Dva dana pošto je Ukrajina upotrebila američki vojni taktički raketni sistem (ATACMS) u napadu na rusku oblast Birjanska, a potom i rakete Storm šedou, Moskva je odgovorila lansiranjem interkontinentalne balističke rakete, tvrdi Kijev.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbio je da komentariše ove tvrdnje.
Ako se ovi navodi potvrde, to bi bilo prvi put u skoro tri godine rata da je Rusija upotrebila ovu vrstu oružja.
Najmanje 15 ljudi je povređeno, među kojima i dvoje tinejdžera u napadu do kojeg je došlo u četvrtak ujutru 21. novembra, saopštio je Sergej Lisak, regionalni guverner Dnjepropetrovske oblasti.
Rusija je dan ranije saopštila da je njena „vazdušna odbrana oborila dve krstareće rakete Storm šedou, proizvedene u Velikoj Britaniji”, ali nije rečeno kada i gde su rakete oborene.
Britanska vlada još nije komentarisala ove navode, ali ministar odbrane Džon Hili kaže da „akcija Ukrajine na bojnom polju govori sama za sebe”.
Serija eksplozija u gradu Dnjepru počela je u četvrtak rano ujutru i trajala oko tri sata, javlja BBC novinar Pol Adams.
Šta je tačno oštećeno u najnovijem ruskom napadu još nije poznato, ali su se četiri eksplozije čule u zoni velikog industrijskog kompleksa nedaleko od centra grada.
Vojni izvori su za BBC rekli da je projektil, dometa oko 9.500 kilometara, koji može da nosi više bojevih glava, ispaljen iz Astrahana, blizu Kaspijskog mora.
Balističke rakete su u velikoj meri deo vojnog arsenala Sjedinjenih Država, Rusije i nekolicine drugih zemalja.
Reč je o strateškom oružju, dijazniranom da isporučuju nuklearne bojeve glave, ali rakete mogu biti opremljene i konvencionalnim eksplozivima.
Putuju velikom brzinom, zbog čega ih je teško presretati.
Za sada nema dokaza niti nagoveštaja da je bilo kakva nuklearna bojeva glava korišćena ili lansirana u ovom napadu.
Dnjepar, grad u centralnoj Ukrajini je u proteklih hiljadu dana, koliko traje rat, nekoliko puta granatiran raketama, a više o tome možete da pročitate ovde.
Kijev je već koristio ATACMS za napade na ruske ciljeve na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, ali Vašington nije dozvoljavao takve napade unutar same Rusije - sve do 18. novembra.
Promena politike dolazi dva meseca pre nego što predsednik Džozef Bajden preda dužnost Donaldu Trampu, čija je pobeda na izborima probudila bojazan o budućnosti američke pomoći Kijevu.
Iz Moskve su odmah saopštili da će upotreba američkih raketa izazvati ozbiljne posledice i da će reakcija biti „odgovarajuća i opipljiva”.
Nešto ranije, predsednik Rusije Vladimir Putin odobrio je novu državnu nuklearnu doktrinu.
Prema njoj, svaki napad nenuklearne države na Rusiju, koji podrži nuklearna sila, smatraće se zajedničkim napadom.
Izmene su predložene još u septembru, o čemu opširnije možete pročitati ovde, a Putin ih je odobrio 19. novembra, kada je rat u Ukrajini ušao u hiljaditi dan.
Moskva je započela invaziju na Kijev 24. februara 2022. godine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Petar
Daliborka, NN
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar