Skupština Srbije usvojila je budžet za 2025. godinu bez rasprave i bez učešća opozicionih poslanika.
Usvajanju budžeta prethodili su fizički sukobi poslanika vlasti i opozicije na sednici u ponedeljak, zbog tragedije u Novom Sadu u kojoj je u padu nadstrešnica na Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.
Posle incidenata, vladajuća koalicija je odlučila da objedini raspravu o više od 50 tačaka i zakaže dan za glasanje.
Budžet je usvojen glasovima vladajuće koalicije, jer opozicija nije učestvovala u sednici, pre svega zbog odbijanja da se u dnevni red uvrsti rasprava o poverenju vladi zbog pada nadstrešnice na nedavno renoviranoj novosadskoj železničkoj stanici.
Vladajuća koalicija odbila je sve amandmane opozicije na budžet.
Prema usvojenom budžetu, najviše novca predviđeno je za projekat međunarodne izložbe EXPO2027 i izgradnju raznih objekata, čak dvostruko više nego za prosvetu i zaštitu životne sredine, akutnih problema Srbije.
Više o EXPO2027 pročitajte ovde.
Prema budžetu, u 2025. za ovu manifestaciju će biti izdvojeno 46 milijardi dinara i 47,5 milijardi dinara u 2026. godini, što je utvrdio u analizi i Fiskalni savet.
Međutim, iz budžeta se ne vidi jasno iz kojih će sve sredstava biti finansiran EXPO2027, a ona su uglavnom iz kredita, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
Iz opozicionog pokreta „Kreni-promeni” poručili su da treba hitno otkazati „pljačkaški projekat mali Expo” i novac usmeriti u stanove za mlade.
Budžetom su planirana i rekordna izdvajanja za vojsku, a više novca predviđeno je i za finansije, građevinu, zdravstvo i poljoprivredu.
Planirano novo zaduživanje Srbije bi trebalo da iznosi blizu 42 milijarde dinara, što opozicija oštro kritikuje i optužuje vlast da uvodi zemlju u 'dužničko ropstvo'.
Uoči glasanja o budžetu i desetin+a drugih zakona, poslanici opozicije su najavili podnošenje krivične prijave protiv predsednice parlamenta Ane Brnabić zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj jer je odbila da u dnevni red uvrsti zahtev o poverenju vladi, što je bila obavezna da uradi, kako tvrde.
Uoči glasanja, u skupštinskoj sali je bio postavljen kordon obezbeđenja, ali je povučen pošto je opozicija saopštila da neće prisustvovati sednici.
Pogledajte video: Udarci, guranje i metež u Skupštini Srbije
Ukupni prihodi i primanja za 2025. iznosiće 2.346,2 milijarde dinara, za osam odsto više u odnosu na ovu godinu, pokazuje usvojeni Zakon o budžetu.
Rashodi i izdaci iznose 2.660,2 milijarde dinara.
Siniša Mali, ministar finansija i potpredsednik Vlade Srbije, kao i za prošli budžet, kaže da je razvojni, ali pojedini stručnjaci i opozicija tvrde suprotno.
„Potpuno je jasno da se budžet oslanja na dugove, a ne na zarađeni novac države. Na sve strane se uzimaju neki krediti.
„Ništa razvojno ne vidim ovde“, kaže Mahmut Bušatlija, ekonomski stručnjak i savetnik za razvoj i investicije, za BBC na srpskom.
Budžetom je predviđeno povećanje plata od osam odsto za javni sektor, a u prosveti 11 procenata.
Penzije će od 1. decembra 2024. biti veće za 10,9 odsto.
Ne rastu, međutim, samo državne plate i penzije u Srbiji, već i inflacija.
Kao i prethodnu, i ovu godinu, objašnjava Fiskalni savet, obeležila je smanjena kupovna moć stanovnika Srbije, a inflacija je još relativno visoka.
Inflacija u septembru 2024. na godišnjem nivou iznosila je 4,2 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Fiskalni deficit - manjak u državnoj kasi koji nastaje kada su troškovi veći od prihoda - porastao je u odnosu na 2024.
„Stavka u budžetu koja ima najveći rast u 2025. su rashodi za kamate, biće oko 1,9 milijardi evra“, kažu u Fiskalnom savetu.
Planirani deficit nije preveliki, kaže Bušatlija.
„Nije to strašno, već što je Srbija u situaciji da mora da uzme kredit kako bi vratila drugu pozajmicu.
„To su ogromna zaduživanja”, kaže Bušatlija.
Srbija se zadužuje i kod stranih i domaćih banaka.
Od 2025, planirano je vraćanje obaveznog vojnog roka za muškarce u trajanju od 75 dana i dobrovoljnog za žene, što će isprazniti dobar deo državne kase.
Iako već godinama unazad Srbija ulaže veliki novac u naoružanje, ovogodišnji budžet biće rekordan za Ministarstvo odbrane.
Vojska Srbije i njeno ministarstvo imaće na raspolaganju 261,8 milijardi dinara, što je 2,53 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Samo na stavku „služenje vojnog roka“ Ministarstvo odbrane je opredelilo nešto više od 10 milijardi dinara ili više od 86 miliona evra.
Ubedljivo najviše novca planira se za kupovinu naoružanja i sredstava za obuku, kao i hranu i uniforme.
Skoro 17 miliona evra biće na raspolaganju vojsci da renovira stare ili izgradi nove objekte za buduće regrute.
„Za vojsku je izdvojeno dosta novca, ali nisam siguran da će to sve biti i potrošeno.
„Najteže je pokrenuti takve fantazije, jer sva infastruktura koja je bila u vezi sa redovnom vojskom više ne postoji”, kaže Bušatlija.
Značajna sredstava biće odvojena za nabavku francuskih aviona rafala koji su dogovoreni tokom posete predsednika Emanuela Makrona, napominje Arsić.
Reč je o 12 borbenih aviona, sporazumom procenjenih na tri milijarde evra, što je označeno kao „najveći ugovor o oružju u modernoj istoriji Srbije sa Francuskom", rekao je ranije za BBC Radomir Diklić, bivši ambasador Srbije u Francuskoj.
Isti broj aviona rafal, ali polovnih, nedavno je kupila i Hrvatska, za tri puta manje novca - 999 miliona evra.
U sklopu priprema da Beograd bude domaćin manifestacije EXPO2027, planirana je izgradnja Nacionalnog stadiona, novog sajamskog kompleksa i stambeno-poslovnih objekata.
U izveštaju Fiskalnog saveta piše da je stadion na periferiji Beograda prvobitno trebalo da košta oko 560 miliona evra, ali bez puteva, struje, i kanalizacije i pratećih objekata.
Izmenjena fiskalna strategija kasnije je pokazala da će stadion koštati oko 960 miliona evra, sa pratećim sadržajem i infrastrukturom.
Na tu računicu odmah je reagovao ministar finansija, tvrdeći da nije istinita.
„Cena je definisana ugovorom i neće biti veća - 464 miliona evra za stadion plus PDV”, kazao je Mali.
Bušatlija zamera što nije urađena analiza koristi od izgradnje EXPO2027, jer je to neophodno kada se ulažu javne pare.
„Nijedan stadion u Srbiji ne može da donese pare ni za održavanje, a kamoli da povrati uložen novac.
„Novac koji planiraju za njegovu gradnju neće se vratiti ni za 50 godina”, kaže Bušatlija.
U jeku protesta i štrajkova prosvetnih radnika nezadovoljnih platama i položajem u društvu, vlada je odlučila da donekle poveća budžet Ministarstva prosvete - na 374 milijardi dinara, tek nešto više nego 2024. kada je bio 314 milijardi.
„Izdvajanja, osim plata koje će sada biti povećane za 11 odsto, i dalje su vrlo skromna.
„Kada se gledaju ukupna izdvajanja za prosvetu, to je najniže u Evropi, lošije je samo u Albaniji”, tvrdi ekonomista Arsić.
Jjedna od najvećih rak-rana u Srbiji, zdravstvo i dalje pati zbog odliva kadrova, dugih čekanja na preglede i nedovoljno zdravstvenih objekata.
Vlada se, međutim, hvali da je budžet za zdravstvo povećan za 40,2 milijarde u odnosu na 2024. na 613,9 milijardi dinara.
„Novac je namenjen za povećanje plata zaposlenih od osam odsto, preventivne preglede, za smanjenje listi čekanja, nabavku inovativnih i lekova za lečenje retkih bolesti”, tvrdi ministar Mali.
Izdvojen je novac za nastavak gradnje dečije klinike u Beogradu Tiršova 2, obnovu i izgradnju novih porodilišta u Srbiji, kažu iz vlade.
Budžet za poljoprivredu je najveći do sada - 138,5 milijardi, uz 11 milijardi za naknade zemljoradnicima za gorivo, čak 7,5 odsto ukupnih prihoda budžeta.
„Za subvencije u poljoprivredi namenjeno je 116 milijardi dinara”, kaže ministar Mali.
Pojedini ekonomisti, međutim, tvrde da se novac za poljoprivredu izdvaja stihijski samo zbog čestih protesta zemljoradnika.
„To su sve brzinska a ne strateška rešenja, jer se poljoprivrednici bune”, ističe Arsić.
Za kapitalne investicije iz ovog budžeta opredeljeno je oko 763 milijarde dinara, što je skoro 6,5 milijardi evra ili 7,4 odsto svega što proizvede Srbija.
Nnajveća sredstva biće izdvojena za projekte u okviru plana „Skok u budućnost – Srbija 2027“.
„To su ulaganja u puteve, brze saobraćajnice, pruge, domove zdravlja, bolnice, škole I energetiku”, kaže Mali.
Dobro je što se ulaže, ali postavlja se pitanje efikasnosti, kaže Arsić.
„Ne zna se da li postoje važniji projekti, recimo bolji kvalitet životne sredine ili rešavanje komunalnih problema, od recimo izgradnje Ekspoa”, kaže profesor.
Troškovi gradnje se često povećavaju, a kvalitet je sporan, ocenjuje.
Sa nešto više novca u 2025. raspolagaće i Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa 116 na 131 milijardu dinara.
Deo novca biće utrošen na bezbednost saobraćaja, upravljanje državnim granicama, jačanje organizacije u zaštiti požara, intervencije na Dunavu i rekonstrukciju postojećih policijskih stanica u Srbiji.
Budžet za kulturu je povećan sa 15,6 na 17,8 milijardi dinara.
Novac će biti utrošen, između ostalog, na rekonstrukciju muzeja na mestu stare železničke stanice u Beogradu, izgradnju novog Prirodnjačkog muzeja, ali i otkup publikacija za biblioteke i digitalizaciju kulturnog nasleđa, kaže Siniša Mali.
„Srbija, osim Bosne i Hercegoviine, po glavi stanovnika i po procentu izdvaja najmanje novca za kulturu u regionu”, kaže Predrag Cvetičanin, vanredni profesor Fakulteta umetnosti u Nišu.
Budući ministar građevine i infrastrukture imaće na raspolaganju nešto više para nego što je imao Goran Vesić, trenutno u pritvoru zbog nesreće u Novom Sadu.
Umesto 289, u 2025. će iznositi 294,32 milijarde dinara.
Planiraju se ulaganja u puteve, železnicu, saobraćajnice, između ostalog, i autoput E-761 Beograd-Sarajevo.
Za izgradnju novog mosta preko reke Save u Beogradu iz državne kase namenjeno je 2,16 milijardi dinara.
Dešava se da putevi u Srbiji koštaju tri ili pet puta viđše nego u svetu, kaže Bušatlija, što otvara mogućnost da novac iz državne kase završava u privatnim džepovima.
„U normalnom svetu ono služi za razvoj drugih grana, a u Srbiji postoji jer se tu uzima najviše para”, kaže Bušatlija.
Najavljeno iskopavanje litijuma u dolini Jadra, zagađenje vazduha, divlje deponije samo su neki od problema zaštite životne sredine, a budžet Ministarstva zaštite životne sredine je nešto veći nego 2024, 23,8 milijardi dinara.
Deo novca trebalo bi da bude utrošen na kupovinu ekološki prihvatiljivih automobila - 130 miliona dinara.
Za nabavku, zamenu, rekonstrukciju i sanaciju kotlarnica za grejanje, označenih kao neke od najvećih zagađivača vazduha, opredeljeno je 350 miliona dinara, gotovo dvostruko manje nego 2024.
Realizacija projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom će koštati 700 miliona dinara, a u prošlom budžetu je za ovu stavku izdvojeno 47 miliona.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 1
Peja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar