Planeta Uran i njenih pet najvećih meseca možda nisu mrtvi, sterilni svetovi kao što naučnici odavno veruju.
Na njima možda ima okeana, a meseci su čak možda sposobni da podrže život, kažu naučnici.
Najveći deo onoga što znamo o njima sakupila je Nasina svemirska letelica Vojažder 2, koja ih je posetila pre skoro 40 godina.
Ali nova analiza pokazuje da se Vojadžerova poseta poklopila sa snažnom solarnom olujom, koja je dovela do pogrešnih zaključaka o tome kakav je zapravo sistem Urana.
Uran je predivan svet okovan ledom na spoljnim obodima našeg Sunčevog sistema.
On je među najhladnijim planetama.
Takođe je nagnut na stranu u odnosu na sve druge svetove - kao da je preturen - zbog čega je verovatno i najneobičniji.
Prvi put smo dobili priliku da ga pogledamo izbliza 1986. godine, kad je Vojadžer 2 proleteo pored njega i poslao senzacionalne slike planete i njenih pet najvećih meseca.
Ali ono što je još više oduševilo naučnike bili su podaci koje je Vojadžer 2 poslao nazad i koji su ukazivali na to da je uranski sistem još neobičniji nego što su mislili.
Mere iz instrumenata svemirske letelice ukazivale su na to da su planete i meseci neaktivni, za razliku od drugih meseca u dalekim delovima Sunčevog sistema.
One su pokazale i da je zaštitno magnetno polje oko Urana neobično izobličeno.
Bilo je spljošteno i udaljeno od Sunca.
Magnetno polje planete drži zarobljenim gasove i druge materijale koji dolaze sa planete i njenih meseca.
Oni bi mogli da potiču od okeana ili iz geoloških aktivnosti.
Vojažder 2 nije našao nijedan takav, što je sugerisalo da su Uran i njegovih pet najvećih meseca sterilni i neaktivni.
To je predstavljalo ogromno iznenađenje, jer nije lično ni na jednu drugu planetu Sunčevog sistema i njihove mesece.
Ali nova analiza je rešila tu decenijama dugu misteriju.
Ona pokazuje da je Vojadžer 2 proleteo u pogrešnom trenutku.
Novo istraživanje pokazuje da dok je Vojadžer 2 prolazio pored Urana, Sunce je divljalo, stvarajući snažnu solarnu oluju koja je mogla da oduva materijale i privremeno izobliči magnetno polje.
I tako smo mi 40 godina imali pogrešnu sliku o tome kakvi su Uran i pet njegovih najvećih meseca kad su u uobičajenom stanju, kaže doktor Vilijem Dan sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
„Ovi rezultati sugerišu da bi sistem Urana mogao da bude mnogo uzbudljiviji nego što se ranije mislilo.
„Tu bi mogli da postoje meseci koji imaju uslove neophodne za život, mogli bi da imaju okeane ispod površine koji su bogati ribom!“.
Linda Spilker je bila mlada naučnica koja je radila na programu Vojadžer kad su prvi put stigli podaci sa Urana.
Ona danas još uvek radi kao projektna naučnica za misije Vojadžera.
Spilker kaže da je bila oduševljena kad je čula za nove rezultate, koji su objavljeni u časopisu Nejčer astronomi.
„Rezultati su fascinantni i stvarno sam uzbuđena što postoji potencijal za život u sistemu Urana“, rekla je ona za BBC njuz.
„Takođe mi je drago što se toliko toga radi sa podacima sa Vojadžera. Fantastično je što naučnici proučavaju podatke koje smo sakupili 1986. godine i pronalaze nove rezultate i nova otkrića.“
Doktorka Afelika Vibisono sa Dablinskog instituta za napredne studije, koja je nezavisna od istraživačkog ovog tima, opisala je rezultate kao „veoma uzbudljive“.
„To pokazuje koliko je važno proveravati stare podatke, jer se ponekad iza njih krije nešto novo što treba otkriti, a što može da nam pomogne da osmislimo sledeću generaciju misija svemirskog istraživanja.“
A NASA upravo to i radi, delom kao rezultat ovog novog istraživanja.
Prošlo je skoro 40 godina otkako je Vojadžer 2 poslednji put proleteo pored ledenog sveta i njegovih meseca.
NASA planira da lansira nove misije, Uran Orbiter i Sondu, da se vrate i bolje pogledaju za deset godina.
Prema doktoru Džejmiju Džasinskom iz Nase, čija je ideja bila da se preispitaju podaci sa Vojaždera 2, misija će morati da uzme ove rezultate u obzir kad bude osmišljavala instrumente i planirala naučnu analizu.
„Neki instrumenti za buduću svemirsku letelicu se i te kako prave sa idejom o onome što smo saznali kad je Vojadžer 2 prvi put proleteo pored sistema dok je ovaj prolazio kroz abnormalnu pojavu.
„I zato moramo da preispitamo kako ćemo tačno napraviti nove instrumente za novu misiju da bismo došli do najboljih naučnih podataka potrebnih za nova otkrića.“
Očekuje se da Nasina sonda stigne na Uran do 2045, kada se naučnici nadaju da će otkriti da li ovi daleki ledeni meseci, za koje se nekada verovalo da su mrtvi svetovi, poseduju mogućnost da budu dom za život.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar