Kraj Asadovog režima - šta znači za Sirijce u Srbiji

Smena vlasti u Siriji izazvala je podeljena mišljenja - dok jedni slave kraj autoritarnog režima dugogodišnjeg predsednika Bašara al-Asada, drugi se pribojavaju da islamski militanti koji su ga zbacili neće doneti demokratiju.
zastava pobunjenika ispred siirjske ambasade u Beogradu
Mohamad Hajali/privatna arhiva
Mediji u Moskvi su 8. decembra javili da je sirijski predsednik Bašar al-Asad zatražio azil u Rusiji, a Muhamed Hadžali je pohitao pred Ambasadu Sirije u Beogradu da proslavi pad režima

Kada je čuo vesti o padu režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, Muhamed Hadžali je iz fioke izvadio zastavu koju je godinama brižljivo čuvao i razvio je ispred ambasade u Beogradu.

„Nisam mogao da zamislim da će doći dan kada ću pred Ambasadom Sirije podići zastavu koju sam toliko dugo čuvao.

„Osećaj je neopisiv, verujem da ćemo konačno imati demokratiju za koju smo se tako dugo borili", rekao je Hadžali, 48-godišnji Sirijac koji od 2014. živi u Beogradu, za BBC na srpskom.

Hadžali i njegovi sunarodnici su ispred ambasade okačili takozvanu pobunjeničku zastavu, sa tri zelene zvezde - dugogodišnji simbol otpora Asadovom režimu.

Iz Ambasade Sirije kažu da su „rado otvorili vrata za oko stotinu sunarodnika", ugostivši ih čajem i slatkišima.

Okupljeni otarasili portreta Bašara al-Asada, koji su bili okačeni unutra.

„Čestitam narodu Sirije na revoluciji protiv režima koji je sprovodio torturu nad stanovništvom", kaže Muhamed Hadž Ibrahim, ambasador Sirijske Arapske Republike u Srbiji, za BBC na srpskom.

„Poruka tranzicione vlade je da ćemo izgraditi novu Siriju, u kojoj ima mesta za sve, gde vladaju pravda i jednakost, a ne strah", dodaje.

U Srbiji živi oko 200 Sirijaca, i među njima je najviše studenata, a u taj broj ne ulaze izbeglice, kažu iz ambasade.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije do objavljivanja teksta nije odgovorio na pitanje BBC novinara o tome koliko njih trenutno živi u izbegličkim kampovima.

Sirijci u Ambasadi Sirije u Beogradu, 8. decembar 2024. godine
Mohamad Hajali/privatna arhiva
Grupa Sirijaca koji žive u Beogradu je u ambasadi te zemlje u nedelju podigla pobunjeničku zastavu - simbol otpora Asadovom režimu, inspirisan prvom zastavom nezavisne Sirije iz 1932. godine

Dok je Hadžali sa nekoliko desetina istomišljenika slavio vesti da je Bašar al-Asad pobegao u Rusiju, faktički predavši vlast pobunjenicima, njegov sunarodnik Lamak Kuder sa podozrenjem je pratio vesti o napretku islamskih militanata ka njegovom rodnom gradu Homsu.

Islamistička militantna grupa Hajar Tahrir al Šam (HTS), koju Ujedinjene nacije, Amerika, Turska i još neke zemlje smatraju terorističkom organizacijom, prošle nedelje je uspostavila kontrolu nad većim delom sirijske teritorije.

„Nadam se da Siriju čeka bolja budućnost, ali imam strah da će nova vlast više naginjati ka verskom fanatizmu, nego ka demokratskim vrednostima", kaže 45-godišnji Kuder, koji od 2001. godine živi u Beogradu, za BBC na srpskom.

Ambasador Hadž Ibrahim ima 50 godina - upravo toliko je Sirijom vladala porodica Asad, prvo na čelu sa predsednikom Hafizom, a zatim i njegovim sinom Bašarom.

„Prvi put u mom životu, oni više nisu na vlasti, i drago mi je da će moja deca imati priliku da vide drugačiju Siriju", kaže.

Do preseljenja u Beograd februara 2024, živeo je u Damasku, i kaže da „nije bilo lako".

„Imali smo restrikcije struje po 12-14 sati dnevno.

„Vladale su nestašice hrane, a usled inflacije moja mesečna plata bila oko 25 američkih dolara", priča ambasador Hadž Ibrahim, karijerni diplomata koji u sirijskom Ministarstvu spoljnih poslova radi više od četvrt veka.

„Kao državni službenik, dobijao sam 50 litara goriva mesečno, što nije bilo dovoljno da svakog dana odem kolima na posao", dodaje.

Kaže da je, uoči njegovog odlaska, pre manje od godinu dana, situacija u zemlji bila „veoma napeta".

„Većina ljudi, uključujući moju porodicu, bila je usmerena na puko preživljavanje.

„Mnogi se oslanjaju na pomoć rođaka iz inostranstva, koji šalju doznake", dodaje.

Muhamed Hadž Ibrahim, sirijski ambasador u Srbiji
BBC/Jovana Georgievski
Muhamed Hadž Ibrahim je ambasador Sirijske Arapske Republike u Srbiji od februara 2024. godine

Zašto jedni slave, a drugi strahuju

Bašar al-Asad, koji je na vlasti bio četvrt veka, ostaće upamćen po nasilnom gušenju protesta tokom Arapskog proleća 2011. godine, koji su uveli Siriju u građanski rat.

Hadžali je do 2013. godine živeo u Damasku, koji pamti kao „divan, užurban" grad u kojem je srećno proveo detinjstvo, bezbrižno se igrajući na ulici.

Međutim, kada je shvatio da njegov sin, tada trogodišnjak, neće moći tako da se igra jer je zemlja tonula u građanski rat, odlučio je da se sa suprugom Srpkinjom preseli u Beograd.

Osnovao je sopstvenu kompaniju za konsalting i logistiku, dobio još dvoje dece i naučio srpski.

Hadžali prepravlja zastavu
Mohamad Hajali/privatna arhiva
Kada je čuo vesti o padu Asadovog režima, Hadžali je iz fioke izvadio zastavu, koju je godinama brižljivo čuvao
hadžali pegla zastavu
Mohamad Hajali/privatna arhiva
Hadžali pegla zastavu

Kuder, čiji su roditelji studirali u Jugoslaviji, doselio se još 2001. kako bi pohađao Medicinski fakultet u Beogradu.

Diplomirao je i zaposlio se u državnom zdravstvu, ne razmišljajući o trajnom povratku u Siriju.

Iako različito gledaju na smenu vlasti, Hadžali i Kuder su tokom poslednje decenije imali isti strah - da će biti mobilisani ukoliko se vrate u Siriju da posete porodicu.

Krhotine portreta sirijskog predsednika Bašara al-Asada pred Ambasadom Sirije u Beogradu, 8. decembar 2024. godine
Mohamad Hajali/privatna arhiva
Krhotine portreta sirijskog predsednika Bašara al-Asada pred Ambasadom Sirije u Beogradu

Prvi put od kako se preselio u Beograd, Hadžali veruje da će ponovo zagrliti porodicu koja živi u Damasku.

„Osećam da je smena vlasti definitivna, zahvalan sam svima koji su vredno radili na tome da diktatorskom režimu u Siriji dođe kraj", priča dok mi pokazuje snimke proslave sa muzikom i slatkišima u Ambasadi Sirije u Beogradu.

„Smatram da na vlast neće doći verski fanatici, već borci za slobodu", dodaje.

Iz Ambasade Sirije kažu da su 8. decembraotvorili vrata za „oko stotinu sunarodnika", koji su došli da proslave, a ugostili su ih čajem i slatkišima.

Okupljeni otarasili fotografija Bašara al-Asada, koje su bile okačene u hodnicima.

„Izneli smo ih pred ambasadu i izgazili", priča mi Hadžali, pokazujući video-snimak, na kojem se vidi kako okupljeni cipelama razbijaju staklo i lome ram.

dr Lamak Kuder
Lamak Kuder/privatna arhiva
Lamak Kuder iz sirijskog grada Homs živi u Srbiji od 2001. godine

Kuder dugo nije bio u Homsu, nekada „mirnom i bezbednom" gradu u kojem je završio srednju školu.

Njegovi roditelji i dalje žive tamo, a stariji brat, koji je u trenutku prevrata bio u poseti porodici, čeka evakuacioni let za Srbiju, čiji je državljanin.

„Ne planiram skori put u Siriju, sačekaću da se situacija stabilizuje pre nego što donesem odluku da ih posetim", dodaje.

Nije ubeđen da njegovu porodicu u Siriji čeka bolja budućnost, ali kaže da su njegovi roditelji „verovatno previše stari da se sele".

Pogledajte video: Od Sirije, preko Srbije do Evrope - Halilovo desetogodišnje putovanje

Šta znači smena vlasti u Siriji?

Pogledajte video: Uspon i pad Bašara al-Asada

Budućnost Sirije bez Asada je neizvesna.

Vođa ofanzive HTS-a u Siriji Ahmed el-Šara, poznatiji pod ratnim pseudonimom Abu Muhamed al-Džolani, 2012. je osnovao Al Nusra Front - sirijski ogranak Al-Kaide.

Tokom godina, nekoliko puta su menjali naziv i distancirali se od Al-Kaide, a 2017. su osnovali HTS, udruživši se sa još nekoliko pobunjeničkih grupa.

Više o tome ko su sirijski pobunjenici pročitajte u ovom tekstu.

Pre početka građanskog rata, u Siriji je živelo oko 22 miliona ljudi.

Procenjuje se da je 2014. više od polovine stanovnika oterano u izbeglištvo - oko sedam miliona Sirijaca je interno raseljeno, dok je blizu šest miliona napustilo zemlju, pokazuju podaci UNHCR-a.

Više od 90 odsto stanovnika Sirije živi ispod granice siromaštva.

Situacija na terenu se i dalje menja - napredak pobunjenika sirijskom teritorijom možete da pratite ovde.

„Režim Bašara al-Asada je bio diktatorski, ali bojim se da Sirija sa novom vlašću ne ide ka sekularnoj demokratiji, već da će skliznuti u verski fanatizam", kaže Kuder.

U Siriji još nije došlo do zvanične predaje vlasti, ali je rukovodstvo HTS-a u nedelju poručilo: „Budućnost je naša", piše BBC njuz.

Kako su najavili, upravljaće u skladu sa islamskim zakonom.

Amerika, Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska i mnoge druge zemlje, kao i Ujedinjene nacije, i dalje smatraju da je HTS produžena ruka Al-Kaide, a vođu HTS-a označavaju kao teroristu i nude 10 miliona dolara za informacije koje bi pomogle da bude uhapšen.

Ambasador Hadž Ibrahim uverava da „nema mesta strahu".

„Tranziciona vlada poručuje da gradi zemlju zasnovanu na toleranciji, u kojoj će biti mesta za sve", kaže.

Kako dodaje, Sirija će u narednim mesecima dobiti novi ustav, presedničke i parlamentarne izbore.

Koplje u holu ambasade, gde je donedavno stajala državna zastava, trenutno je prazno.

„Čekamo da zvanično stigne nova, pa ćemo je okačiti", kaže mi ambasador Hadž Ibrahim s osmehom.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji

Od ove hronične bolesti disajnih organa pati više od 300 miliona ljudi širom sveta, dok su procene stručnjaka da je deset odsto stanovnika Srbije pogođeno, iako zvaničnih podataka nema.