Vlada Srbije objavljuje dokumenta o Železničkoj stanici u Novom Sadu, posle talasa blokada i protesta

Posle talasa protesta i studentskih blokada, Vlada Srbije je posle najave predsednike počela da objavljuje dokumenta o rekonstrukciji Železničke stanici u Novom Sadu.
Predsednik Aleksandar Vučić pokazuje registratore
Fonet
Predsednik Aleksandar Vučić pokazuje registratore na konferenciji za štampu

Gotovo mesec i po dana od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, usled čega je stradalo 15, a povređeno dvoje ljudi, Vlada Srbije je, pod pritiskom studentskih blokada i uličnih protesta, objavila dokumentaciju za koju navodi da se odnosi na 'rekonstrukciju stanice'.

„Zamolio sam vladu da objavi sva dokumenta do kojih smo došli", prethodno je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom 40-minutne konferencije za medije.

Izlaganje predsednika povremeno su prekidali zvižduci i povici stotine studenata koji su se okupili ispred zgrade Predsedništva u centru Beograda u sredu 11. decembra.

„Eto, nadjačali su me da ne čuju da im saopštavam da su njihovi zahtevi ispunjeni", rekao je Vučić pokazujući na osam registratora poređanih na stolu pored njega.

Fascikle, naveo je Vučić, sadrže „sva dokumenta koja imaju i sve do čega je tužilaštvo do sad došlo".

Premijer Srbije Miloš Vučević prethodno je rekao da se 'dokumentacija o rekonstrukciji stanice nalazi u tužilaštvu' i da Vlada 'ne može da pokazuje dokumente koji mogu da ugroze istragu'.

Ipak, vlada na čijem je čelu je posle najave predsednika Vučića objavljuje 'Dokumenta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja se tiču mogućeg izvršenja krivičnog dela povodom pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu'.

Do sada je objavljeno tridesetak dokumenata - uglavnom tehnička dokumentacija, izveštaji o kontroli, imenovanjima i slično.

Vučić je najavio objavljivanje 195 dokumenata.

Studenti su se okupili ispred Predsedništva tokom Vučićevog obraćanja
Fonet
Studenti su se okupili ispred Predsedništva tokom Vučićevog obraćanja

U sklopu istrage do sada je uhapšeno 12 osoba, među kojima i doskorašnji ministar građevinarstva Goran Vesić koji je ubrzo posle nesreće podneo ostavku.

Vesić je ubrzo pušten iz pritvora, dok je ostalim određeno zadržavanje do 30 dana, kao i kućni pritvor.

Obnova stanice okosnica je jedne od najvažnijih vladinih infrastrukturnih projekata, brze linije od Beograda do Budimpešte, zbog čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić renovirano zdanje otvorio u pratnji mađarskog premijera Viktora Orbana.

Prethodnih nedelja, više od trećine fakulteta u Srbiji je blokirano, a studenti su se tako pridružili talasu protesta opozicije, aktivista i građana širom zemlje na kojima se traži da se odgovorni za tragediju u Novom Sadu privedu pravdi, da politički lideri podnesu ostavke, kao i da se objave dokumenti u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice koja je završena nekoliko meseci pre nesreće.

Hiljade ljudi koje učestvuje na protestima od 1. novembra u urušavanju stanice vide posledice korupcije.

Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je 2012. godine na vlast došla na talasu obećanja o borbi protiv korupcije, ali je 2023. njen nivo u Srbiji bio najnepovoljniji u poslednjoj deceniji, navodi se u godišnjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Transparentnost.

Srbija trenutno zauzima 104. mesto od 180 zemalja i teritorija sveta po Indeksu percepcije korupcije, koji objavljuje ova organizacija.

Šta je poznato o rekonstrukciji stanice?

Investitor je Infrastruktura Železnice Srbije, koja je, prema građevinskoj dozvoli dužna da obezbedi stručni nadzor u toku izvođenja radova.

Projekat rekonstrukcije Železničke stanice Novi Sad izradio je Saobraćajni institut CIP.

Za izvođenje radova na ovom projektu izabran je konzorcijum kineskih kompanija Čajna relvej internašnal i Čajna komjunikejšns konstrakšn.

Ugovor koji su za ovaj posao potpisale srpske vlasti sa kineskim partnerima nije javno dostupan.

Francuskoj kompaniji Ežis i mađarskom Utiberu, dodeljen je stručni nadzor, prema Odluci o dodeli ugovora iz 2022. godine, dostupnom na sajtu Ministarstva građevinarstva.

Osim dosokrašnjeg ministra Vesića, u sklopu istrage o rušenju uhapšena je i članica njegovog kabineta zadužena za železnicu Anita Dimoski, dosadašnja direktorka preduzeća Infrastrukture železnice Jelena Tanasković, kao i njen prethodnik Nebojša Šurlan.

Oni se sumnjiče za „teško delo protiv opšte sigurnosti, u vezi sa izazivanjem opšte opasnosti".

Pored njih, uhapšeno je još osam osoba koje se sumnjiče za „teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova" i mahom je reč o zaposlenima u firmama zaduženim za projektovanje i nadzor.

Vesić je pušten iz pritvora, posle odluke suda da dokazi koje je iznelo tužilaštvo trenutno ne pružaju 'osnovnu sumnju da je on počinio teško krivično delo protiv javne bezbednosti', I da protiv bivšeg ministra u ovoj fazi nije podignuta optužnica".

Nekoliko sati po padu nadstrešnice, Vesić, ali i predsednik Vučić, tvrdili su da nadstrešnica nije bila deo rekonstrukcije, što su pojedini stručnjaci kasnije opovrgli.

Prvi se oglasio Zoran Đajić, koji je dve i po godine radio kao konsultant za kamen prilikom rekonstrukcije stanice, pa je, kako kaže, „dobro upoznat sa celim sistemom".

„Zbog toga kako je organizovano gradilište, po vrsti odgovornosti, kvalitetu i kvalifikacijama ljudi koji su ga vodili, zato što se radilo ko kako hoće i šta hoće, pa se to sve fakturisalo i naplaćivalo, dogodilo se to što se dogodilo", kaže Đajić u razgovoru za BBC na srpskom.

Optužbe o korupciji vlasti negiraju - predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u slučaju Novog Sada „nema korupcije, već da je reč o greškama struke".

Spasioci posle pada nadstrešnice
Reuters
Spasioci posle pada nadstrešnice

'Korupcija ubija' i 'hibridni rat'

Krvave šake, novosadski trg ofarban u crveno i slogan 'korupcija ubija' najčešći su simboli sa protesnih skupova i blokada u poslednjih mesec dana.

Ovi slogani, kako objašnjavaju iz opozicije, ukazali su na netransparentne javne nabavke za infrastrukturne projekte i nemar koji su doveli do nebezbednosti javnih objekata i do tragedije.

Vlast, na čelu sa predsednikom Vučićem, optužuje se za autokratsku vladavinu.

„Ovde sam jer ne mogu više. Ovde sam jer ne želim da mi dete živi ovde. Zato što ne želim da se plašim gde god da prolazim", rekla je profesorka francuskog Jelena Đorđević za BBC na srpskom tokom jednog od protesta u Novom Sadu.

Pojedini studenti i aktivsti su hapšeni i povređeni tokom protesta i blokada raskrsnica, a jedan vozač je kolima udario članove Beogradske filharmonije koji su došli da podrže studente.

Vučić je u sredu rekao da će biti pušteni svi koji su uhapšeni tokom velikih demonstracija u Novom Sadu 5. novembra i da je time odgovoreno na 'sve zahteve studenata'.

Tokom istog obraćanja, Vučić je optužio strane obaveštajne službe za 'hibridni rat' kojim pokušavaju da ga svrgnu sa vlasti, ne precizirajući o kome je reč.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Joca

    12.12.2024 14:52
    Nisam pravnik pa moram da pitam:

    Ako su tužilaštvu bili predati svi dokumenti, otkud onda oni kod Lepog našeg? On ima kopije ili... ???

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kraj Asadovog režima - šta znači za Sirijce u Srbiji

Smena vlasti u Siriji izazvala je podeljena mišljenja - dok jedni slave kraj autoritarnog režima dugogodišnjeg predsednika Bašara al-Asada, drugi se pribojavaju da islamski militanti koji su ga zbacili neće doneti demokratiju.

Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji

Od ove hronične bolesti disajnih organa pati više od 300 miliona ljudi širom sveta, dok su procene stručnjaka da je deset odsto stanovnika Srbije pogođeno, iako zvaničnih podataka nema.