Ukrajinski zvaničnik izjavio je za BBC da se nada kako će se novogodišnja razmena zarobljenika sa Rusijom desiti „ovih dana", mada bi dogovor mogao da propadne u poslednjem trenutku.
Petro Jacenko, iz ukrajinskog Štaba za tretman ratnih zarobljenika, rekao je da su pregovori sa Moskvom oko razmene zatvorenika postali teži poslednjih meseci otkako su ruske snage počele da ostvaruju značajne prodore na frontu.
Bilo je svega deset razmena 2024. godine, što je najniži broj otkako je započela potpuna invazija na ovu zemlju.
Ukrajina ne objavljuje brojeve ratnih zarobljenika koje drži Rusija, ali se veruje da ukupan broj više od 8.000.
Rusija je ostvarila značajan napredak na bojištu ove godine, probudivši strahove da je broj zarobljenih Ukrajinaca u porastu.
Jedan od dovedenih kući u poslednjoj razmeni, u septembru 2024. godine, jeste ukrajinski marinac Andrej Turas.
U stanu u gradu Lavovu, na zapadu zemlje, Andrej i njegova žena Lena mi pričaju neverovatnu priču o njihovoj patnji.
Oboje su bili zarobljeni dok su branili grad Marijupolj 2022. godine.
„Držali su nam lekcije kako Ukrajina kao zemlja nikad nije ni postojala", priča Lena, bolničarka u ratu, o njenim ruskim tamničarima.
„Pokušali su da izbrišu ukrajinski identitet u našim glavama."
Lena je bila oslobođena posle dve nedelje zatočeništva.
Ali psihološki ožiljci onoga što je iskusila u ruskoj ustanovi za ratne zarobljenike ostaju.
„Stalno smo slušali krike, znali smo da muče muškarce iz naše jedinice", kaže ona.
„Tukli su nas nemilosrdno, pesnicama, štapovima, čekićima, svime što su mogli da nađu", kaže Andrej.
„Skidali bi nas gole na hladnoći i terali da puzimo po asfaltu. Noge su nam bile raskrvavljene, i bili smo samo ostavljeni tamo preplašeni i promrzli."
„Hrana je bila zastrašujuća - ukiseljeni kupus i pokvarene riblje glave. Bila je to noćna mora", kaže marinac.
„To je kao da ste se probudili iz lošeg sna usred noći, okupani znojem, prestravljeni."
Andrejevo zatočeništvo trajalo je mnogo duže od onoga njegove žene - dve i po godine.
Po njegovom puštanju u razmeni zarobljenika pre tri meseca, Andrej je prvi put video dvogodišnjeg sina Leona.
Kad je par bio zarobljen od ruskih snaga, Lena nije znala da čeka bebu.
„Kad sam saznala da sam trudna, samo sam zaplakala, prvo od sreće, ali onda i od žalosti, jer nisam to mogla da saopštim mužu."
„Stalno sam mu pisala pisma, govoreći mu da će konačno imati dete koje je toliko želeo", kaže Lena blistavih očiju.
„Ali nije dobio ni jedno jedino pismo."
Pitam Andreja kako je bilo sresti se sa sinom prvi put.
„Mislio sam da sam najsrećnija osoba na svetu", kaže on smešeći se.
Iako BBC ne može nezavisno da potvrdi sve što su nam Lena i Andrej rekli, njihova svedočanstva potvrđuju međunarodne organizacije, koje su razgovarale sa stotinama ukrajinskih ratnih zarobljenika.
UN kažu da je Rusija izlagala ukrajinske zatvorenike „široko rasprostranjenoj i sistemskoj torturi i zlostavljanju... u šta spadaju teška premlaćivanja, elektroškovi, seksualno nasilje, davljenje, dugotrajne neudobne poze, prisilno prekomerno vežbanje, uskraćivanje sna, lažna pogubljenja, pretnja nasiljem i ponižavanje."
U saopštenju za BBC, ruska ambasada u Londonu je rekla: „Optužbe koje ste opisali su nesumnjivo netačne. Zarobljeni ukrajinski vojnici su tretirani humano i u potpunom skladu sa odredbama relevantnog ruskog zakonodavstva i Ženevske konvencije. Dobijaju hranu dobrog kvaliteta, krov nad glavom, medicinsku pomoć, versko i intelektualno uzdizanje."
Andrej je na rehabilitaciji u medicinskoj ustanovi u Lavovu.
Ali on i dalje ima priliku da uživa u praznicima sa ženom i sinom.
Ovo je prvi zajednički Božić za porodicu Turas, a najbolji poklon za malog Leona je što mu je tata kod kuće.
Ali mnogi Ukrajinci još očajnički čekaju na novosti o njihovim najmilijima.
U centralnom Kijevu, rođaci i aktivisti se okupljaju za specijalne božićne demonstracije kako bi pozvali na oslobađanje ukrajinskih zarobljenika.
Oni stoje satima na velikoj hladnoći, okupivši se u jednoj od glavnih ulica prestonice, dok vozači u prolasku trube u zaglušujućoj kakofoniji solidarnosti.
„Nadamo se božićnom čudu", kaža Tatjana, čiji je 24-godišnji sin Artem zarobljen pre skoro tri godine.
„Moja najveća želja je oslobođenje mog sina. Zamišljala sam naš susret stotinama puta, kako ćemo se zagrliti a njegove oči će oživeti i on će konačno biti na rodnoj grudi."
Držeći crveni plakat, na protestu je i 29-godišnja Lilija Ivaščuk, balerina iz Kijevskog nacionalnog operetskog teatra.
Ruske snage su zarobile njenog dečka Bogdana 2022. godine.
Od tada nije bila u kontaktu sa njim.
„Mogla bih da kažem da mi je teško da budem sama, ali ne želim to da govorim, zato što uvek pomislim na to kako je njemu tamo", kaže Lilija.
U bekstejdžu pozorišta, Lilija nam pokazuje poruke koje i dalje šalje Bogdanu skoro svaki dan - slike sa malim srcima.
„Mnogo mi nedostaje. Mora da bude spasen i da povrati slobodu", kaže ona, dok joj donja usna podrhtava.
Njene poruke ostaju nepročitane.
Lilija nas poziva da gledamo njen nastup u specijalnoj božićnoj izvedbi.
Ovaj ples je omiljeni praznični u Ukrajini: valcer Na lepom plavom Dunavu Johana Štrausa, napisan 1866. godine da bi razveselio austrijsku javnost posle rata.
Pozorište je prepuno.
„Božićni praznici su bolan period", kaže ona, dok se priprema da izađe na scenu.
„Izostaje praznično raspoloženje."
Kako se predstava privodi kraju, posetioci žure da uzmu kapute.
Posle skoro tri godine rata, skoro svi imaju nekog najmilijeg ko se bori na frontu, ko je u zarobljeništvu ili je poginuo u borbama.
„Mnogi ljudi u Ukrajini se suočavaju sa teškom situacijom", kaže Lilija.
„Samo čekamo kad ćemo ponovo moći da slavimo praznik zajedno.
„Ne smemo da zaboravimo da se zahvalimo našoj vojsci zbog činjenice što uopšte još imamo praznike."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar