Činilo se da će poslednja nedelja novembra biti jednako jednolična kao i obično za Žoaoa Marinja Netoa. Bivši uzgajivač stoke samo se radovao uobičajenom ručku sa piletinom u domu za starije gde živi poslednjih 10 godina u Apuiaresu, gradiću na sušnom severoistoku Brazila.
Tri dana kasnije, međutim, Neto (112) je dospeo u domaće i svetske vesti kao najstariji živi muškarac na svetu.
„Takođe i najzgodniji", našalio se sa jednom od medicinskih sestara koja mu je saopštila vest.
Neto je nasledio Ginisov rekord posle smrti Britanca Džona Tinisvuda, koji je preminuo 25. novembra, takođe u 112. godini.
Najstarija živa osoba na svetu trenutno je Japanka Tomiko Ituka, koja je do sada poživela 116 godina.
I sama Ituka je relativno nova rekorderka – ona je „krunisana" tek u avgustu.
Oboje su stogodišnjaci – ljudi koji su poživeli duže od njihovog 100. rođendana – grupa u kojoj je sve više ljudi širom sveta.
Odeljenje za stanovništvo UN-a procenjuje da je 2024. u svetu živelo oko 588.000 ljudi starosti od najmanje 100 godina.
Očekuje se da će taj broj premašiti milion do kraja ove decenije.
Godine 1990. samo 92.000 ljudi bili su stogodišnjaci.
Ljudi su prešli dug put u pogledu očekivanog životnog veka zahvaljujući napretku u nizu oblasti koje su nam dale bolje lekove, hranu i uslove života u poređenju sa našim precima.
Prosečna osoba rođena 1960, najranije godine kada su UN počele da beleže svetske podatke, mogla je da očekuje da će živeti oko 52 godine.
Šest decenija kasnije, svetski prosečni životni vek duži je od 73 godine, a UN projektuju da će dostići 77 godina do 2050.
Ipak, doživeti stotu nije mali podvig.
Stogodišnjaci su 2023. godine činili samo 0,007 odsto svetskog stanovništva, prema podacima UN.
Naučnici upozoravaju da šanse da dostignete trocifrene godine ostaju tanke za većinu nas: studija iz 2024. godine koju je sproveo francuski Nacionalni institut za demografske studije procenila je da će manje od dva odsto dečaka i manje od pet odsto devojčica rođenih 2023. godine poživeti toliko dugo.
Takođe, važno je napomenuti da će većina ljudi koji dožive duboku starost verovatno biti napaćeni hroničnim bolestima.
„Duži život nije sinonim za dobar život", kaže Dženet Lord, profesorka ćelijske biologije na Univerzitetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji.
Profesorka Lord objašnjava da muškarci u proseku provode poslednjih 16 godina suočavajući se sa raznim stanjima u rasponu od dijabetesa do demencije, a za žene je ta cifra 19 godina.
Ako je doživeti stotu teško, otići mnogo dalje još je teže.
U Sjedinjenim Američkim Državama, dugoročna studija Bostonskog univerziteta procenjuje da samo jedan od pet miliona Amerikanaca dostiže fazu „superstogodišnjaka" odnosno doživi najmanje 110 godina.
Ipak, broj Amerikanaca koji imaju 100 ili više godina povećao se sa oko 50.000 ljudi 2010. godine na više od 80.000 ljudi 2020. godine, pokazuju brojke iz američkog popisa.
„Superstogodišnjaci" stoga prirodno privlače veliku pažnju naučnika koji proučavaju starenje ljudi.
„Ti ljudi prkose onome što se dešava većini ljudi u starosti. A mi još nismo sasvim sigurni zašto", dodaje profesorka Lord.
Pored dugovečnosti, superstogodišnjaci se ističu po tome što su relativno dobrog zdravlja za njihove godine.
Neto, pored lošeg vida, nema drugih zdravstvenih problema, prema Aleluiai Teišeri, jednoj od sestara koja se brine o stogodišnjaku.
„Ne trebaju mu nikakvi lekovi niti ima istorijat ozbiljnih bolesti. On ima 112 godina!", rekla je Aleluia Teišera za BBC.
Ono što još više zbunjuje stručnjake za starost je upravo to što neki ljudi koji dostignu 100 i više godina nisu ideali dobre zdravstvene prakse.
I dok je Neto živeo prilično čistim životom i bio trezvenjak (prema njegovom najstarijem sinu Antoniju), drugi stogodišnjaci su, da tako kažemo, bili malko bezbrižniji.
Francuskinja Žana Kalman, koja je umrla 1997. u 122. godini i zvanično je jedina osoba koja je živela duže od 120 godina, pušila je i tamanila je čokoladu.
Studija iz 2011. godine, objavljena u časopisu Američkog gerijatrijskog društva, koja je proučavala više od 400 američkih Jevreja starijih od 95 godina, otkrila je obilje loših navika.
Skoro 60 odsto ispitanika bili su teški pušači, polovina njih bila je gojazna veći deo života, a samo tri odsto bili su vegetarijanci, među ostalim upadljivim činjenicama, a mnogi čak nisu ni umereno vežbali.
„Prva stvar koju treba da kažemo ljudima koji žele da žive tako dugo je da ne slušaju savete o načinu života od stogodišnjaka ili superstogodišnjaka", kaže Ričard Farager, profesor biogerontologije na Univerzitetu u Brajtonu, u Velikoj Britaniji, i vodeći stručnjak za proučavanje starenja.
„Postoji nešto urođeno izuzetno u vezi sa njima. Zato što rade upravo ono što je suprotno onome što znamo, a što može pomoći nekome da živi duže", dodaje Farager.
Naučnici podozrevaju da genetika igra ogromnu ulogu u ovoj dugovečnosti.
Čini se da stogodišnjaci (i superstogodišnjaci) mogu da se zaštite od trošenja koje tokom vremena pogađa mlađe ljude.
Takođe se čini da su u stanju da pronađu kompenzaciju, čak i za nezdrave navike koje većinu nas šalju u preranu smrt.
Sve veći broj ljudi koji dožive stotu takođe navodi naučnike da se zapitaju da li će se granice ljudske dugovečnosti produžiti.
Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu, u SAD, tvrde da će ekstremna dugovečnost dostići nove rekorde u ovom veku – i da će ljudi verovatno duvati 125 ili čak 130 svećica na rođendanskim tortama.
„Verujemo da je gotovo sigurno da će neko oboriti trenutni starosni rekord do 2100. godine i da je sasvim moguće da bi neko mogao da doživi 126, 128 ili čak 130 godina", tvrdi Majkl Pirs, statističar i koautor studije.
Pirs i profesor Adrijan Rafteri su koristili Međunarodnu bazu podataka o dugovečnosti da simuliraju granice dugovečnosti za naredne decenije.
Zaključili su da postoji skoro 100 odsto verovatnoće da će rekord Žane Kalman biti oboren i 68 odsto verovatnoće da će neko proslaviti 127. rođendan.
Takođe pomaže ako ste žena: zaključno sa 9. decembrom 2024. godine, 50 od 50 najstarijih ljudi na svetu su žene – Neto se nalazi na 54. mestu.
Međutim, postoji mnogo pitanja na koja nauka tek treba da odgovori da bi u potpunosti shvatila igru starenja.
Stručnjaci poput doktora Ričarda Sijaoa, direktora istraživanja starenja na Kraljevskom koledžu u Londonu, veruju da je ovo razumevanje ključno za rešavanje pitanja kvaliteta života sa sve starijom globalnom populacijom.
UN procenjuju da svet već naseljava više ljudi starijih od 65 godina nego dece mlađe od pet.
„Ovde najveće pitanje nije da razgovaramo o tome koliko dugo možemo da živimo, već o tome kako da odložimo početak propadanja vezanog za starenje i da ostanemo zdravi duže nego sada", ističe Sijao.
„Na ovaj način, ako imamo dovoljno sreće da dostignemo starost, možemo da uživamo u tim godinama umesto da patimo."
* Uz dodatno izveštavanje Hosue Seiksasa (BBC njuz Brazil).
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar