Glasači u Hrvatskoj treći put ove godine izlaze na birališta - posle parlamentarnih u aprilu i evropskih izbora u junu, nešto više od 3,5 miliona ljudi će odlučiti o budućem predsedniku zemlje 29. decembra.
Na osmim predsedničkim izborima otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, biće osam imena na glasačkom listiću.
Prema procenama, nijedan od kandidata neće moći da računa na pobedu u prvom krugu glasanja.
Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji većinu glasova izašlih na birališta, dve nedelje kasnije biće održan drugi krug.
U drugom krugu bi, kao i na izborima 2019, mogli da se nađu kandidati dve najveće rivalske stranke - aktuelni predsednik Zoran Milanović iz Socijaldemokratske partije (SDP) i Dragan Primorac iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), pokazuju predizborne ankete.
Ovlašćenja predsednika nisu velika, ali je funkcija simbolički važna - predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.
Drugi krug izbora, ukoliko ga bude, biće održan 12. januara.
Upoznajte osam kandidata za predsednika Hrvatske koja je 2013. godine postala 28. članica Evropske unije.
Miro Bulj, aktuelni gradonačelnik Sinja u Dalmaciji, poznat je po desničarskim stavovima.
Kandidat konzervativne desne koalicije Most za sebe kaže da je čovek iz naroda koji želi da zaštiti radnike, penzionere i siromašne.
Gorući problem u zemlji su, tvrdi, migranti koje iz Nemačke, Švajcarske i drugih zapadnih država vraćaju u Hrvatsku.
„Mislim da je vreme da se brani interes Hrvatske, a uvek sam bio na braniku", obrazložio je Bulj kandidaturu.
U politici je od 2015. godine, kada je kao poslanik ušao u Hrvatski sabor, a kao 19-godišnjak učestvovao je u ratu posle raspada Jugoslavije 1990-ih.
Poznat je po uzvikivanju ustaškog pozdrava 'Za dom spremni' u Saboru i predlogu da svi poslanici u crnogorskom parlamentu koji su glasali za Rezoluciju o genocidu u logorima Jasenovac, Dahau i Mathazen proglase nepoželjnim u Hrvatskoj.
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića optužuje da nastavlja velikosrpsku politiku 1990-ih.
Tomislav Jonić, istoričar, nekadašnji diplomata i pisac i učesnik u ratu, nezavisni je kandidat, iako blizak nacionalističkoj desnoj partiji HSP.
Obećava da će se, ako bude izabran suprotstaviti „totalitarnom, jugoslovenskom i globalističkom duhu", za koji tvrdi da vlada Hrvatskom.
Zagovara decentralizaciju, reformu političkog i izbornog sistema, ograničeno jačanje predsedničke uloge i institut referenduma.
Podržava čvrstu saradnju unutar NATO-a, jačanje oružanih snaga i evropske integracije sve dok ne ugrožavaju hrvatsku slobodu i nezavisnost i protivi se „nekontrolisanim migracijama".
Psihijatarka Ivana Kekin, kandidatkinja zeleno-leve stranke Možemo, nastupa pod sloganom Predsednica nove generacije.
„Predsednica Hrvatske mora da se zalaže za državu koja svim stanovnicima garantuje dobar i bezbedan život.
„Prisustvujemo krizi upravljanja institucija do te mere da ne rade u javnom interesu, što u praksi znači da nema jednakih mogućnosti za sve", rekla je nedavno supruga pevača popularne grupe Hladno pivo Mileta Kekina.
Najavljuje borbu za povećanje penzija, zaštitu žena od nasilja, odbranu javnih resursa, bezbednost i jasnu spoljnu politiku zemlje.
Njena stranka Možemo od 2021. godine upravlja glavnim gradom Hrvatske, a na parlamentarnim izborima 2024. godine osvojila je oko devet odsto glasova.
Kekin je medicinu zamenila politikom 2020, a u skupštinske klupe ušla je godinu dana kasnije.
Branka Lozo, profesorka na Grafičkom fakultetu, kandidatkinja je stranke desnice Dom i nacionalno okupljanje (DOMINO).
Višegodišnja političarka u prvi plan stavlja sigurne granice, zaštitu porodice, nacionalnih interesa i očuvanje hrvatske kulturne baštine.
Jedna od tačaka njenog izbornog programa je proglašenje kontroverznog hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca svecem.
Lozo se zalaže i za izgradnju spomen-doma za žrtve komunizma.
Kao predsednica će, kaže, štititi vojne i odbrambene interese zemlje, raditi na jačanju spoljnopolitičkih odnosa sa drugim zemljama, a prioritet joj i položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini.
Aktuelnog predsednika podržava njegova SDP, stranka levog centra, i nekoliko manjih partnerskih stranaka.
„Nastaviću da se suprotstavljam da jedna stranka i jedan čovek drmaju Hrvatskom i rade šta hoće", izjavio je aludirajući na premijera Andreja Plenkovića i Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ).
Na početku kampanje je natuknuo da mu je „ovo poslednja" politička kampanja.
„Nema više. Ovo je poslednji tango, nadam se sa stilom."
Nekadašnji premijer Hrvatske je dvaput sa strankom gubio parlamentarne izbore, nakratko se povukao iz političkog života, ali se na velika vrata vratio 2019, kada je na predsedničkim izborima pobedio Kolindu Grabar-Kitarović.
Poznat je po nesvakidašnjim medijskim nastupima i slikovitim obraćanjima biračima.
Na jednom od predizbornih skupova poručio je da „nećemo biti ničije pudlice i lutke".
Uvrede je razmenio i sa Draganom Primorcem, kandidatom HDZ-a, koji ga je na jednom skupu nazvao „kokoškom".
„Okej, kokoška sam, ne znam kako njega doživljavaju. Lažan je kao novčanica od 13 evra, dosadan kao prijateljska utakmica.
Njegova višegodišnja netrpeljivost sa Plenkovićem zasenila je aprilske parlamentarne izbore.
Sukob je dodatno rasplamsan Milanovićevom iznenadnim raspisivanjem izbora i najavom da će se kao kandidat SDP-a - čiji je lider bio sve do 2020, kada je postao predsednik - kandidovati za premijera Hrvatske.
Slučaj je stigao i do Ustavnog suda koji je odlučio da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok je predsednik zemlje.
Vladini zvaničnici ga često optužuju da je proputinovski nastrojen, delimično što se protivi pomaganju Ukrajini i slanju hrvatskih vojnika na front.
Kandidat sa podrškom HDZ-a, najdugovečnije partije u zemlji, Dragan Primorac, pedijatar, forenzičar, genetičar i nekadašnji je ministar obrazovanja, koji obećava da će nacionalna bezbednost i jačanje vojske biti prioritet ukoliko osvoji mandat.
Primorcu ovo nije prva predsednička kandidatura - 2009. je učestvovao kao nezavisni kandidat, zbog čega su ga izbacili iz HDZ-a.
Tada je govorio da je predsednik kojeg „niko ne drži u šaci, ali je ispao već posle prvog kruga".
Hrvatsku danas, kaže, želi da napravi „boljim mestom za život, gde će biti sigurnije".
„Ona je u ovom trenutku razjedinjena, podeljena i vrlo loše pozicionirana u svetu, jer je odlazeći predsednik učinio sve da se to dogodi.
Tvrdi da Milanović „šteti ugledu zemlje u inostranstvu i nije ga mnogo briga zbog toga."
I njemu je položaj Hrvata u BiH jedno od ključnih spoljnopolitičkih pitanja, a potom i odnosi sa nekadašnjim republikama bivše Jugoslavije.
Marija Selak Raspudić, doktorka filozofije i nekadašnja novinarka, nezavisna je kandidatkinja koja se zalaže za jačanje predsedničkih ovlašćenja, između ostalog i uvođenja veta.
„Stvorena je slika da je uloga predsednika postala suvišna u hrvatskom društvu.
„Predsednik bi trebalo da bude snažan glas ljudi koji će okupljati stručnjake, nametati teme i nuditi konkretna rešenja koje će potom ponuditi institucijama", izjavila je.
Kaže da će se boriti veća ulaganja u vojsku, jačanje veza sa hrvatskom dijasporom, rešavanje spornih pitanja sa Srbijom, ali i prava Hrvata u Bosni i Hercegovini, za nju jedno od najvažnijih pitanja spoljne politike države.
U politiku je ušla 2020. kao poslanica desne stranke Most, jer je, kako je tada izjavila, demokratija u Hrvatskoj ugrožena, a Saboru ugled srozan.
Tokom mandata oštro je kritikovala HDZ, ali i stranke leve orijentacije.
Pred izbore za Evropski parlament u junu 2024. napustia je Most i od tada nastupa kao nezavisna poslanica u parlamentu.
Zagrepčanin Niko Tokić Kartelo je nezavisni kandidat a politika mu je, kako kaže, hobi koji donosi konkretne promene.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja mu nisu naklonjeni ali se, bar na tren, ovaj preduzetnik izdvojio od ostalih takmaca.
„Mama, uspeo sam. Biću kandidat, biću predsednik Republike Hrvatske", rekao je uz suze kada mu je javljeno da će učestvovati u trci.
Otac dvoje dece i deda četvoro unučadi obećava da će se zalagati za demografsku obnovu i razvoj, jer je to pitanje opstanka nacije i protivi se širenju rodne ideologije među maloletnicima.
Smatra da Hrvatska treba da vodi suverenističku državnu politiku koja će joj obezbediti dostojno mesto u Evropskoj uniji i NATO-u.
Veruje da Hrvatska može da bude vodeći autoritet za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan i da bi trebalo više da sarađuje sa državama koje se zalažu za jasnu kontrolu državnih granica.
Nije mu bliska ni zelena politička agenda, i kaže da budućem predsedniku Hrvatska mora da bude na prvom i pravom mestu.
Učestvovao je i na izborima za gradonačelnika Zagreba 2021, ali je po broju glasova bio poslednji.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Heruvim
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar