole da povezuju znanja iz različitih nauka, saradljivi su i lakše pamte vizuelni sadržaj.

„Njih ne interesuju toliko klasična predavanja u kojima profesor čita sa papira.

„Bitna im je interaktivnost i povezivanja teorije sa realnim svetom”, objašnjava Milevski.

Članovi filozofskog kluba
FILOZOFSKI KLUB/PRIVATNA ARHIVA
Studenti, članovi filozofskog kluba

Kako su filozofi osvojili internet?

Realni svet zumera je internet, te se sa filozofskim pitanjima „čemu sve to”, i „odakle dolazimo” susreću kroz mimove, šaljivi onlajn sadržaj sa informacijama iz popularne kulture, na kojima se neretko pojavljuju i filozofi.

„Postavljam mimove, zato postojim”, piše u opisu stranice philosophy.memes, čiji citat aludira na misao francuskog filozofa Renea Dekarta „Mislim, dakle postojim".

U okviru internet kulture i društvenih mreža neretko su različiti filozofski koncepti, pojmovi i termini, zastupljeni u vidu isečaka, kaže Bešlagić.

„Od upućivanja na antičku filozofsku misao, pa sve do savremenih promišljanja sveta i čoveka nakon postmoderne, mnogi filozofski pravci pojavljuju se u vidu fragmenata i referenci kroz sadržaje koji cirkulišu internetom - mimove, inserte iz filmova i TV serija izvađene iz konteksta, kao i kadrove iz stripova, estetik pristupe i slično”, naveo je u pisanom odgovoru.

Estetik pristup podrazumeva spoj internet estetike i nekih filozofskih pravaca, naizgled nespojivih.

Na sve ove načine i filozofija, „postaje materijal koji kruži internetom".

I na Balkanu su popularni filozofski mimovi poput onih na sa Instagram staranice Vala Ljeposava, koji duhovito povezuju teoriju feminističke filozofije sa domaćim kontekstom i serijom Đekna nije umrla, a kad će ne znamo.

Feministička teorija se bavi proučavanjima nejednakosti među muškarcima i ženama, odnosima moći i seksualnosti.

Milici, studentkinji druge godine Filozofskog fakulteta u Beogradu, posebno se dopada što učeći filozofiju uči i druge nauke - istoriju religije, umetnosti, sociologiju, književnost, čak i matematiku.

„Nijednom se nisam pokajala što sam to upisala, osećam da je to moj životni poziv”, uverena je studentkinja.

Kratka istorija filozofije

Filozofija, knjige
BBC/JAKOV PONjAVIĆ

Prvi temelji filozofije pojavili su se u antičkoj Grčkoj.

Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje zapadne filozofije.

Sokrat se bavio pitanjima morala i etike, a Platon je, između ostalog, razvio teoriju ideja i koncept idealne države.

Aristotel je istraživao prirodu stvarnosti, postavio temelje logike i ustanovio prvu podelu nauka i umetnosti.

U srednjem veku, filozofija se često preplitala sa religijom.

Filozofi poput Avgustina i Tome Akvinskog pokušavali su da pomire filozofske ideje sa hrišćanskim verovanjima.

Tokom renesanse, pojavio se racionalizam - filozofsko učenje koje u centar stavlja razum.

„Mislim, dakle postojim", misao Renea Dekarta, najznačajnijeg filozofa racionalizma, postala je ključna za modernu filozofiju.

U 17. i 18. veku, empirizam je postao dominantna filozofska struja, a naglašavalo je iskustvo kao izvor znanja.

Vek kasnije, pojavili su se Imanuel Kant, koji je govorio o kritičkom umu i „moralnom zakonu”, kao i Georg Fridrih Hegel, filozof nemačkog idealizma, koji je verovao da je celokupna stavrnost jedna jedinstvena ideja.

Fridrih Niče se bavio konceptom Natčoveka i razaranjem ideje kolektivne istine, „Bog je mrtav”, napisao je.

Krajem 19. veka Karl Marks i Fridrih Engels postaviće temelje buduće ideologije koju se sledili milioni ljudi u svetu.

Marksizam predviđa nastanak bezdržavnog i besklasnog društva u kome nema privatnog vlasništva, a ova ide je vremenom postala način pogleda na svet.

U 20. veku, filozofija je postala raznovrsnija.

Mislioci poput Sartra, Hajdegera i Fukoa istraživali su teme identiteta, slobode i moći.

Fuko se bavio seksualnošću, nadziranjem i kažnjavanjem, istorijom ludila, što su teme veoma važne i u savremenom svetu prepunom represivnih sistema koji nadziru pojedince.

I razvoj tehnologija i zagađenje prirode uticali su na filozofiju, pa se ona danas bavi i etikom u tehnologiji, ekologijom i globalizacijom.

Izvor: Britanika

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • predrag

    21.11.2024 14:41
    Z generacija se jako tesko budi, ne ustaje starijima u prevozu, studira to gde se plati diploma (bez znoja, ni drzavbni sada nisu problem), zaposljava se na lagane poslove po vezi, kladionice i usne pršte ...
    Po ceo dan po kaficima ..
    Pre punoletstva imaju auto i stan ..

    A posle, psiholozi imaju posla koliko hoces. Ali ne znaju da daju resenje.
  • predrag

    21.11.2024 12:34
    Filozofija ne ceni z-vrednosti: preteranu potrosnju, preterano ugadjanje sebi i uzivanje ..

    Ali je lak fakultet za zavrsiti, zato se odlucuju za to

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta se dešava u borbama za ruski region Kursk

Od iznenadnog upada ukrajinskih jedinica u rusku oblast Kursk traju borbe, a Rusima pomažu i severnokorejski vojnici. Putin nedavno rekao da neće da kaže datum kad će Kursk biti vraćen pod kontrolu Rusije, ali da će se to svakako desiti.

Konji, nevine žrtve požara u Americi

Požar, sa kojim se bori više od 1.300 vatrogasaca od kada je izbio 9. decembra, primorao je hiljade da se evakuišu iz ove oblasti. Izgorelo je više od 4.000 hektara, ali je požar stavljen pod kontrolu 18. decembra.

Veliki protest u Beogradu - u fotografijama

Desetine hiljada ljudi okupile su se 22. dcembra 2024. u centru Beograda na poziv studenata kako bi tražili da se utvrdi istina o padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Hiljade ljudi na studentskom protestu u Beogradu

Nakon nekoliko nedelja blokada fakulteta u Srbiji demonstranti su se okupili na Trgu Slavija u Beogradu, gde su im se pridružili poljoprivrednici, ali i stanovnici mnogih mesta širom Srbije.