Alat veštačke inteligencije (VI) naučen da uoči razliku između sivih i crvenih veverica mogao bi potpuno da promeni budućnost ove dve vrste, kažu konzervatori.
Sistem nazvan Agent veverica (Squirrel Agent) obučavan je korišćenjem hiljada fotografija ovih životinja, što mu je omogućilo da razlikuje ove dve vrste u 97 odsto slučajeva, navode naučnici koji su ga razvili.
Može biti korišćen da automatski kontroliše pristup hranilicama za veverice, tako što bi samo crvenim dozvolio da priđu onima u kojima je hrana, a sivima da pristupe hranilicama gde je hrana zamenjena kontraceptivnom pastom.
„Ovo je pravi primer šta AI može da uradi“, rekla je Ema Meklenagan, jedna od osnivačica kompanije Genysys Engine, koja je razvila alat.
„U realnom vremenu obavlja zadatke za koje nemamo dovoljno volontera da ih urade.“
Agent veverica se trenutno testira širom Velike Britanije u saradnji sa pet organizacija za brigu o divljim životinjama.
Kompanija Genysys Engine se nada da će u budućnosti imati širu primenu ne samo među vevericama, već i drugim vrstama koje bi imale korist od sofisticiranog digitalnog praćenja.
Životinjama koje pokušavamo da zaštitimo pomoć tehnologije je hitno potrebna, kaže Ijan Glendining, iz organizacije Severne crvene veverice (Northern Red Squirrels), jedne od grupa konzervatora uključene u istraživanje, za BBC.
Nalazimo se u baru salona poslednja šansa, a vlasnik je upravo rekao da možemo da dobijemo još jednu turu pred fajront, opisao je slikovito.
Sive veverice su u velikoj meri odgovorne za ogromno smanjenje broja crvenih veverica.
Ima ih suviše, a mogu da budu prenosioci virusa na koji su one imune, a koji je smrtonosan za crvene veverice.
Stigle su u Veliku Britaniju pre 200 godina.
Crvene veverice žive u Škotskoj i Irskoj, i ima ih na ostrvu Anglsi i ostrvu Vajt, objasnio je Glendining.
Stanje je loše u Engleskoj i Velsu, i ako ne budemo mogli da preokrenemo ovaj trend, izumreće, rekao je.
Napore da se spasu crvene veverice dodatno otežava činjenica da uprkos imenu nisu sve crvene veverice zapravo crvene.
Od sivih veverica se razlikuju i po drugim obeležjima, poput repa, ušiju, veličine i težine, čak i kada su iste boje.
Potrebno je vreme da bi čovek uočio razliku, ali alat Agent veverica koristi veštačku inteligenciju da brzo izanalizira sva ta obeležja i uvidi sa velikom preciznošću o kojoj se vrsti radi.
Potom može automatski da odluči da li će podstaknuti njihovo preživljavanje dozvoljavajući im pristup dodatnoj hrani, ili će umanjiti njihove šanse da se razmnožavaju usmeravajući ih ka kontraceptivnoj pasti.
Kompanija Genysys Engine kaže da je naredni korak u razvoju tehnologije da veštačka inteligencija prepoznaje pojedinačne životinje, a ne samo da uočava razlike između vrsta veverica.
Da bi to postigli, potrebno je da obrate pažnju na njihove brkove, koji su jedinstveni kod svake životinje, kaže Ema Meklenagan.
„Brkovi su kao otisci prstiju kod ljudi”, dodaje.
Praveći razliku između vrhova, korena i dužine brkova, VI će omogućiti stručnjacima za divlje životinje da prate i posmatraju pojedinačne članove populacije, nada se.
Podaci će se nakupiti tokom vremena, a to će omogućiti naučnicima i istraživačima da počnu da prate porodice, kaže.
Postoje drugi primeri da veštačka obrađuje veliku količinu podataka i da to koristi konzervatorima.
World Wildlife Fund (WWF) koristio je tehnologiju da analizira milione fotografija velikog područja u Australiji koje je zbrisao požar, a kako bi pronašli mesta gde su životinje preživele.
Tehnologiju koriste i obični ljudi.
Jedan Britanac je ispričao za BBC kako je napravio alat koji je nazvao Furbinator 3000 kako bi sprečio lisice i jazavce da prljaju njegovu baštu.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar