„Bekstvo iz Šošenka“ od neuspeha do klasika

Zatvorska drama Stivena Kinga doživela je komercijalni neuspeh nakon bioskopske premijere 1994. godine, kada nije uspela da vrati skroman budžet.

Danas je mnogi smatraju kinematografskim remek-delom.

Godine 2004, njen režiser Darabont pričao je za BBC o njenom neverovatnom sudbinskom preokretu.

Kad je Bekstvo iz Šošenka imalo premijeru pre tačno 30 godina, izgledalo je kao da ima sve sastojke za pravi pravcati budući bioskopski hit.

Na kraju krajeva, film je bio zasnovan na noveli jednog od najčitanijih pisaca na svetu, Stivena Kinga, tako da je izgledalo kao da će već postojeća baza fanova unapred biti željna da ga pogleda.

I zaista, druga priča, „Leš“, preuzeta iz iste zbirke iz 1982.

Godišnja doba, pretočena je u izuzetno uspešan film Ostanu uz mene 1986. godine.

Režiser i scenarista Frenk Darabont verovao je da je priča toliko filmična da je 1987. godine kupio prava za nju da bi je sam adaptirao za filmsko platno.

„Za mene je ta priča, priča Stivena Kinga, bila toliko upečatljiva, istinski, i toliko potresna, da je za mene naprosto bilo prirodno da postane film“, rekao je on Stjuartu Makoniju u emisiji BBC4 DVD kolekcija 2004. godine.

Novela je pričala priču o Endiju Dufresnu, čoveku osuđenom za ubistvo supruge i njenog ljubavnika i kako je, kroz njegovo prijateljstvo sa kolegom zatvorenikom Elisom „Redom“ Redingom, preživeo brutalne uslove života u zatvoru Šošenk i na kraju trijumfovao.

A Darabont je pronašao savršenu lokaciju kao zamenu za nemilosrdni, gotski zatvor.

Državni popravni zatvor Ohajo otvoren je 1896. godine i bio aktivan sve do 1990. godine kad je zatvoren zbog optužbi za nehumano postupanje prema zatvorenicima.

Snimanje tamo podarilo bi autentičnost sumornoj atmosferi Bekstva iz Šošenka.

„Ne možete da imate takvo mesto a da nemate pravi pravcati osećaj zlokobnog i očaja koji su uvukli u sav taj kamen“, rekao je Darabont.

„I svu su ga osetili, svi u glumačkoj postavi i ekipi su to osetili. Bilo je to, dakle, nepodnošljivo mesto za snimanje filma. Ljudi bi govorili da osećaju tugu tog mesta ili da osećaju duhove na tom mestu.“

Produkcija je takođe uspela da obezbedi dva proslavljena glumca za dve glavne uloge.

Tim Robins, koji je igrao Dufresnea, osvojio je dve nominacije za Zlatni globus za različite uloge samo godinu dana ranije, osvojivši ga za glavnu mušku ulogu za Igrača.

Morgan Frimen, u ulozi Reda, u to vreme je već dvaput bio nominovan za Oskara.

Takođe je još bio svež posle pojavljivanja u vesternu Klinta Istvuda Neoprošteno iz 1993. godine, film koji je, pored uspeha na blagajnama, osvojio četiri Oskara.

A kad je snimanje ove zatvorske drame bilo završeno, rane uzbuđenje koje je pratilo film bilo je izuzetno obećavajuće.

Producentkinja filma Liz Glocer rekla je da su reakcija test publike bile neverovatne.

„Mislim, bile su to najbolja test prikazivanja svih vremena“, rekla je ona za Veniti fer 2014. godine.

Dakle, nade su bile očekivano visoke kad je Bekstvo iz Šošenka premijerno prikazano u septembru 1994. godine.

A onda je, kao što je Frimen rekao u emisiji Grejema Nortona na BBC-ju 2017. godine, „film je naprosto propao na blagajnama“.

Darabont je rekao Makoniju da je film „imao problema da pronađe svoju publiku, da navede gledaoce da se odu da ga pogledaju“.

Prodaja karata tokom njegovog prvobitnog pojavljivanja u bioskopima bila je izrazito slaba, uspevši da u SAD povrati samo 16 miliona dolara od njegovog inicijalnog budžeta od 25 miliona dolara.

One lady saw me in the elevator one time and said, 'Oh, I saw you in the Hudsucker Reduction' – Morgan Freeman

Vreme odabrano za premijeru filma značilo je da je morao da se suoči sa oštrom konkurencijom u borbi za pažnju gledalaca.

Bekstvo iz Šošenka je izašlo usred izričito uspešnog bioskopskog života filmskog hita Toma Henksa Forest Gamp.

Petparačke priče Kventina Tarantina, koje su osvojile Zlatnu palmu na Kanskom filmskom festivalu, izašao je samo par nedelja kasnije.

Ovi filmovi ne samo da su bili kritički i komercijalni uspesi, već su postali pop-kulturni fenomeni.

Njihovi dijalozi koji su se naširoko citirali, fascinantna fotografija i korišćene pesme izazvali su gomile medijskih izveštavanja i svaki od njih je ponudio teme za razgovor o stanju u Americi toga vremena, zasenivši introspektivniju priču Bekstva iz Šošenka.

Naravno, sumorna premisa i odsustvo ženskih likova možda su ga učinili manje očigledno privlačnim izborom za posetioce bioskopa u odnosu na blokbastere visokog profila koji su se već pojavili tog leta, kao što su Kralj lavova, Istinite laži, Brzina i Maska.

Iako je Akademija prepoznala vrednost filma, nominujući ga za sedam nagrada, među njima i za najboljeg glumca za Frimena i najbolji film, na kraju nije uspeo da osvoji ništa.

Forest Gamp se pokazao velikim pobednikom te večeri, pokupivši šest Oskara, dok su Petparačke priče osvojile jednog za najbolji scenario.

• Sva lica veštica na filmu

• Film „Šegrt" izazvao kontroverze i bes Trampa: Šta kažu glumci i reditelj

• „Bitlđus, Bitlđus“ i koreni gotike kroz istoriju

Moć nadanja

Sam Frimen je za prvobitni neuspeh filma na blagajnama smatrao zaslužnim njegovo samo ime.

„Jedini pravi marketing koji filmovi dobiju je usmena preporuka“, rekao je on u emisiji Grejema Nortona 2017. godine.

„Iako su ljudi išli da gledaju Bekstvo iz Šošenka i vraćali se iz bioskopa govoreći: 'Oh, čoveče, gledao sam jedan stvarno fantastičan film, zove se… ovaj… Šenkšam? Šimšonk?' Jedna gospođa me je srela u liftu jednom prilikom i rekla: ‘Oh, gledala sam vas u Sredstvu iz Hadsakera'. Dakle, ako ste onemogućeni da raširite pozitivnu preporuku, onda film neće dobro proći.“

Ali Bekstvo iz Šošenka će dobiti priliku za vlastito iskupljenje, jer je pronašlo novi život na tržištu kućnih videa.

Posle objavljivanja na VHS-u, priča filma o ljudskoj upornosti, prijateljstvu i moći nadanja pogodilo je žicu publike koja ga je propustila prvi put kad se pojavio u bioskopima.

„Postali smo najiznajmljivaniji film 1995. godine. Samo bum, bum, bum. A onda je usmena preporuka publike počela da raste, i raste, i raste“, rekao je Darabont za BBC 2004. godine.

Od 1997, njegova česta emitovanja na kablovskoj televiziji pomogla su da stekne još veću publiku.

U vreme kad se Darabont pojavio na BBC-ju 2004. godine, Bekstvo iz Šošenka se iznova i iznova pojavljivalo na listama „najboljih filmova svih vremena“, a proglašen je čak i najboljim filmom koji „nikada nije dobio Oskara“ u anketi BBC-jevih Radijskih vremena.

Na listi Internetove filmske baze podataka (IMDb) najboljih 250 filmova, za koju glasaju redovni korisnici, trenutno se nalazi na vrhu ispred Kuma.

„Ono što je stvarno bizarno je da izgleda kao da taj zamajac zapravo nikad nije popustio. Samo se nastavio i nastavio. Što je divno. To je fantastično iskupljenje, zaista, za ovaj film, zar ne?“, rekao je Darabont.

Tokom tih prvih 10 godina od filmske premijere, brzi razvoj interneta doveo je do rasprave o filmu u sve masovnijim zajednicama i do onlajn dekonstrukcije tema filma i prizora iz njega.

Jedna teorija koja je bila popularna u to vreme bila je da je Bekstvo iz Šošenka religijska alegorija i da je enigmatski lik Dufresnea predstavljao Isusa Hrista.

Ali može da bude – i bio je – tumačen kroz razne prizme, među njima i da je anti-religijski ili da čak predstavlja oblik egzistencijalizma Žana Pola Sartra.

Makoni sa BBC-ja je pitao Darabonta da li je uopšte imao priču o Hristu „makar izdaleka“ na umu dok je snimao film.

„Da, malo, u izvesnoj meri, njena religijska parabola, prepoznao sam te paralele, ali ne u onoj meri u kojoj je to učitano“, rekao je Darabont.

„Znate, odjednom bih pročitao nešto kao, znate, u filmu Tim Robins ima repliku koja glasi: 'Koristim ovu biblioteku da pomognem da tuce ljudi završi srednju školu’ i to odjednom postaje simbolizam za to da su oni zapravo dvanaest apostola! I ja pomislim: 'Čoveče, na pamet mi to nije palo, ne bi mi palo na pamet ni za milion godina', ali to je za mene zadovoljstvo snimanja filma koji posle ima izvesna tumačenja.“

Možda najveća pozna pohvala Bekstvu iz Šošenka i njegovoj trajnoj privlačnosti i fanovima koji su ga prigrlili, stigla je 2015. godine kad ga je Kongresna biblioteka uvrstila u američki Nacionalni filmski registar koji predstavlja „važna, kulturološka, umetnička i istorijska dostignuća u filmskom stvaralaštvu“.

„Najdublje se zahvaljujem svima onima koji su ga odabrali za Nacionalni filmski registar“, rekao je Darabont, „a najviše od svega svoj onoj publici koja je prihvatila naš film i održala ga u životu sve ove godine.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk