Ljudi možda ne bi opstali bez neandertalaca

Daleko od toga da su trijumfalno pohrlili iz Afrike - savremeni ljudi su izumrli mnogo puta pre nego što su naselili svet, otkrivaju nove studije.

Novo istraživanje DNK takođe baca novo svetlo na ulogu koju su naši neandertalski rođaci odigrali u našem uspehu.

I dok su ovi rani evropski ljudi odavno doživljavani kao vrsta nad kojom smo mi uspešno dominirali nakon što smo napustili Afriku, nove studije pokazuju da su samo ljudi koji su se ukrstili sa neandertalcima nastavili da se razvijaju, dok su druge krvne loze izumrle.

Štaviše, neandertalski geni su možda bili ključni za naš uspeh tako što su nas zaštitili od novih bolesti sa kojima se ranije nismo susretali.

Istraživanje prvi put ukazuje na kratak period pre 48.000 godina kad se homo sapiensi ukrštali sa neandertalcima nakon što su napustili Afriku, nakon čega su se proširili na širi svet.

Homo sapiens je prešao sa afričkog kontinenta pre toga, ali novo istraživanje pokazuje da ove populacije od pre perioda ukrštanje nisu preživele.

Profesor Johanes Kraus sa Instituta evolutivne biologije Maks Plank u Nemačkoj, rekao je za BBC njuz da će istorija savremenih ljudi sada morati ponovo da se piše.

„Mi doživljavamo savremene ljude kao veličanstvenu priču o uspehu, kako su došli iz Afrike pre 60.000 godina i raširili se na sve ekosisteme da bi postali najuspešniji sisari na planeti", kaže on.

„Ali u ranoj fazi mi to nismo bili, izumrli smo mnogo puta."

• Priča o Nišliji, prvom neandertalcu u Srbiji
• Savremeni čovek i neandertalac živeli zajedno duže nego što mislimo
• Da li je zmajoliki čovek jedan od naših najbližih predaka

Dugo vremena je dešifrovanje kako se jedina preživela ljudska vrsta razvijala bilo zasnovano na proučavanju oblika fosilnih ostataka naših predaka koji su živeli pre stotina hiljada godina i posmatranje kako se njihova anatomija vremenom suptilno menjala.

Drevni ostaci su često bili retki i oštećeni.

Ali sposobnost da se izvuče i pročita genetski kod iz mnogo hiljada godina starih kostiju podiglo je veo sa naše misteriozne prošlosti.

DNK u njihovim fosilima priča priču o pojedincima, u kakvom su srodstvu bili jedni sa drugima i njihove obrasce migracija.

Čak i nakon našeg uspešnog ukrštanja sa neandertalcima, naša populacija u Evropi nije bila bez mane.

Ti prvi savremeni ljudi koji su se ukrštali sa neandertalcima i živeli zajedno sa njima izumrli su u potpunosti u Evropi pre 40.000 godina, ali ne pre nego što se njihovo potomstvo proširilo dalje u svet.

Potomci tih ranih međunarodnih pionira su se na kraju vratili u Evropu da je nasele.

Istraživanje takođe daje novi uvid u razlog zašto su neandertalci izumrli toliko brzo nakon što su savremeni ljudi stigli iz Afrike.

Niko ne zna zašto se to desilo, ali nas novi dokazi udaljavaju od teorija da ih je naša vrsta lovila dok ih nije istrebila, ili da smo mi bili nekako fizički ili intelektualno nadmoćniji.

Umesto toga, profesor Kraus kaže da ovo potkrepljuje stav da se to desilo zbog faktora životne sredine.

„I ljudi i neandertalci su izumrli u Evropi istovremeno", kaže on.

„Ako smo mi kao uspešnija vrsta izumrli u regionu, onda nije veliko iznenađenje da su neandertalci, koji su imali još manju populaciju, takođe izumrli."

Klima je bila neverovatno nestabilna u to vreme.

Mogla je da se prebaci sa skoro jednako tople kao što je danas na izričito hladnu, ponekad u toku životnog veka jedne osobe, prema profesoru Krisu Stringeru iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, koji nije povezan sa novim istraživanjem.

„Ova studija pokazuje da su, blizu kraja njihovog života na ovoj planeti, neandertalci bili u vrlo oskudnim brojevima, manje genetski raznovrsni od njihovih savremenih ljudskih ekvivalenata uz koje su živeli, i da možda nije bilo potrebno mnogo da ih preturi preko granice izumiranja", kaže on.

• Praistorijski seks: Kad su se sreli pogledi ljudi i neandertalaca
• Šta je istrebilo neandertalce: nasilje ili seks
• Traganje za poreklom savremenih ljudi „vodi do Bocvane“

Odvojena studija DNK, objavljena u časopisu Sajens, pokazuje da su savremeni ljudi zadržali neke ključne genetske osobine neandertalaca koje su mogle da im daju evolutivnu prednost.

Jedna se tiče njihovog imunog sistema.

Kad su ljudi stigli iz Afrike, bili su izuzetno ranjivi pred novim bolestima sa kojima se nisu sreli nikad pre.

Ukrštanje sa neandertalcima je dala njihovim potomcima zaštitu.

„Možda je dobijanje neandertalske DNK bilo deo uspeha zato što nam je dalo pružilo adaptivne sposobnosti izvan Afrike", kaže profesor Stringer.

„Razvili smo se u Africi, dok su se neandertalci razvili izvan Afrike."

„Ukrštanjem sa neandertalcima, dobili smo brzi popravak našeg imunog sistema."

Pratite Palaba na Blu Skaju i Iksu

Pogledajte video: Otkriveno lice nenadertalke stare 75.000 godina

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk