Učešće severnokorejskih vojnika dalo je novi podsticaj ofanzivi ruskih oružanih snaga u regionu Kursk.
Sada se približavaju glavnim utvrđenim položajima ukrajinskih snaga u ovom ruskom regionu, gde su ukrajinske jedinice iznenada upale u avgustu i od tada traju borbe.
Ruska vojska je pre tri meseca, sredinom septembra, započela kontraofanzivu u Kurskoj oblasti.
Ukrajina je tada već kontrolisala oko 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije, uspostavila komandno mesto u regionalnom centru Sudža i ojačala odbrambene linije.
Prvim talasom ofanzive Rusija je uspela da napreduje na levom krilu ukrajinskog položaja kod gradova Korenevo i Gluškovo, ali nije uspela da probije odbranu Ukrajinaca.
Drugi talas, u oktobru i novembru, takođe nije doneo značajan uspeh Kremlju.
Ukrajinska vojska je izgradila odbrambenu liniju duž reka Snagost na levom krilu i Psel na desnom krilu i za sada ih drži.
Na tim linijama, ukrajinska vojska uspeva da odoleva masovnim i snažnim napadima Rusa.
Ukrajinski vojnici rekli su za BBC da su dobili naređenje da drže rusku teritoriju najmanje do kraja januara, odnosno dok novi američki predsednik Donald Tramp ne stupi na dužnost.
Ali početkom decembra postalo je poznato da su severnokorejske trupe počele da aktivno učestvuju u vojnim operacijama u Kurskom regionu na strani Rusije, što je trebalo da preokrene tok u korist Moskve.
Prema medijskim i vojnim analitičarima, sredinom decembra ruska komanda je počela aktivno da uvodi severnokorejske vojnike u borbu.
To indirektno potvrđuju podaci ukrajinskog Generalštaba.
Ako se krajem novembra dnevno beležilo oko 20 sukoba na ovom delu fronta, onda je 15. decembra ovaj broj udvostručen.
Tokom naredne sedmice ostao je na približno istom nivou i smanjio se samo 22. decembra, na 27 sukoba dnevno.
Pretpostavlja se da je to zbog velikih gubitaka koje su pretrpele trupe i potrebe da se oporave i popune redovi.
Kako je saopštila Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine, severnokorejski vojnici su 14. decembra počeli da učestvuju u jurišnim operacijama u regionu Kursk u sastavu kombinovanih jedinica Korpusa marinaca i Vazdušno-desantnih trupa Oružanih snaga Rusije.
Za to vreme pojavilo se nekoliko foto i video dokaza o njihovom učešću na ratištu, kao i o pogibijama i ranjavanju.
Istovremeno, ukrajinske vlasti tvrde da ruska komanda izdaje ruske pasoše severnokorejskim vojnicima i pokušava da što više sakrije činjenicu njihovog učešća u bitkama.
Južnokorejski obaveštajci procenjuju da su gubici Severne Koreje tokom nedelje aktivnih borbi u Kurskoj oblasti 1.100 ljudi, ili 10 odsto od ukupnog broja vojnika koji su, prema njenim podacima, stigli u Rusiju.
Vlasti Južne Koreje izveštavaju i o planovima Pjongjanga da ruskom savezniku obezbedi još više vojnika i oružja.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo je 23. decembra tvrdnju da severnokorejski gubici već iznose 3.000 boraca.
Govorio je i o verovatnom slanju dodatnih vojnika i vojne opreme ruskoj vojsci iz Severne Koreje.
Tako veliki gubici među Severnokorejcima mogu biti povezani sa taktikom koju koriste na bojnom polju.
Na snimcima ukrajinske vojske vidi se kako severnokorejski vojnici brzo napreduju, ali se kreću preko otvorenog polja, bez pomoći oklopnih vozila i praktično bez zaklona.
Pokušavaju da dođu do ukrajinskih položaja, ali su pod artiljerijskom vatrom i napadima dronovima.
Ipak, takva „skupa" taktika omogućila je Rusiji da postigne određene taktičke uspehe na bojnom polju u Kurskom regionu.
Na nedavnoj maratonskoj godišnjoj konferenciji, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da „neću dati konkretan datum" kada će Rusija vratiti Kursk pod kontrolu, ali je poručio da će se to svakako dogoditi.
„Najpre, oni će biti izbačeni, posle toga će biti moguće proceniti štetu, i što je najvažnije, sve će biti obnovljeno", rekao je Putin.
Za to je već izdvojeno 108 milijardi rubalja, administracija će raditi svih dana praznike, rekao je on.
Putin je rekao i da je iznenađen informacijom da ruski vojnici koji se bore u Kurskoj oblasti protiv ukrajinskih oružanih snaga ne primaju iste plate kao borci „specijalne vojne operacije", kako Kremlj naziva rat u Ukrajini i nemaju status „učesnika u SVO" i dao je nalog da se to odmah ispravi.
Međutim, prvo treba da razumemo glavne pravce u kojima napadaju zajednička rusko-severnokorejska grupa, koja, prema ukrajinskoj strani, broji oko 50-60 hiljada vojnika.
Njen glavni cilj je proboj na autoput Sumi-Sudža, koji je glavna logistička arterija utvrđenja ukrajinskih snaga.
Ruske trupe se kreću ka njoj sa jugoistoka, gde su početkom decembra uspele da zauzmu selo Plehovo, na 13 kilometara od autoputa na istočnoj obali reke Psel.
Posle zauzimanja ovog naselja, ruske i severnokorejske jedinice su se suočile sa zadatkom da forsiraju vodenu barijeru.
Prema onlajn mapi ukrajinskog analitičkog centra DeepState, verovatno su uspeli i sada se borbe već nastavljaju na zapadnoj obali reke Psel kod sela Kurilovka i Mahnovka.
O ovom „proboju" pišu i ruski izvori.
Rusko proratno izdanje Redovka procenjuje da ruska vojska sada planira da dođe do predgrađa Sudže - preko sela Gončarovka i Rubanščina.
Istovremeno, ruske i severnokorejske trupe pritiskaju Ukrajince sa suprotnog levog boka.
Ovde je njihov ključni cilj da se probiju do važnog utvrđenog područja ukrajinskih oružanih snaga u selu Mala Loknja.
Sredinom decembra uspeli su da se probiju do sela Kruglenke, koje je na par kilometara od Male Loknje.
Tu su nastavljene žestoke borbe.
Ako Ukrajina izgubi ovo utvrđeno područje, biće prinuđena da povuče vojsku sa severnog dela Kurskog mostobrana, posebno iz sela Pogrebki, Rusko Porečnoe i Čerkasko Porečnoe.
Drugi pravac ruske ofanzive je duž ukrajinske granice od severa ka jugu.
Rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je 11. decembra da je preuzelo kontrolu nad selom Darino.
To znači da su Rusi uspeli da pređu reku Snagost i probiju ukrajinsku odbranu.
Njihova sledeća meta bi mogla da bude Sverdlikovo, na oko 10 ilometaram od autoputa Sumi-Sudža.
Ako logistika bude prekinuta, ukrajinske snage tu neće moći da održe položaje.
Snimak iz avgusta na kojem se vidi kako je ukrajinska vojska raznela most u Kursku
Tri snažna talasa ruske ofanzive u Kurskoj oblasti omogućila su Rusiji da povrati približno polovinu zauzete teritorije, ali nisu ugrozila stabilnosti ukrajinske odbrane u ključnim oblastima.
Ovo se može objasniti činjenicom da je komanda Oružanih snaga Ukrajine privukla jake jedinice, posebno vazdušno-desantne jedinice, a takođe je izgradila prilično efikasan sistem minskih polja.
To dovodi do značajnih gubitaka Rusa u ljudstvu i opremi i usporava ofanzivu.
Osim toga, Ukrajinci uz pomoć zapadnog dalekometnog naoružanja uspevaju da pogode neprijateljske logističke centre i tačke razmeštaja u Kurskoj oblasti.
Vojni stručnjak i penzionisani australijski general Mik Rajan napominje da su Rusi, uprkos žestokim borbama prošle nedelje, uspeli da povrate samo „minimalni deo teritorije".
Koliko dugo će ukrajinske snage moći da zadrže napredovanje ruskih i severnokorejskih trupa?
Izvori BBC-ja u ukrajinskom vojnom vrhu uveravaju da su kadri da izdrže u Kurskoj oblasti još najmanje mesec dana.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar