„Volim te koliko ima zvezda na nebu.”
„Ali ne vidi se nijedna.”
„Tu su, ne vidiš ih od svetlosnog zagađenja.”
Ovaj razgovor dvoje zaljubljenih je izmišljen. Ali i ne mora da bude.
Naučnici su još 2016. godine ukazali da više od jedne trećina svetskog stanovništva ne može da vidi našu galaksiju Mlečni put, a stvari bi mogle da budu još gore u narednim decenijama.
Zvezde danas ostaju skrivene ispod opne koju razastire svetlosno zagađenje nastalo neodgovarajućom ili preteranom upotrebom spoljnjeg veštačkog osvetljenja.
Procenjuje se da se svake godine svetlosno zagađenje poveća u proseku deset odsto, kaže Srđan Samurović, naučni savetnik Astronomske opservatorije Beograd, za BBC na srpskom.
Zagađenje vazduha nam se čini opipljivim, ali svetlosno zagađenje, kažu naučnici, može da bude uzrok raznim bolestima i negativno utiče na životinjski svet.
Zato pojedine države, poput susedne Hrvatske ili Slovenije, donose zakone kako bi uredile korišćenje spoljnog svetla.
U Srbiji takvih propisa nema, ali postoje pomaci u istraživanju ovog fenomena koje finansira Fond za nauku, kaže Dajana Bjelajac, docentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, za BBC na srpskom.
„Situacija je daleko od idealne i moraće mnogo da se radi kako bismo rešili problem svetlosnog zagađenja (ili bar pokušali), ali moram da naglasim da smo krenuli u dobrom pravcu“, govori.
Više od 80 odsto svetskog stanovništva i više od 99 odsto Evropljana živi pod svetlom zagađenim nebom, upozorava izveštaj Eioneta.
Srbija je deo ovog globalnog trenda, i nalazi se među deset evropskih zemalja u kojima je od 2014/15. do 2020/21. došlo do najvećeg povećanja svetlosnog zagađenja, pokazuje isti izveštaj.
Ulične svetljike koje rasipaju svetlost, dekorativna rasveta, blešteći bilbordi, neprekidno osvetljeni tržni centri i poslovni prostori, trepćuće reklame, zajedno čine da Evropa iz svemira izgleda kao okićena novogodišnja jelka.
Međutim, ne ugrožava okolinu svako veštačko svetlo.
Dobro osmišljena svetiljka, koje štedi energiju i usmerava svetlost isključivo na ulicu po kojoj se krećemo, ne predstavlja svetlosno zagađenje, objašnjava Bjelajac, koja je i predsednica NVO „Carpe Noctem“.
Suprotni primeri su „LED paneli na kojima se slike veoma brzo smenjuju, bacajući agresivan odsjaj na ulice“, ili „reflektori upereni u nebo kako bi se osvetlio neki komercijalni, pa čak i gradski objekat“.
Svi ovi izvori svetlosti mogu da poremete prirodne cikluse koji utiču na rad tela, kao i lučenje melatonina, hormona neophodnog za san.
Studije o uticaju svetlosnog zagađenja imaju različite nalaze, a „neke pokazuju veći rizik od raka dojke, gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i problema sa spavanjem“, navode naučnici u tematskom broju časopisa Science (Nauka) posvećenom svetlosnom zagađenju.
Istraživači su složniji kada se radi o uticaju svetlosnog zagađenja na pojedine životinje.
„Mnoge životinjske vrste se oslanjaju na prirodnu smenu doba dana i noći pri navigaciji, traženju hrane i reprodukciji“, objašnjava Bjelajac.
Tako ptice selice koje lete noću „mogu da budu dezorijentisane prekomernim osvetljenjem”.
Zato se dešava da udare u objekte ili da ne mogu da pronađu mesto na kome će predahnuti, zbog čega postaju premorene i u opasnosti su da uginu.
Bjelajac navodi i primer insekata kao što su svici, koji koriste bioluminiscenciju (svetlenje) kao signale za parenje.
„Veštačko svetlo može da ometa ove signale, smanjujući stopu reprodukcije“, kaže.
Istraživači smatraju i da hrljenje insekata ka svetlu, koje ih iscrpljuje i ubija, može da igra značajnu ulogu u smanjenju njihove populacije.
Poznat je i uticaj veštačkog osvetljenje na morske kornjače, čiji mladunci, ometeni svetlom, ne uspevaju da stignu od plaže do mora.
Svetlost se širi van gradova i zahvata delove zemlje u kojima ne bi trebalo da postoji.
„Na osnovu satelitskih snimaka i atlasa svetlosnog zagađenja iz 2015. godine, vidimo na primer da na Fruškoj gori gotovo da ne postoji ona istinska, prirodna tama pod otvorenim nebom“, kaže Dajana Bjelajac.
Uticaj Beograda, Novog Sada i drugih naselja toliko je veliki da izgleda kao da se na planini nalazi neko seosko ili prigradsko naselje, što znamo da nije slučaj, kaže.
Tame i dalje međutim ima, što je pokazala i potraga srpskih astronoma kojima je ona potrebna da bi videli zvezde.
Koristili su paviljone na Zvezdari u Beogradu za astronomska posmatranja od tridesetih pa sve do osamdesetih godina prošlog veka, objašnjava Srđan Samurović, rukovodilac jedinice za istraživanje svetlosnog zagađenja.
Početkom 1990-ih, posmatranja na Zvezdari počinju da se gase zbog svetlosnog zagađenja i počinje dugogodišnja potraga za novom lokacijom za izgradnju posmatračke stanice, kaže.
Takvo mesto je pronađeno južnije, u blizini Prokuplja, na planini Vidojevica.
Plan srpskih astronoma je da u narednom periodu precizno odrede razliku u sjaju noćnog neba iznad Beograda i Vidojevice i time pruže uvid u kvalitet neba iznad ova dva mesta, govori Samurović.
Svetlosno zagađenje jedan je od najmanje shvaćenih oblika zagađenja koje utiče na celokupni živi svet na Zemlji, kaže Samurović.
Ono postaje sve važnije o čemu govori i inicijativa da „Kvalitet neba i pristup svetlosti zvezda" postane 18. cilj održivog razvoja Ujedinjenih nacija, objašnjava.
Više je načina na koji se može umanjiti - od donošenja propisa do edukativnih kampanja, kaže Dajana Bjelajac.
„Mnoge zemlje, poput Nemačke, Francuske, Hrvatske sačinile su stroge propise koji nameću obavezno gašenje dekorativnih ili reklamnih svetala nakon određenih sati, dok su ulična svetla prilagođena ekološkim principima“, objašnjava.
Prelazak na toplije, energetski efikasne LED sijalice još jedan je popularan pristup, dodaje.
U pojedinim delovima sveta osnivaju su i rezervati i parkovi tamnog neba, koji privlače turiste, zaljubljenike u zvezde, a države pokreću i efikasne kampanje, poput Novog Zelanda uz moto „Sačuvajte zvezde jednu po jednu sijalicu!",kaže.
Svi ovi napori međutim sudaraju se sa snažnim razlogom zbog koga ljudi izbegavaju mrak, a to je strah.
„Mi se bojimo tame i onog nepoznatog što se u njoj nalazi (ili u najvećem broju slučajeva ne nalazi), te prisustvo svetlosti, bila ona estetski prijatna ili neprijatna, uvek pruža osećaj sigurnosti.
„Zato je ljudima teško da prihvate da svetlost može da ‘uprlja’ životnu sredinu“, kaže Bjelajac.
Iako se ljudima čini da kao da su izgubili nešto kada su okruženi manje agresivnim, ekološki prihvatljivijim osvetljenjem, zapravo se kreću bez problema po ulicama, sa mnogo manje neprijatnih i agresivnih svetlosnih senzacija, zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar