Fidela Kastra, bivšeg predsednika Kube, Borislav Lalić upoznao je pre pola veka kada je bio dopisnik jugoslovenske novinske agencije Tanjug.
Jednog od najpoznatijih svetskih lidera sa najdužim stažom, ne računajući kraljeve, novinarski veteran pamti kao retkog među političarima „koji je umeo da sluša i sa kojim je bilo lako razgovarati”.
„On je možda poslednji iz plejade gigantskih ličnosti 20. veka, poput Ruzvelta, Čerčila, Tita, Staljina , Mao Cedunga, takvih više nema.
„Za 50 godina vladavine pokazao je da Amerika nije mogla da ga slomi, nije mogla čak ni da ga ubije”, kaže Lalić za BBC na srpskom.
Kastro, kome su brada i uniforma bile zaštitni znak, 1959. je zajedno sa gerilskom vojskom srušio kubansku vladu i revolucijom uveo komunistički režim.
Narednih decenija je bio trn u oku Amerike, velikog suseda do kojeg najveće karipsko ostrvo deli svega 145 kilometara, a preživeo je i brojne pokušaje ubistva američke tajne službe CIA, navodno stotine.
Njegove pristalice tvrde da je vratio Kubu narodu, a kritičari da je bio diktator.
Preminuo je 25. novembra 2016, u 90. godini.
Lalić je „imao sreće”, kaže, da radi kao novinar u vreme kada su jugoslovenske redakcije imale dopisnike svuda po svetu.
U Latinsku Ameriku je stigao 1969, dve godine pošto je u Boliviji ubijen Kastrov saborac Če Gevara, kada je Kuba bila pod žestokim pritiscima i blokadama Amerike.
Pre nego što su se Lalić i Kastro sreli prvi put, već su imali izvesne razmirice - kubanskom revolucionaru se nije dopao kritički tekst beogradskog novinara objavljen u Borbi, državnom glasilu socijalističke Jugoslavije.
U jesen 1969, godine Kuba je pokrenula veliku akciju berbe šećera sa ciljem da proizvede rekordnih 10 miliona tona, a inače su proizvodili oko pet do šest tona godišnje.
Da bi se ostvario plan lidera, šećernu trsku mačetama su sekli ne samo Kastro, već i čitava Kuba - radnici, seljaci, pa čak i akademici i intelektualci išli su u polja.
Do kraja berbe u proleće 1970, postalo je jasno da, uprkos svemu, ambiciozni cilj neće uspeti, priseća se Lalić.
Napisao je tekst od dve rečenice: „Kad je Fidel Kastro pravio plan proizvodnje 10 miliona šećera u ovoj godini, očigledno da je više bio u oblacima, nego na plantažama šećerne trske.
„Ali to treba razumeti, Fidel Kastro je konačno mogao da shvati da je unosnije izvoziti šećer, nego revoluciju”.
„Taj članak na moju nesreću, ako to mogu da kažem, objavila je Borba i Kubanci su to videli.
„Na jednom mitingu gde je bilo 400.000 ljudi Fidel Kastro je u govoru pomenuo moj tekst i ‘neće nas revizionistička Jugoslavija učiti kako ćemo i koliko proizvoditi šećera’ - raspalio je po meni kako ume”, kaže Lalić.
U to vreme je Kuba, kao veliki prijatelj Kine, prihvatala je tezu da je Titova Jugoslavija revizionistička, odnosno da se udaljila od marksističkih doktrina, poput diktature proleterijata, objašnjava 88-godišnji novinar.
Sve to se dešava na vrhuncu Hladnog rata, perioda krajnje zaoštrenih odnosa između velikih sila - prvenstveno Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, koji je trajao od 1946. do početka 1990-ih.
Kuba na čelu sa Kastrom važan je deo te svetske političke slagalice.
Kao vrhunski taktičar na bojnom polju, on i njegova mala vojska gerilaca zbacili su vojskovođu Fulhensija Batistu 1959. godine uz široku podršku naroda.
U roku od dve godine od preuzimanja vlasti, sproveo je revoluciju po marksističko-lenjinističkom metodu i čvrsto povezao naciju sa Sovjetskim Savezom.
Uprkos stalnoj pretnji invazije SAD, kao i sankcijama koje su trajale decenijama, Kastro je uspevao da na ostrvu održi komunističku revoluciju iako je doslovno pred vratima obale Floride.
Kastro se trudio da ne stvara kult ličnosti - na Kubi nije bilo njegovih spomenika, ulice i škole nisu nosile njegovo ime, ali je „Fidel”, kako su ga jednostavno zvali, postao simbol, o čemu je i sam govorio 1970-ih u intervjuu za Forin polisi.
Ovaj čovek „nezgrapne figure i prostosrdačna ponašanja”, kako ga Lalić opisuje u knjizi „Tragom moga pera”, uspeo je da vlada za vreme 10 američkih predsednika i preživi niz atentata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Ali koliko su ga poštovali sledbenici, toliko su ga kritičari prezirali.
Stvorio je jednopartijsku državu, obračunavajući se sa stotinama pristalica bivšeg režima Batiste.
Zatvarani su politički protivnici, a nezavisni mediji ugušeni.
Hiljade Kubanaca pobeglo je iz zemlje.
Uprkos takvoj atmosferi, Lalić zbog kritike s vrha nije trpeo nikakve posledice, ali mu je tadašnji jugoslovenski ambasador na Kubi sugerisao da se „bar neko vreme” ne pojavljuje na događajima na kojima je Kastro.
Ipak, slučaj je hteo drugačije, dodaje.
Otišao je sa stranim dopisnicima u jedno selo gde je Kastro otvarao školu.
Tokom govora, počeo je tropski pljusak, „kiša je padala i uz neba i iz zemlje”, natapajući sve, ali prkosni revolucionar nije želeo kišobran.
Sišao je s bine među novinare, a neko mu je rekao da je prisutan i „onaj iz Tanjuga”.
Zagledao ga je „iskosa crnim, lukavim očima”, dok mu se nije razvukao blagi osmeh usred neuredne crne brade, opisuje u knjizi.
„Kastro, onako mokar, sliva mu se kiša, kao i meni, i svima niz lice, pruža mi ruku i kaže ‘A to ste vi?’.
„Po njegovom izgledu i očima, video sam da su ta žestina i ljutnja prošle”, prepričava Lalić sa osmehom.
Posle tog, „ako se može nazvati pomirenja”, viđali su se u različitim prilikama i stvorili su dobar kontakt.
Na jednom prijemu, kada je jugoslovenska delegacija posetila Kubu, dodatno su se sprijateljili.
„Fidel i ja smo popili pola flaše crnogorske loze, njemu se svidela, a svi drugi su pili viski i kubanski rum ili mohito”, kaže Lalić, rodom iz okoline Berana na severu Crne Gore.
Opisujući ga kao neposrednog i srdačnog, kaže i da mu je jednom u Havani, Kastro čak rekao Pero, donde estas coño, što je žargonski pozdrav sa psovkom koji bi se mogao prevesti kao „Gde si, dođavola”.
„Tamo se ljudi ne ljube u lice, ali se potapšu po ramenima, što je verovatno ostalo iz prošlih vremena kada se tako proveravalo da li nose oružje na leđima”, priča mi.
U to vreme Lalić je već bio dopisnik iz Španije, a Kastro mu je ispričao da još od mladosti želi da poseti tu zemlju odakle je njegov otac, ali da to nije mogao tokom diktature Franciska Franka.
Dok su razgovarali, Kastro je video da Lalić ima kubansku cigaru u džepu, ali ne najbolju kakva je kohiba.
Prvo je preturao po džepovima, a zatim mu je jedan od saradnika doneo drvenu kutiju sa savijenim tompusima koje su obojica pripalili pred kamerama.
Sliku iz 1981. kako stoje sa cigarama i danas čuva među važnim fotografijama iz bogate karijere tokom koje je sreo mnoge svetske državnike.
Da bolje upozna Kastra, o kome je pisao i knjigu, Laliću je pomogao najstariji Fidelov brat Ramon.
Za razliku od srednjeg brata Raula, koji je 40 godina bio ministar odbrane i kontrolisao bezbednosni sektor na Kubi, uglavnom iz senke, Ramon je fizički i karakterno bio mnogo sličniji Fidelu.
Braća Kastro odrasla su u bogatoj porodici, na velikom imanju koje je posle revolucije pripalo državi.
Ramon nije učestvovao u revoluciji, ali je kasnije dobio da upravlja velikom oglednom državnom farmom gde su se i upoznali.
„Pričao mi je da je jedina osoba koje se Fidel plašio bila njegova majka Lina”, kaže Lalić.
Kastro je od od mladosti bio odlučan, dodaje.
„Za njega bi se teško moglo reći da je bio komunista, rođen je u buržoaskoj porodici, iako je to govorio za sebe, ali mislim samo deklarativno”.
Za razliku od mnogih prethodnih socijalističkih revolucija koje su vodili komunisti, na Kubi to nije bio slučaj.
Tek na kraju 1958. godine su Kastrovi revolucionari okupljeni u Pokret 26. jul odlučili da sarađuju sa komunistima koji će činiti vlast posle promene režima.
Ipak, kubanska revolucija dovela je do mnogih društvenih promena - opismenjavanja stanovništva, preraspodele zemlje, uvedena je značajna socijalna podrška države, besplatno školstvo i zdravstvo, a ulagalo se u nauku i medicinu.
Ipak, na Kubi je vladalo siromaštvo, ljudi su dobijali librete - knjižice, nalik na jugoslovenske tačkice, na kojima je tačno upisano koliko je država odredila da svaki pojedinac mesečno može da kupi piletine, ulja ili drugih namirnica.
„Pokazalo se da Marks i Lenjin nisu mogli da se snađu ispod palme, to je drugo podneblje, drugi uslovi, drugi ljudi”, opisuje Lalić, napominjući da je sledbenike Kastrove revolucije ispravnije zvati fidelisti.
Pogledajte video: Poslednji trenuci Če Gevare
Kada je u poznim godinama, 2006. konačno predao vlast bratu Raulu, Fidel se povukao iz političkog života i samo ponekad je pisao novinske kolumne.
U aprilu 2016. održao je redak govor poslednjeg dana kongresa Komunističke partije zemlje.
„Uskoro ću napuniti 90 godina“, rekao je bivši predsednik i dodao da je to „nešto što nikada nisam zamišljao“.
„Uskoro ću biti kao i svi drugi“, rekao je Fidel Kastro, nagoveštavajući da dolazi „red“ na njegovu smrt.
Posle smrti, 2016. Kubanska grupa u egzilu, Kubanska demokratska uprava, saopštila je da je Kastro ostavio „nasleđe netolerancije“ i da je uspostavio „opaki totalitarni režim“.
Među kritičarima iz Amerike je do kraja života bila i Kastrova mlađa sestra Huanita, koja je priznala da je špijunirala za CIA.
Fidel Kastro je sahranjen na civilnom groblju u Santijago de Kuba, na jugu ostrva gde se smatra da je počela Kubanska revolucija.
Urna s njegovim pepelom je ubačena u četvrtasti otvor u velikom kamenu, na kome piše samo FIDEL.
Sahrana je bila „vrlo neobična za velikog državnika, a po svoj prilici, on ju je osmislio“, kaže Lalić.
„Naložio je da se sa Sijera Maestre, planine na kojoj je počeo revoluciju, donese granitna gromada da bude njegova grobnica i da bude sahranjen bez velike pompe.
„Kubanci će ga pamtiti, bez obzira na to šta je ostalo od revolucije“, zaključuje Lalić.
Komunistička partija je i dalje na vlasti na Kubi, ali od 2018. prvi put posle 70 godina predsednik im se ne preziva Kastro.
Međutim, i dalje ih muče isti problemi.
Vladaju siromaštvo i nestašice, u više navrata poslednjih godina organizovane su antivladine demonstracije, zbog kojih je osuđeno skoro 400 ljudi.
Mnogi Kubanci su napustili zemlju, a neki su spas potražili i u Srbiji.
Pogledajte video: Kako je izgledao svet za vreme Kastra
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar