Može li javni gradski prevoz u Beogradu da bude besplatan

Neki vreme prekraćuju muzikom koja izbija iz slušalica, drugi cigaretom, a treći mislima.

Desetak ljudi mirno stoji na autobuskoj stanici u Takovskoj ulici u centru Beograda i tek s vremena na vreme neko izvije vrat niz ulicu, odakle treba da stignu autobus ili trolejbus.

Ukoliko budu ostvarena najava gradonačelnika Aleksandra Šapića, visokog zvaničnika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), o uvođenju besplatnog javnog prevoza za sve, tih desetak ljudi više neće morati da brinu o plaćanju karte, kontrolorima i potencijalnim kaznama.

Ako uopšte brinu.

„Svakako ne plaćam javni prevoz, kao ni pola Beograda, tako da me te tema ne dotiče toliko", kaže 74-godišnji Zlatko uz osmeh za BBC na srpskom, dok čeka autobus.

„Ali svakako mislim da je to suludo", dodaje.

Oglasili su se i iz Udruženja potrošača Efektiva, navodeći da su u Beogradu, između ostalog, nedavno poskupeli grejanje, parking i porez na imovinu, ali da će prevoz biti besplatan.

„Da li je stvarno i za koga besplatan? Za Beograđane očigledno nije", istakli su.

• Nova glavna autobuska stanica u Beogradu: Šta treba da znate
• Ni Miško više neće da vozi: Zašto GSP-u hronično nedostaju vozači
• Od konjske vuče do „Španaca“: Istorija beogradskih tramvaja

Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd godinama predstavlja veliki problem funkcionisanja prestonice Srbije - poznato je po velikima dugovima, konstantnom nedostatku vozača i dugogodišnjim problemima sa naplatom karata.

„Od 1. januara više niko neće morati da plaća kartu, nema više ni mesečnih, ni godišnjih, ni popusta - ovo je najveća reforma javnog prevoza ikada ili bar od Drugog svetskog rata", kaže Šapić.

Šapićeva najava i dalje je samo predlog.

Međutim, sledeće nedelje je sednica Skupštine grada Beograda, kada bi ta mera trebalo da bude usvojena, najavio je.

„Ta mera nije neočekivana, imajući u vidu da u poslednjih godinu dana imamo, de fakto, skoro pa besplatan javni prevoz", kaže Ivan Banković, saobraćajni inženjer i predsednik sindikata „Centar GSP Beograd", za BBC na srpskom.

Najavu besplatnog javnog prevoza naziva „populističkom".

„Kada imate bilo kakvu cenu, imate i pravo da zahtevate neki kvalitet za novac koji ste dali.

„Ovo je način da gradska vlast kaže 'ne možemo da vam obezbedimo pouzdan, udoban i tačan javni prevoz, ali barem je besplatan - šta se bunite kad već ništa ne plaćate'", smatra Banković.

Šta kaže Šapić, a šta putnici?

Sedamdesetdvogodišnji Dušan Popović, jedan od ljudi koji na stanici u Takovskoj, nimalo nije zadovoljan trenutnim stanjem javnog prevoza.

„Čekam (trolejbus) 41 oko dvadestih minuta, a onda dođu tri zaredom", kaže kratko.

Za najavu ukidanja karata kratko kaže - „obećanje ludom radovanje".

„Vlasti samo žele da se dodvore ljudima, to je njihova stalna taktika - daj im nešto besplatno, daj im ovo, daj im ono i svi odmah trče kod njih."

Na drugoj stranici ulice, stanici koja vodi u suprotnom smeru, stoji Adrijana, koja kaže da u gradskoj kasi „verovatno ima dovoljno novca koji nije iskorišćen", pa će javni prevoz biti besplatan.

Ipak, i ona veruje da je to samo zbog „očuvanja pozicije".

Gradonačelnik Šapić, čiji SNS u Beogradu vlada u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), kaže da je reč o „jednoj od planiranih socijalnih mera".

I da će prestonica Srbije biti jedini evropski grad sa više od 500.000 ljudi i besplatnim javnim prevozom.

„Ima primera u Evropi, poput Talina u Estoniji ili gradova po Francuskoj, ali to su to sve gradovi od po 100.000 do 300.000 ljudi", rekao je Šapić na konferenciji za medije u Starom dvoru.

Sve će se, najavljuje, finansirati iz gradskog budžeta, koji „neće biti toliko ugrožen".

„U nekim zemljama se od naplate karata prevoz finansira i do 40 odsto, a kod nas je bilo jedva 15-ak procenata.

„Sada ćemo na finansiranje javnog prevoza davati četrdesetak miliona evra i ne kažem da nam taj novac neće nedostajati, ali je reč o socijalnoj meri", ponovio je Šapić.

Pomenuo je i studije iz estonskog Talina koje su pokazale da stanovnici u slučaju besplatnog javnog prevoza manje koriste automobile.

Šapić se da će se to desiti i u Beogradu gde su saobraćajne gužve godinama nerešiv problem.

„Neko će kao sada da se odrekne automobila, a ionako nije plaćao kartu?", pita pomalo začuđeno 74-godišnji Zlatko sa stanice u Takovskoj.

Na istom mestu je samo nekoliko minuta ranije autobus čekala Dragana, koja nije želela da otkriva prezime, ali kaže da joj se najave čini „nerealnom".

„Neko će to svakako da plaća", smatra ona.

O besplatnom javnom prevozu

Stari sistem naplate karata promenjen je 2023. godine, kada je posle 13 godina ukinut BusPlus.

Smanjene su cene karata, uvedeno plaćanje SMS porukom i preko aplikacije.

Šapić kaže da je njihova prodaja od tada povećana, ali da to ipak nije bilo dovoljno.

„Trideset godina finansiranje prevoza od prodaje karata nije prelazilo 15 odsto, dok u pojedinim zemljama to ide i do 40 odsto javnog prevoza", kaže bivši vaterpolista.

Procena je da od oko 800.000 građana koji koriste javni gradski prevoz, kartu plaća tek oko 180.000.

Rekao je da su kontrolorima, koje je nazvao „najpoštenijim ljudima", u prevozima pomagali komunalni milicajci kako bi putnik bez karte dobio kaznu.

Ali komunalni milicajci „nisu baš voleli da rade kao kontrolori", ističe Šapić, dodajući da „ni on nije tu da bude ridžovan" - kako je ranije, u slengu, nazivan kontrolor - koji pritom nema ovlašćenja da naplaćuje kazne od ljudi bez karte.

„A kada budu iole neprijatne stvari, mediji stani na stranu tog običnog 'jadnog' čoveka", dodao je gradonačelnik.

Problem javnog prevoza opisao je kao višedecenijsku rak-ranu Beograda i dodao je on jedini koji se drznuo da „dirne u zmijarnik", pomenuvši neke ranije sisteme naplate karata.

„Kao da je neko svih ovih godina želeo da se prevoz ne plaća", smatra gradonačelnik.

• Kako sada funkcioniše javni prevoz u Beogradu i koje su sve novine
• Zašto kiša u Beograd uvek donese i saobraćajni kolaps
• Zašto se gužva beogradski asfalt

Banković kaže da u praksi već dugo postoji „potpuni izostanak, izuzetno slaba ili nedovoljna naplata karata".

„Imamo veoma mali broj i kontrolora i delova grada gde se kontrola obavlja, a čak i kada bi do nje došlo, sve je prilično fleksibilno - pred kontrolom pošaljete SMS poruku i ispravan ste putnik."

Umesto besplatnog javnog prevoza za sve, on smatra da je Beogradu potreban „transparentan i pravedan sistem", besplatan samo za najugroženije kategorije stanovništva.

Trenutno je vožnja autobusima, tramvajima i trolejbusima besplatna za penzionere i đake, a ništa ne mora da se plaća u noćnom prevozu.

„Da li se bilo šta promenilo nabolje u noćnom javnom prevozu? Nije", kaže Banković.

„Da, puniji su autobusi, pre svega mladima, ali i dalje nema dovoljnog broja vozila."

Mera će, veruje, zapravo najviše koristi doneti poslodavcima koji zaposlenima više neće morati da plaćaju naknadu za javni prevoz, što je trenutno zakonska obaveza.

Za kompanije sa više stotina ili hiljada zaposlenih to je značajan benefit, dodaje.

„Putnici neće osetiti prevelike promene, a budžet grada će biti značajno opterećen - neko to mora da plati, besplatan javni prevoz suštinski ne postoji", ističe Banković.

„Zapravo, nijedna javna usloga nije besplatna, sve se finansira iz budžeta grada."

Ako dodatni novac odlazi na prevoz, dodaje, to znači „manje prostora za unaprađenje infrastukture sistema javnog prevoza u Beogradu".

O problemima javnog prevoza

U sistemu javnog prevoza su autobusi, tramvaji i trolejbusi.

Ima ih ukupno oko 1.200.

Šapić je najavio i da do kraja 2025. na ulicama neće biti starijeg autobusa od dve godine, kao i da će do 2027. biti obnovljen kompletan vozni park u javnom prevozu - svi autobusi, svi tramvaji i svi trolejbusi.

Cilj je, kaže, da „ne postoji linija u gradu gde će se na javni prevoz čekati duže od 10 minuta".

Nedavno je najavljena i mogućnost ukidanja rasporeda javnog prevoza i uvođenje „dinamičkog reda vožnje", što je izazvalo dosta pažnje u javnosti.

Aktuelni red vožnje je napravljen pre 30 godina i neophodno je prilagoditi ga realnosti, smatra Šapić.

Najavljene izmene će poboljšati kvalitet javnog prevoza, istakao je.

Četiri sindikata Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd tada su upozorila da bi to moglo da izazove još veći haos u gradskom prevozu i „dodatni prostor za moguće zloupotrebe".

Time bi se samo „prikrili objektivni problemi u funkcionisanju brojnih linija javnog prevoza", istakli su.

Iz sindikata Sloga, ogranka GSP Beograd, kasnije su dodali i da bi nedostatak tačno utvrđenih vremena polazaka bio problem za vozače koji, između ostalog, neće moći da znaju u koje vreme i na kom mestu završavaju smenu.

U međuvremenu je doneta odluka i da svi autobusi budu plavi, a ne „soc-crveni", kako je Šapić rekao.

• Šta je posao gradonačelnika i da li je Beograd izuzetak
• Šta je Šapićeva „beogradsko, nemanjićko, vizantijsko plava”
• Beograd posle osam meseci dočekao novu vlast, Šapić ponovo gradonačelnik

Dok opozicija smatra da je GSP-u potrebna reorganizacija, novija vozila i pametnije korišćenje linija prevoza, gradske vlasti konstanstno odgovaraju da rade na poboljšanju i prevoza i funkcionisanje sistema.

Vlasti u Beogradu godinama su najavljivale i izgradnju metroa, koji bi, kažu, trebalo značajno da olakša prevoz ljudi i rastereti pretrpane ulice.

Izgradnja prve linije metroa počela je 22. novembra 2021, kako je objavio ministar Siniša Mali.

Iako je rok za završetak prve linije metroa bio 2028, sada je pomeren na 2030. godinu, objavila je Nova ekonomija.

Ideja o metrou u Beogradu postoji nekoliko decenija, ali do danas glavni grad Srbije nema ovaj vid prevoza.

Grad će problem gužvi pokušati da reši širenjem ulica i bulevara, ali će ozbiljnije rasterećenje saobraćaja uslediti tek po izgradnji metroa, kaže Šapić.

Pogledajte video sa ranijeg protesta radnika GSP-a

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk