Gotovo svaki dan Amina Hadžimusić Smailović iz Sarajeva rano ujutru vodi ćerku u vrtić, ali tu rutinu prethodnih dana nije jednostavno izvesti zbog velikog zagađenja vazduha u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
„Vazduh je toliko zagađen da se mora staviti maska na lice, a kada dođem kući kompletna odeća mi se oseća na dim od zagađenja“, kaže ona za BBC na srpskom.
Kvalitet vazduha u Sarajevu, u ponedeljak, 25. novembra bio je najlošiji ove godine i ocenjen je kao „opasan“, navodi se na švajcarskom sajtu IQAir, koji objavljuje rezultate praćenja štetnih čestica.
Indeks kvaliteta vazduha (AQI⁺) dostigao je 442 poena tokom noći između ponedeljka i utorka, a svaki rezultat iznad 100 poena smatra se nezadovoljavajućim, navodi se na sajtu američke Asocijacije za plućne bolesti.
Iako je u utorak pre podne vazduh u Sarajevu bio manje zagađen, glavni grad BiH je najzagađenija prestonica sveta, pokazuju rezultati.
Među 20 najzagađenijih istog dana, 26. novembra pre podne, bili su i glavni gradovi Skoplje u Severnoj Makedoniji, Priština na Kosovu i Beograd u Srbiji, što godinama nije retkost na Balkanu.
Vazduh je u utorak bio „izuzetno loš“ i u Valjevu u zapadnoj Srbiji, saopštile su nadležne službe, a tokom prethodne nedelje je ocenjen kao „opasan po zdravlje“.
U utorak ujutru, koncentracija PM2,5 čestica u sarajevskom vazduhu bila je 206, što je čak 26,2 puta više od količine koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, prenosi sarajevski list Oslobođenje.
PM2,5 su čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometra, zbog čega lako mogu dospeti u pluća i predstavljaju najveći rizik po zdravlje ljudi, a oslobađaju se zagađenjem iz fabrika zbog loženja i motora automobila.
Povišena je i koncentracija PM10 čestica, koja je dostigla 284 mikrograma po metru kubnom, što je gotovo šestostruko više od preporučenih vrednosti.
Osećaj zagađenosti često je najgori u ranim jutarnjim časovima, kada većina stanovnika mora napolje, kaže Amina Hadžimusić Smailović.
„Nažalost, prinuđena sam da izlazim iz kuće baš kad je vazduh najzagađeniji“, kaže ona.
Takvo stanje ne izaziva samo zdravstvene, već i saobraćajne probleme, dodaje.
„Zbog smoga i smanjene vidljivosti stvaraju se velike gužve, pa je za prelazak 15 kilometara do obližnje planine, potrebno i sat i po“, opisuje Amina.
Iz Vlade Kantona Sarajevo u ponedeljak su objavili upozorenje stanovništvu zbog lošeg kvaliteta vazduha.
„Na svim mernim stanicama u Kantonu Sarajevo beleži se porast koncentracija zagađujućih PM 10 čestica, a najavljene vremenske prilike pogodovaće lošem kvalitetu vazduha i narednih dana”, rekli su iz Stručnog tela koje je dalo predlog za proglašenje upozorenja.
Stanovništvu se preporučuje izbegavanje fizičkih aktivnosti napolju.
Posebno ugroženim grupama, poput dece, trudnica, starih ljudi i pacijenata sa respiratornim i srčanim problemima, ne preporučuje se izlazak iz zatvorenih prostorija.
Zdravstvene institucije upozoravaju na moguće pogoršanje simptoma kod astmatičara i drugih pacijenata sa respiratornim bolestima, prenosi Oslobođenje.
Ali, ni ostanak kod kuće više nije garancija da će se lakše disati, kaže Hadžimusić Smailović.
„Bez uređaja za prečišćavanje vazduha u stanu je gotovo nemoguće živeti“, tvrdi meštanka Sarajeva.
Vazduh u Valjevu je i prethodnih godina bio lošeg kvaliteta, a 2022. godine tokom čak 178 dana nije bio na zadovoljavajućem nivou, o čemu je izveštavao portal Klima101.
U utorak, 26. novembra, vazduh u Valjevu je „izuzetno loš“, navodi se na sajtu gradskog Zavoda za javno zdravlje.
„Da nema tih mernih instrumenata, ne bih ni znao da ima zagađenja, pošto sam hronični pušač“, kaže sa osmehom Nebojša Živković iz Valjeva za BBC na srpskom.
„Nema diskusije“, kaže, o tome da je grad u kojem živi zagađen i da se „često oseti smog“.
„Ali, navikne se čovek. Mene ne ometa u aktivnostima, ne osećam da mi smeta, iako verujem da je druga priča sa bolesnim ljudima, asmatičarima i ostalima.
„Vikendom često idem na planinu i naravno da tamo osetim razliku, ali ne vidim da je kvalitet vazduha ovde različit u odnosu na Beograd, na primer“, naglašava Nebojša.
Ako se ne primeni nijedna mera zaštite, zagađenje ne utiče samo na bolesne i stare, već na sve starosne grupe.
Najveće čestice zagađenja zadržavaju se u nosu, a manje čestice, kao što je PM2,5, mogu da pronađu put do pluća i krvotoka, što stvara veći rizik od astme i srčanog i moždanog udara.
Nanočestice, iako još nisu dovoljno istražene, označene su kao mogući „najveći ubica”, kako piše Tim Smedli u knjizi Clearing The Air.
Mogu da uđu u pluća i u krvotok na način na koji veće PM2,5 čestice ne mogu, a naučnici pretpostavljaju da te male otrovne supstance mogu da budu glavni uzrok bolesti i smrti.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je 2019. godine ambijentalno zagađenje vazduha bilo uzrok 4,2 miliona prevremenih smrti u svetu.
Kineska studija iz 2018. godine otkrila je i vezu visokog nivoa zagađenja i smanjenog nivoa kognitivnih sposobnosti kod ljudi.
Zagađujuće materije potiču od ljudskih aktivnosti, kao što su upotreba fosilnih goriva za vozila, grejanje i kuvanje, i prirodnih izvora, poput peščanih oluja, šumskih požara i vulkana.
Za merenje kvaliteta vazduha koriste se senzori za otkrivanje određenih zagađivača, navodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).
Pojedine stanice i uređaji imaju laserske senzore za merenje koncentracije čestičnih materija u vazduhu, a neke se oslanjaju na satelitske snimke da procene energiju koju reflektuje Zemlja.
Među zagađujućim materijama koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu su PM2,5 i PM10 čestice, prizemni ozon, azot-dioksid, i sumpor-dioksid.
Koncentracija ovih pet glavnih zagađivača u vazduhu meri se indeksom kvaliteta vazduha (IKV).
Skala IKV-a kreće se od 0 (savršen vazduh) do 500 (neposredna opasnost po javno zdravlje).
Ona pokazuje koliko je vazduh čist ili zagađen i označava moguće uticaje na zdravlje, posebno one koji mogu da se jave u roku od nekoliko sati ili dana od izlaganja zagađenom vazduhu.
Prema smernicama SZO, indeks kvaliteta vazduha (IKV) ispod 100 smatra se bezbednim za disanje, dok se vrednosti u opsegu 400-500 smatraju opasnim.
U izveštaju UNEP-a za 2021. godinu navodi se da praćenje kvaliteta vazduha nije zakonska obaveza u 37 odsto zemalja u svetu, a Ujedinjene nacije traže da se to promeni.
Pogledajte video o tvorcu aplikacije za merenje čistoće vazduha u Skoplju
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar