Šta su 1995. ljudi predviđali za 2025. godinu

Autori BBC emisije Svet sutrašnjice odlučili su 1995. da predvide kako će svet izgledati 30 godina kasnije, 2025. godine.

„Do 2025. godine, možemo da očekujemo krupne promene", predvideo je profesor Stiven Hoking, jedan od najslavnijih naučnika toga doba, gostujući u emisiji koje se danas više ne prikazuje.

Tim emisije se složio sa tim, predstavivši gomilu inovacija koje će potresti svet, od hologramskih hirurških zahvata do gela pravljenog od svemirskog otpada.

I tako, uz pomoć stručnjaka – i prednosti trodecenijske naknadne pameti –proučili smo koliko je današnjice Svet sutrašnjice uspešno predvideo.

'Sajberspejs nemiri' iz 2005. godine

Presuda - Internet je ostao – uglavnom – otvoren i nije bilo nemira, ali nema nikakve sumnje da su postupci hakera doneli veliku nesreću mnogima.

Jedna stvar koju emisija nije predvidela bila je uloga hakera nacionalnih država kao što je Severna Koreja, stručno ispričana u BBC-jevom podkastu Lazarusov prepad.

Sajber-bezbednost je od ogromne važnosti za vlade i kompanije, a ljudi koji su podozrivi prema bankama zagovaraju kriptovalute kao što je bitkoin.

Rudarenje asteroida i gel od svemirskog otpada

Emisija je spekulisala da će svemirsko rudarenje postati unosna industrija, sa kompanijama koje će iskopavati asteroide blizu Zemlje u potrazi za dragim metalima.

Emisija je takođe sugerisala da će svemirski otpad postati toliko veliki problem da putovanje neće biti bezbedno za astronaute.

Rešenje – džinovske penasti gel koji bi usporio krš i lom.

Presuda – Ne postoji super penasti gel, a problem svemirskog otpada jeste akutan.

Takođe ne postoji svemirska rudarska industrija – ali bi to uskoro moglo da se promeni.

Futurista Tom Čizvejt je optimista kad je u pitanju rudarenje izvan naše planete.

„Potencijalna bogatstva su nepojmljiva, a tehnologija za to je sasvim u okvirima naših dometa", kaže on.

Super hirurzi i njihovi roboti

Svet sutrašnjice je predvideo da će do 2004. godine biti usvojen zakon za sve britanske bolnice da moraju da objave rang listu stope uspeha hirurga.

Hirurzi sa vrha liste postaće toliko popularni i toliko dobro plaćeni da ne bi imalo smisla da oni putuju do pacijenata.

Umesto toga bi hologrami pacijenata bili slati njima i hirurzi bi vršili zahvate koristeći „specijalne rukavice".

Na pacijentovoj strani, roboti bi savršeno oponašali pokrete hirurga.

Presuda – To baš i nisu pogodili, ali roboti pomažu prilikom operacija.

Pametni zvučnik sa lebdećom glavom

U emisiji se pojavio čovek iz budućnosti (noseći upečatljivu kacigu za VR), njegova žena i mala devojčica u nečemu nalik savremenom Londonu.

U jednom prilogu, lebdeća glava žene izranja iz „malog zvučnika" da kaže muškarcu da je prošlo godinu dana od njegovog putovanja u „Indo Dizni".

Ona mu predlaže da ode na još jedan odmor preko „leta za Bangalor" – za koji bi mu trebalo svega 40 minuta.

Presuda- Ultra-brza putovanja deluju jednako daleko kao i oduvek, ali hologrami, pametni zvučnici i VR kacige postaju sve prisutniji.

Bankarstvo koristi mikročip u vašoj ruci

U drugom prilogu u emisiji, predstavljena nam je vizija budućnosti bankarstva.

U njoj se pojavljuje žena koja odlazi u banku, žaleći se da nema ljudi, a potom diže 100 „evro maraka".

Banka joj daje novac nakon što joj skenira čip na ruci.

Presuda – Bankarstvo je zaista vremenom postajalo sve automatizovanije.

I iako je plaćanje preko mikročipova u telu ljudi realnost, druge tehnologije – uglavnom skeniranje otiska prsta i lica – se mnogo više koriste.

Sećanja voditelja

Zvezda Baštovanskog sveta Monti Don bio je jedan od voditelja u Svetu sutrašnjice pre 30 godina.

Njegov segment je predvideo ogromnu restauraciju britanskih šuma zahvaljujući genetskom inženjeringu i višespratnim agro-pogodnima, što će dovesti do povratka životinja, među kojima i mrkog medveda.

Prisećajući se toga danas, on je za BBC njuz rekao da je njegov segment u emisiji bio „utopijski" i „naivan".

Zagledavši se unapred u narednih 30 godina, on je zadovoljan što je aktuelna generacija mladih ljudi „mnogo osetljivija na klimatske promene" i misli da će ljudi više uzgajati vlastitu hranu do 2055. godine.

On je dodao: „Svet sutrašnjice je po definiciji bio orijentisan ka onome kako bi čovečanstvo moglo da promeni i poboljša svet, dok smo u međuvremenu saznali da čovečanstvo ima sklonost ka pogoršavanju stvari, naročito u pogledu životne sredine, i da moramo da sarađujemo sa prirodom umesto da pokušavamo da je promenimo ili kontrolišemo."

Vivijen Peri je bila još jedna voditeljka u emisiji o predviđanjima i vodila je deo o medicini.

Ona se rado seća samog snimanja – i prilično ograničenih vizuelnih efekata toga vremena.

„Morala sam apsolutno da mirujem. Imala sam naočare sa pričvršćenim malim kamerama. Bile su zakačene za moje lice putem velikog mehura crne lepljive materije.

„Bio je fantastično topao dan, a crna materija je počela da mi se sliva niz lice i nisam smela da se pomerim. Neko od šminkera je došao sa dugim štapom sa vatom na njegovom kraju da mi je skine."

Vivijen sarađuje sa Genomikom Engleske od 2013. godine i ističe neka od predviđanja iz Sveta sutrašnjice iz 1995. godine o genomskom sekvenciranju koja su se ostvarila, jer radi na istraživanju koje pomaže u dijagnozi i lečenju genetskih stanja.

Kako bi mogao da izgleda svet 2055. godine?

Futuristkinja Trejsi Folouz mislila je da je emisija iz 1995. godine potrefila mnogo ideja, ali da je promašila dve najveće teme iz poslednjih 30 godina – širenje velikih tehnoloških kompanija i društvenih mreža.

Do 2055. godine, ona veruje da će mnogo ljudi biti „kognitivno povezano" – čovečji umovi iz košnice i tehnologija preko servera, koji će pomoći u deljenju ideja.

„Brejnstorminzi će bukvalno biti baš to – moždane oluje, gde ćete moći da delite ideje naprosto razmišljajući o njima."

Tom Čizrajt misli da će dve najuzbudljivije mogućnosti u narednih 30 godina biti materijali u nauci i bioinženjeringu.

Što se tiče materijala, pravljenje uređaja koji su još jači, lakši i tanji moglo bi da promeni svet, dok bioinženjering – u paru sa strogom regulativom – ima moć da transformiše medicinu i reši „neke od najvećih problema sa kojima se suočava čovečanstvo – dekarbonizaciju, čistu vodu, hranu."

Kako, dakle, mislite da će svet izgledati za 30 godina?

Koji god da su vaši odgovori, bilo bi mudro poslušati ono što je profesor Hoking imao da kaže u Svetu sutrašnjice pre tri decenije.

„Neke od ovih promena su veoma uzbudljive, a neke vrlo uznemirujuće. Jedno u šta možemo da budemo sigurni je da će one biti drugačije i verovatno neće biti ono što očekujemo."

Zahvalnost timu BBC Arhive.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk