Od zadivljujuće fotografije surfera na Tahitiju do kultnog snimka novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa nakon pokušaja atentata, ovo je 12 najprivlačnijih slika prošle godine.
Avion preseca potpuno pomračenje Sunca iznad Blumingtona, Indijana, 8. aprila – tragovi koje ostavlja ocrtavaju se na svetlucavoj kruni.
Nije, naravno, prvi put da se ukrštaju putevi aviona, Meseca, Sunca i Zemlje.
U januaru 1925, cepelin američke mornarice, USS Los Anđeles, bio je natovaren teleskopom teškim 227 kilograma, kojim su sedam naučnika krenuli da posmatraju što je moguće bliže dugo očekivano pomračenje Sunca.
Putanja Sunca je prolazila direktno iznad Njujorka, čineći to po nekima, najgledanijim pomračenjem u istoriji.
U isto vreme, pomračenje je pažljivo posmatrao iza svog štafelaja na Zemlji, američki slikar Hauard Rasel Batler, koji je zabeležio događaj kao treći panel triptiha (1918, 1923 i 1925) za koje se nadao da će inspirisati školsku decu.
Poznavanje istorije umetnosti može vam uštedeti značajan stres i bol u srcu.
To je, barem, bila jedna od lekcija izvučenih iz kontroverze oko fotografije dekadentnog prizora snimljenog tokom ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu.
Sliku, koja prikazuje nagu figuru koja dekadentno leži na poslužavniku, okružena drag kraljicama i zavodljivom pevačicom u činiji za voće, neki hrišćanski i konzervativni kritičari su pogrešno shvatili kao satiru Tajne večere i osudili kao neukusno svetogrđe.
Izvinjavajući se zbog zabune, organizacioni komitet Paris 2024 je pojasnio da postavka uopšte nije trebala da podseti na remek-delo Leonarda da Vinčija, već da prizove grčkog boga Dionisa, podsećajući na sliku Jana van Bijlerta, Gozba Bogova, 1635.
Sudanske izbeglice čekaju pomoć u redu u tranzitnom centru u Renku u Južnom Sudanu u februaru.
Do početka 2024. više od pola miliona ljudi pobeglo je od borbi između sudanske vojske i paravojnih snaga za brzu podršku, dovodeći institucije u Južnom Sudanu do tačke loma.
Radosna fluidnost šarenih tkanina i ritam bogatih šara u oštroj su suprotnosti sa trezvenošću situacije izbeglica i migranata.
Intenzitet fotografije podseća na ritam i teksturu apstraktnih dela proslavljenog sudanskog umetnika i filmskog reditelja Huseina Šarifa, čije su poetske slike zamaglile granicu između boja koje vidimo i onih koje osećamo.
Slike moćnog indonezijskog vulkana Mount Ruang, koji je eruptirao mnogo puta u aprilu, bacajući vrelu lavu i tinjajuće stubove pepela u nebo, bile su podjednako očaravajuće koliko i preteće.
Zastrašujuća sila vulkanske aktivnosti fascinira stvaraoce slika milenijumima, a fotografija uzvišenog izlivanja užarene mase i rastopljene rude u atmosferu bila je neverovatno u skladu sa nasilnom vizijom britanskog romantičara Džona Martina.
Pre dva veka, ponovo je zamislio erupciju Vezuva 79. godine nove ere za svoju apokaliptičku sliku Uništenje Pompeje i Herkulaneuma, 1822.
Neke fotografije su bogatstvo same za sebe.
Podizanje američke zastave nad Ivo Džimom, na primer, ili podizanje pesnica u pozdravu Black Power američkih sportista tokom ceremonije dodele medalja na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiko Sitiju.
Fotografija prkosnog Donalda Trampa sa podignutom pesnicom, kako se penje na noge obliven krvlju nakon što mu je potencijalni atentator probio desno uvo - mnogi su se zapitali da li je ovo trenutak kada je pobedio na izborima.
Dve palestinske devojčice, koje se spremaju za Ramazan, pale fenjere za ukrašavanje prepunih izbegličkih šatora u južnoj Gazi 29. februara.
Meko svetlo fenjera je u oštrom kontrastu sa jezivim sjajem nesigurnog zalaska Sunca koji treperi u daljini.
Do leta će 90 odsto stanovnika Gaze (otprilike dva miliona ljudi) biti raseljeno zbog rata.
Očaravajući čin paljenja fenjera odzvanja čuvenim prizorom iz istorije umetnosti – šarmantni portret ćerki njegovog prijatelja Džona Singera Sardženta u sumračnoj bašti u jugozapadnoj Engleskoj, karanfil, ljiljan, ljiljan, ruža, strpljivo slikan tokom mnogo meseci kada svetlost je bila taman za nekoliko prolaznih trenutaka svake večeri u jesen 1885.
Sve što nedostaje je zelena trava i divlje cveće i stalni osećaj mira.
Nastup Brazilca Gabrijela Medine koji se uzdiže u nebo nakon što se uhvatio u koštac sa ogromnim talasom kod francusko-polinezijskog ostrva Tahiti u trećem kolu muškog surfovanja 29. jula odmah je postao viralan.
Medinina levitacija bez napora podseća na bezbroj religioznih predstava mističnog uzdizanja u zapadnoj umetnosti, od Đota do Rembranta, Il Garofala do Salvadora Dalija.
Ono što je zapečatilo iznenađujuću sličnost atletskog uzdizanja sa duhovnim usponom jeste Medinina podignuta desna ruka i pravac kažiprstom, koji tačno pokazuje kuda izgleda da se kreću njegovo telo i duša.
Žena u Valensiji u Španiji gleda sa svog balkona 30. oktobra u poplavljeno naselje ispod, dok se pometena vozila udaraju jedno o drugo, poput stampeda čeličnih bikova koji se razbijaju ulicama.
Meteorološki fenomen poznat kao DANA (Depresion Aislada en Niveles Altos), ili „hladna kap", pogodio je Valensiju dan ranije, izazvavši neviđene padavine.
Za samo osam sati palo je 500 mm kiše, razarajući region.
Vrtoglavi pogled na Valensijanku, kroz čije oči gledamo kako se svet gužva i uvija, podseća na zgužvanu perspektivu slike italijanskog kubiste Karla Kare iz 1912. Simultaneita, La donna al balcone. (Uporedo, žena na balkonu).
Na zabavi povodom objave njenog albuma Hit Me Hard and Soft u Njujorku u maju, američka pevačica Bili Ajliš izgleda da se rastapa u svetlosti, dok se njeno telo pretvara u siluetu.
Rastvaranje sopstva u sjajnu maglu podseća na vizije britanskog slikara JMV Turnera, čija složena slika Svetlost i boja (Geteova teorija) - Jutro posle potopa, 1843, zamišlja naizgled nedokučiv trenutak uzvišenog osvetljenja.
U gestu dubokog prezira, stanovnici Sirije gaze cipelama po glavi srušene statue bivšeg predsednika Hafeza al-Asada 9. decembra.
Nakon sloma sirijskog režima i bekstva porodice Asad iz zemlje, Sirijci su viđeni kako ruše bezbrojne slike oca svrgnutog predsednika Bašara al-Asada u gradovima širom zemlje.
Postoji, naravno, svojevrsna katarza u skidanja statua odbačenih vladara, kao što vidimo na slici Vilijama Volkata iz 1857. na kojoj je krug ekstatičnih Njujorčana srušio statuu kralja Džordža III britanskog vajara Džozefa Viltona.
U aprilu se okupilo više od 350 plesača kako bi postavili Ginisov rekord za najviše balerina koje su ikada istovremeno pozirale.
Fotografija mnogih učesnica kako se uzbuđeno pripremaju za takmičenje dočarala je eleganciju i energiju događaja.
Toliki broj mladih žena nesumnjivo bi se dopao francuskom impresionističkom umetniku Edgaru Degi, koji je naslikao neke od najpoznatijih slika balerina.
Južnokorejka neustrašivo hvata cev napunjene puške vojnika.
Uhvaćena ubrzo nakon što je predsednik Jun Suk Leol proglasio vanredno stanje, slika prikazuje Ahn Gvi-rieong (35), portparolku opozicione Demokratske stranke, kako se bori sa teško naoružanim vojnicima kojima je naređeno da spreče okupljanje poslanika.
„Moja jedina misao", rekla je Ahn kasnije, „bila je da samo treba da ih zaustavim. Odgurnula sam ih i učinila sve što sam mogla".
Njena nepokolebljiva odlučnost, pa čak i sjaj sa njene odeće, podsećaju na uzbudljiv akvarel portret Jovanke Orleanke iz 19. veka britanskog umetnika Džona Gilberta.
* Brojevi ne predstavljaju rangiranje, nego čine tekst jasnijim
Komentari 1
Limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar