„Šta je Putinov sledeći korak?”
Mnogi su me to pitali poslednjih dana, što je sasvim razumljivo.
Prvi čovek Kremlja je ove nedelje spustio prag za početak upotrebe ruskog nuklearnog oružja.
Ovo je sedmica u kojoj su Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo prešle (još jednu) Putinovu crvenu liniju, dozvolivši Ukrajini da gađa rusku teritoriju raketama dugog dometa zapadne proizvodnje.
Putin je takoreći zapretio Velikoj Britaniji, Americi i svakoj drugoj zemlji koja Ukrajini isporučuje oružje za gađanje ruskih ciljeva.
„Smatramo da imamo pravo da koristimo naše oružje, gađajući vojne objekte zemalja koje dopuštaju da se njihovo oružje koristi za gađanje naših objekata”, izjavio je ruski predsednik u obraćanju naciji u četvrtak uveče.
Zato je pitanje „Šta je Putinov sledeći korak?” jedno od najvažnijih.
Pošto sam BBC urednik za Rusiju, možda očekujete da imam odgovor.
Biću iskren - nemam. Možda ni Putin nema odgovor, što situaciju čini još ozbiljnijom.
Kremlj je ove nedelje optužio „kolektivni Zapad” za eskalaciju u Ukrajini.
Rat u toj zemlji traje skoro tri godine i pokazuje da je upravo Vladimir Putin taj koji koristi eskalaciju kao sredstvo za postizanje ciljeva - u ovom slučaju, za kontrolu nad Ukrajinom i sklapanje mira pod uslovima Rusije.
Putinova invazija na Ukrajinu, odluka o anektiranju četiri ukrajinske regije, slanje severnokorejskih vojnika u Kursku oblast, lansiranje nove hipersonične balističke rakete srednjeg dometa na Dnjepar i pretnje Zapadu - sve su to eskalacije u ovom sukobu.
Jednom sam Putina opisao kao automobil bez rikverca i kočnica, koji juri auto-putem, do kraja pritiskajući papučicu za gas.
Koliko ja vidim, od tada se nije mnogo promenio.
Ne treba očekivati da će „Putinomobil” iznenadno usporiti zbog najnovijih napada na Rusiju.
Eskalacija je druga priča. Vrlo je verovatna.
Na zapadnim vladama je da procene nivo pretnje u svetlu Putinovih najnovijih upozorenja.
Čak i pre nego što se Putin obratio naciji, na Zapadu je rastao strah od zahuktavanja hibridnog rata.
Prošlog meseca, šef MI5 je upozorio da je ruska vojna obaveštajna služba umešana u pokušaj da se „naprave neredi na britanskim i evropskim ulicama”.
„Svedočili smo trovanjima i sabotažama”, podsetio je.
Putin je u junu nagovestio da će Moskva početi da šalje oružje protivnicima Zapada, ukoliko se odluče da Ukrajini dozvole upotrebu zapadnih raketa dugog dometa.
„Ako neko razmišlja o tome i pravi nam problem, zašto mi ne bismo mogli da šaljemo slično oružje u delove sveta, gde bi zapadni vojni objekti mogli da se nađu na meti?”, rekao je Putin.
Uz pitanje „Šta je Putinov sledeći korak?" obično ide i „Da li bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini".
Ruski predsednik dao je nekoliko sugestija mogućeg odgovora.
Kada je pokrenuo „specijalnu vojnu operaciju”, odnosno invaziju na Ukrajinu, Putin je upozorio sve koji „pokušaju da intervenišu sa strane” na posledice „kakve do sada nisu videli”.
„Ko god pokuša da nam stane na put ili predstavlja pretnju po našu zemlju i naš narod, treba da zna da će Rusija momentalno odgovoriti”, rekao je.
„Uslediće posledice kakve do sada niste videli u čitavoj istoriji".
Većina zapadnih lidera je to protumačila kao zveckanje nuklearnim oružjem.
Od kada je rat počeo, zapadne zemlje su već prešle nekoliko Putinovih „crvenih linija”, šaljući Ukrajini tenkove, napredne raketne sisteme i lovačke avione F16.
Do „posledica” kojima je Kremlj pretio nije došlo.
Putin je u septembru najavio spuštanje praga za početak upotrebe nuklearnog oružja, što je i uradio ove nedelje.
To je bilo jasno upozorenje Evropi i Americi da ne odobre Ukrajini da gađa Rusiju raketama dugog dometa, proizvedenim na Zapadu.
Sada je pređena i ova crvena linija.
U obraćanju naciji, Putin je potvrdio da je Ukrajina u napadu na Rusiju koristila američki taktički raketni sistem (ATACMS) i britanske rakete Storm šedou (Storm Shadow).
Prethodno je Moskovski komsomoljac, tabloid blizak Kremlju, intervjuisao penzionisanog ruskog generala-pukovnika, a pitali su ga kako Rusija treba da odgovori na napade, nakon što je Brjansk gađan taktičkim raketama.
„Ulazak u Treći svetski rat zbog napada na skladište oružja u Brjansku bi verovatno bio loš potez na duže staze”, dodao je.
Bilo bi utešno kada bi tako mislili i u Kremlju.
Međutim, Putin je u obraćanju naciji nije sugerisao da se slaže sa time.
Čini se da je njegova poruka Zapadu da se radi o crvenoj liniji, koju veoma ozbiljno shvata.
„Čak ni Putin ne zna može li da upotrebi nuklearno oružje ili ne može.
„Za njega je to emotivna odluka”, rekao mi je nedavno Andrej Kolesnjikov, kolumnista Nove gazete.
„Znamo da je veoma emotivan čovek, a odluka da uđe u rat je takođe emotivan korak. Zbog toga treba ozbiljno shvatiti njegovu odluku da promeni nuklearnu doktrinu. Treba se plašiti rata.
„Moramo priznati da Putin, u određenim okolnostima, može da upotrebi barem taktičko nuklearno oružje i krene u neku vrstu ograničenog nuklearnog rata.
„To neće rešiti problem, ali to bi bio samoubilački korak za čitav svet”, dodaje.
Možda će emocije diktirati Putinov naredni korak.
Očigledno je ogorčen prema Zapadu, a čini se i da je odlučan da ne odustane.
Ali takođe zna da je u svetu na pomolu promena.
Za dva meseca, američki predsednik Džo Bajden odlazi sa funkcije, a u Belu kuću ulazi Donald Tramp.
Novoizabrani predsednik Tramp je žestoko kritikovao NATO i izrazio skepticizam da će Amerika nastavljati da šalje vojnu pomoć Ukrajini.
Takođe je nedavno rekao da bi razgovor sa Vladimirom Putinom bio „pametna odluka”.
Sve je to muzika za Putinove uši.
Iako Kremlj preti, možda će se već sada odlučiti da ne ulazi u veliku eskalaciju, ukoliko smatra da će Tramp pomoći da se rat okonča pod uslovima koji Rusiji idu u prilog.
Ako se ta računica promeni, mogao bi i odgovor Moskve.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar