Prošlo je 44 godine od kada je Džimi Karter prestao da bude predsednik do dana kada je preminuo.
Četiri decenije deluje kao mnogo vremena, rekord među bivšim američkim predsednicima, ali mnogi izazovi sa kojima se suočava Amerika 2024. godine ne razlikuju se previše od onih sa kojima sa krajem 1970-ih suočavao Karter, povremeno im podlegavši.
SAD su se tokom Karterovih godina suočavale sa krizom poverenja.
Amerikanci su se borili sa ekonomskim previranjima kod kuće i nizom izazova u inostranstvu.
Ako skočimo unapred četiri decenije, i igrači i problemi su upečatljivo poznati - privreda, životna sredina, Rusija, Avganistan i Bliski istok.
Prošle su godine i godine, razni lideri su se smenjivali, ali su isti problemi ostali.
Karter je slavio moć američke diplomatije posredujući u mirovnom sporazumu u Kampu Dejvid između Egipta i Izraela 1978. godine, ali sjaj tog uspeha nije dugo potrajao.
Koliko je američka moć ograničena postalo je bolno očigledno tokom iranske talačke krize godinu dana kasnije, pošto je zarobljeno osoblje američke ambasade u Teheranu.
Trebalo je više od 12 meseci intenzivnih napora, diplomatskih i vojnih, da oni budu oslobođeni.
Osećaj američke nemoći doprineo je Karterovom ubedljivom izbornom porazu od Ronalda Regana 1980. godine, a konačno oslobađanje zarobljenika usledilo je svega nekoliko sati pošto je Karter zvanično napustio dužnost.
Nesposobnost da se utiče na svetske događaje čak i iz kancelarije najmoćnije sile na svetu nastavlja da proganja američke lidere.
Aktuelni predsednik Džozef Bajden suočio se sa prvom dozom ove surove stvarnosti posle haotičnog povlačenja američke vojske iz Avganistana 2021. godine, što je označilo spuštanje zavese na dve decenije uzaludnih američkih pokušaja u „građenju nacije" i dovelo do talibanskog meteorskog uspona na vlast.
U skorije vreme, Bajden i njegov diplomatski tim nisu bili u stanju da spreče da se napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. pretvori u regionalni požar i katastrofalnu humanitarnu krizu u Gazi.
I Karter i Bajden, poniženi od naizgled slabijih regionalnih snaga u Iranu i Avganistanu, takođe su se suočili sa teritorijalnim ambicijama svetskih sila.
Karter je bio kritikovan zbog neadekvatnog odgovora na sovjetsku invaziju na Avganistan, a potom naširoko osuđivan zbog poteza koji jeste načinio - naloživši američkim sportistima da bojkotuju Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine.
Bajden je na početku bio uspešan u odbijanju invazije na Ukrajinu, ujedinivši saveznike u podršci i snabdevanju kijevskih snaga da pruže otpor ruskom prodoru.
Ali dok se rat oteže u nedogled, američka rešenost je stavljena na probu.
Krvavi sukob, koji nije prestajao, pretvorio je Avganistan u uzavreli kazan nestabilnosti koji je na kraju izrodio Al Kaidu i svetski džihad.
Trajni uticaj rata u Ukrajini mogao bi da ima vlastite neočekivane, smrtonosne posledice - od kojih bi za sve moglo da se piše na adresu ovog predsednika.
Na Bliskom istoku, pokazalo se da je Karterov trijumf u Kampu Dejvid bio nepotpun, obezbedivši mir između Izraela i Egipta, ali ne uspevši da reši palestinsko pitanje, koje je, zajedno sa ratom u Gazi, još jednom postalo gorući svetski problem.
Više od godinu dana rat je bio stalan podsetnik koliko je ograničena američka, i Bajdenova, moć.
SAD nisu uspele da spreče da se sukob proširi na Liban i da obuhvati, prvi put u istoriji, direktan sukob između Irana i Izraela.
Ovaj potonji, najbliži američki saveznik u regionu, iznova i iznova se naizgled oglušavao o Bajdenove savete i utirao sebi mnogo agresivniji put.
Bajden je takođe morao da rešava napete odnose sa Kinom u usponu, za čije trenutno mesto na svetu nemalu zaslugu nosi Karterova odluka da normalizuje američke odnose sa ovom zemljom 1979. godine.
Ova prekretnica zacrtala je put zemlji koja će postati velika ekonomska i vojna sila – na kraju stvorivši geopolitičko rivalstvo sa SAD-om, sa kojim je morao da se nosi Bajden.
Krize koje se dešavaju vani obično se odraze i na domaću politiku, a pre četiri decenije Karter se suočio sa ekološkim i energetskim problemima delimično pokrenutim previranjima u inostranstvu.
Iako je aktuelna pretnja globalnih klimatskih promena drugačija od bliskoističnog naftnog embarga sa kojim je morao da se nosi Karter, mnogi od njegovih političkih pristupa - konzervacija, tranzicija na obnovljivu energiju i ulaganja vlade - poslužili su kao okosnica ekološkog programa koji je Bajden pomogao da se usvoji u Kongresu 2022. godine.
Duh otrgnute inflacije, sa kojom se SAD nedavno suočila, takođe priziva Karterove godine.
Dvocifreni skokovi u potrošačkim cenama u poslednje dve godine Bajdenovog predsedničkog mandata, rasplamsani šokovima globalne pandemije kovida i rata u Ukrajini, poslužili su kao podsetnik na najmračnije dane s kraja 1970-ih.
Ključna razlika bila je da je, za razliku od Karterovog vremena, zaposlenost nastavila da raste, kao i američka privreda, sa izuzetkom jednog kvartala.
Ta činjenica bi, međutim, mogla da bude slaba uteha za Bajdena, čija se popularnost još nije oporavila od besa javnosti uzrokovanog inflacijom.
Karter je takođe bio jedan od prvih savremenih američkih predsednika koji se uhvatio u koštac sa problemom koji je postao neporeciva politička realnost njegovih naslednika - često štetno nepoverenje američke javnosti u američku vladu i institucije.
Karter je, u govoru iz jula 1979. godine, to nazvao „krizom poverenja".
„Naši ljudi gube tu veru, ne samo u vladu, već i u sposobnost da oni kao građani mogu da služe kao ultimativni vladari i upravljači našom demokratijom", rekao je on.
Poverenje javnosti u njegovu vladu da će uraditi ispravnu stvar makar „veći deo vremena" bilo je 34 odsto na početku njegovog mandata, a palo je na 27 odsto u martu 1980. godine, prema Istraživačkom centru Pju.
Ta brojka popela se iznad 50 odsto samo jednom posle Kartera - u mesec dana posle napada 11. septembra 2001. godine.
Jedno vreme je izgledalo kao da je slabo poverenje javnosti u Karterovim godinama bilo neposredna posledica skandala Votergejt Ričarda Niksona, kad je podrška prvi put otišla pala tako nisko.
Realnost je, međutim, da je nepoverenje u vladu sada sastavni deo američke politike.
Tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa, procenat javnosti koji je verovao da će vlada uraditi ispravnu stvar redovno je bio visok.
Bajden tokom vlastitog mandata nije uspeo da obrne ovaj trend - što je činjenica koju je Tramp uspeo da preokrene protiv čoveka koji ga je porazio u njegovom nepokolebljivom maršu za povratak u Belu kuću.
Teško je izbeći poređenja između Kartera i najskorijeg „predsednika jednog mandata" Bajdena.
To je nešto na šta se često poziva dvostruki pobednik na izborima Tramp.
Njegovi politički stavovi su se iskristalisali 1970-ih i 1980-ih, a on ponekad Kartera pominje kao način da podbode demokrate.
„Vidim da svi porede Džoa Bajdena i Džimija Kartera", napisao je Tramp u jednom od saopštenja nalik tvitu iz 2021. godine.
„Meni se čini da je to veoma nefer prema Džimiju Karteru. Džimi je loše rešavao krizu za krizom, dok je Bajden stvarao krizu za krizom."
Sam Kater nije oćutao vlastito mišljenje o 45. predsedniku, rekavši za Vašington post da je Tramp katastrofa „za ljudska prava, brigu o ljudima i tretiranje ljudi ravnopravnim".
U najmanju ruku, njih dvojica mogu da posluže kao zanimljiv kontrast.
Obojica su bili politički početnici koji su pobedili na predsedničkim izborima protivno svim očekivanjima.
Obojica su se borili sa insajderskom vašingtonskom politikom.
Karter je želeo da služi u Beloj kući skrušeno.
Nosio je džempere na zakopčavanje, unosio vlastiti prtljag u predsednički avion i zabranio da se predsednička himna „Hail to the Chief" svira kad god ulazi u prostoriju.
Tramp je delovao kao da uživa u ceremonijama i povlasticama moći, od raskošnih proslava Dana nezavisnosti do korišćenja predsedničkog aviona kao pozadine za njegove mitinge za reizbor.
A zatim je tu period posle predsedničkog mandata - ili, u Trampovom slučaju, predsednička međuvladavina.
Posle poraza na reizborima, Karter se vratio u sopstvenu trosobnu kući u Plejnsu, u Džordžiji.
Povukao se iz domaće politike i radio za dobrotvorne ustanove kao što je Stanište za humanost.
Osnovao je Karterov centar, zadužen za borbu protiv bolesti, promovisanje ljudskih prava i nezavisni nadzor demokratskih izbora.
Dobio je Nobelovu nagradu za mir 2002. godine.
Tramp je proveo neposredni period posle predsedničkog mandata opsednut osporavanjem njegovog izbornog poraza iz 2020. godine i pripremanjem terena za predsedničku kampanju 2024. godine.
Njegova izborna pobeda i skori povratak u Belu kuću bio je obrt u priči koji Karter nikad javno nije razmatrao, pošto je odlučno zatvorio vrata za sobom po napuštanju dužnosti.
Karter je imao samo 56 godina kad je napustio Belu kuću, a njegove posmrtnice odražavaju podjednako njegova dostignuća posle njegove službe, kao i tokom nje.
I one su isto tako odraz koliko se Amerika promenila za četiri decenije - i koliko nije.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Novosađani, od danas vam je skuplji porez na imovinu - pogledajte koliko")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar