I Sartr i TikTok i Hegel i Instagram.
Iako važe za najneodlučnije, pripadnici generacije Z odlučni su nameri da se ne odreknu filozofije - nauke o mudrosti.
Rođeni krajem 20. i početkom 21. veka, odrasli su uz digitalne uređaje, a pažnja im u proseku traje nekoliko sekundi.
„Kad smo u četvrtoj godini gimnazije dobili filozofiju kao predmet, znala sam šta ću upisati”, deli utiske Milica Nedović, strudentkinja filozofije.
Oduvek je zanimalo „šta se nalazi iza teksta” i kako da „bolje razume stvarnost”.
„Nevezano od vremena i generacija, mislim da će uvek postojati oni koji se za filozofiju zanimaju”, kaže ova 20-godišnjakinja iz Kragujevca za BBC na srpskom.
„Čim neko kaže filozofija misli da je to nešto mnogo komplikovano i teško, a ustvari to samo nije na dobar način približeno ljudima”, dodaje ona.
Dok su ona i njeni vršnjaci odrastali, svet se menjao.
Generacija Z, takozvani zumeri, od rođenja su uz društvene mreže, a značajno ih je oblikovala borba za ljudska prava i svetska ekonomska kriza poslednjih deceniju i po.
Sve ovo utiče i na način na koji oni vide filozofiju, kaže Voin Milevski, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.
Teorijska učenja mlađim generacijama postaju interesantna „samo ako imaju neku praktičnu primenu”.
„Zbog pojave interneta filozofiju im više približavaju influenseri i lajf koučevi, nego profesori”, kaže on.
Iako se neki filozofski koncepti pojednostavljuju toliko da izgube smisao, mnoge teze koje se danas popularizuju, poput posmatranja seksualnosti, nacionalnosti i religije, potiču iz filozofije, objašnjava on.
„Tako mladi posredno dolaze do filozofskih saznanja”, dodaje Milevski.
Neke filozofske spoznaje su mladima važnije od drugih.
Opšta i filozofska pitanja o identitetu ili smislu postojanja su nešto što opseda i generaciju Z, kaže Luka Bešlagić, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.
„Naravno, oni kao i većini drugih sadržaja, filozofiji pristupaju primarno preko interneta i društvenih mreža, gde se ona pojavljuje kao već kvalitativno prerađena, često kroz filtere ironije i cinizma”, objašnjava on za BBC na srpskom.
Milici se egzistencijalizam, filozofski pravac koji se bavi problemom ljudskog postojanja, činio kao najinteresantniji još od srednje škole.
Ovaj pravac se javio u depresivnoj atmosferi posle Prvog svetskog rata, a njegovi najznačajniji predstavnici su pisci Franc Kafka i Alber Kami, filozofi Žan-Pol Sartr i Martin Hajdeger.
Oslikava ga usamljeni pojedinac koji u borbi sa besmislom pokušava da preuzme odgovornost za život.
„Mislim da to najbolje predstavlja kako se današnje generacije osećaju”, kaže ona.
Suočavanje sa društvenim nepravdama, nestabilnost u svetu i ratovi, neki su od razloga zbog kojih su mladi privučeni ovim pravcem, piše u naučnom radu Perceptions of Gen Z on Existentialism versus Nihilism in the Digital Era.
„Egzistencijalne teme preovladavaju u savremenoj književnosti, filmu i muzici, a tu se mlađa publika najpre susretne sa filozofijom”, objašnjava profesor Milevski.
Aleksa Drofanik je student književnosti, ali već nekoliko godina učestvuje u Filozofskom klubu, gde se okupljaju i studenti medicine i elektrotehnike.
U jednoj od učionica Filološkog fakulteta čitaju filozofske tekstove, a potom ih zajedno tumače.
„Shvatili smo da nam na predavanjima nedostaju neka teorijski utemeljenija znanja”, kaže Drofanik za BBC na srpskom.
Bila im je potrebna „forma u kojoj nema uobičajenih predavanja”, već da „diskutuju u skladu sa njihovim interesovanjima”.
„Filozofiju povezujemo sa književnošču, filmom i teorijama kulture ”, dodaje ovaj student.
Generacija Z ima drugačiji odnos prema učenju i znatiželjni su, pokazala su i istraživanja Univerziteta Stenford.
Više vole da povezuju znanja iz različitih nauka, saradljivi su i lakše pamte vizuelni sadržaj.
„Njih ne interesuju toliko klasična predavanja u kojima profesor čita sa papira.
„Bitna im je interaktivnost i povezivanja teorije sa realnim svetom”, objašnjava Milevski.
Realni svet zumera je internet, te se sa filozofskim pitanjima „čemu sve to”, i „odakle dolazimo” susreću kroz mimove, šaljivi onlajn sadržaj sa informacijama iz popularne kulture, na kojima se neretko pojavljuju i filozofi.
„Postavljam mimove, zato postojim”, piše u opisu stranice philosophy.memes, čiji citat aludira na misao francuskog filozofa Renea Dekarta „Mislim, dakle postojim".
U okviru internet kulture i društvenih mreža neretko su različiti filozofski koncepti, pojmovi i termini, zastupljeni u vidu isečaka, kaže Bešlagić.
„Od upućivanja na antičku filozofsku misao, pa sve do savremenih promišljanja sveta i čoveka nakon postmoderne, mnogi filozofski pravci pojavljuju se u vidu fragmenata i referenci kroz sadržaje koji cirkulišu internetom - mimove, inserte iz filmova i TV serija izvađene iz konteksta, kao i kadrove iz stripova, estetik pristupe i slično”, naveo je u pisanom odgovoru.
Estetik pristup podrazumeva spoj internet estetike i nekih filozofskih pravaca, naizgled nespojivih.
Na sve ove načine i filozofija, „postaje materijal koji kruži internetom".
I na Balkanu su popularni filozofski mimovi poput onih na sa Instagram staranice Vala Ljeposava, koji duhovito povezuju teoriju feminističke filozofije sa domaćim kontekstom i serijom Đekna nije umrla, a kad će ne znamo.
Feministička teorija se bavi proučavanjima nejednakosti među muškarcima i ženama, odnosima moći i seksualnosti.
Milici, studentkinji druge godine Filozofskog fakulteta u Beogradu, posebno se dopada što učeći filozofiju uči i druge nauke - istoriju religije, umetnosti, sociologiju, književnost, čak i matematiku.
„Nijednom se nisam pokajala što sam to upisala, osećam da je to moj životni poziv”, uverena je studentkinja.
Prvi temelji filozofije pojavili su se u antičkoj Grčkoj.
Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje zapadne filozofije.
Sokrat se bavio pitanjima morala i etike, a Platon je, između ostalog, razvio teoriju ideja i koncept idealne države.
Aristotel je istraživao prirodu stvarnosti, postavio temelje logike i ustanovio prvu podelu nauka i umetnosti.
U srednjem veku, filozofija se često preplitala sa religijom.
Filozofi poput Avgustina i Tome Akvinskog pokušavali su da pomire filozofske ideje sa hrišćanskim verovanjima.
Tokom renesanse, pojavio se racionalizam - filozofsko učenje koje u centar stavlja razum.
„Mislim, dakle postojim", misao Renea Dekarta, najznačajnijeg filozofa racionalizma, postala je ključna za modernu filozofiju.
U 17. i 18. veku, empirizam je postao dominantna filozofska struja, a naglašavalo je iskustvo kao izvor znanja.
Vek kasnije, pojavili su se Imanuel Kant, koji je govorio o kritičkom umu i „moralnom zakonu”, kao i Georg Fridrih Hegel, filozof nemačkog idealizma, koji je verovao da je celokupna stavrnost jedna jedinstvena ideja.
Fridrih Niče se bavio konceptom Natčoveka i razaranjem ideje kolektivne istine, „Bog je mrtav”, napisao je.
Krajem 19. veka Karl Marks i Fridrih Engels postaviće temelje buduće ideologije koju se sledili milioni ljudi u svetu.
Marksizam predviđa nastanak bezdržavnog i besklasnog društva u kome nema privatnog vlasništva, a ova ide je vremenom postala način pogleda na svet.
U 20. veku, filozofija je postala raznovrsnija.
Mislioci poput Sartra, Hajdegera i Fukoa istraživali su teme identiteta, slobode i moći.
Fuko se bavio seksualnošću, nadziranjem i kažnjavanjem, istorijom ludila, što su teme veoma važne i u savremenom svetu prepunom represivnih sistema koji nadziru pojedince.
I razvoj tehnologija i zagađenje prirode uticali su na filozofiju, pa se ona danas bavi i etikom u tehnologiji, ekologijom i globalizacijom.
Izvor: Britanika
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar