Ni protekle godine nismo mogli bez knjiga.
Čitali smo u vozovima, autobusima, za dobrim naslovima tragali po knjižarama i bibliotekama, a privlačili su nas istorijski romani, biografije muzičara i klasici.
A šta nam se najviše dopalo?
„Prorokova pesma Pola Linča", odogovara Milica Radenković Jeremić.
I prvi put joj se dogodilo da istog trenutka poželi da zaboravi svaku rečenicu koju je pročitala.
„Ne zato što je delo bilo loše, već zato što mi je iz sve snage udarilo spoznajom koliko lako može doći dan kada će se ceo svet koji poznajem pretvoriti u košmarni haos.
„Istorija je popis ljudi koji nisu znali kada da odu – rečenica je iz knjige koja mi se skoro svakodnevno vraća", objašnjava.
Evo književnih favorita redakcije BBC-ja na srpskom.
Za Jelenu Maksimović i Jakova Ponjavića 2024. godina prošla je u znaku klasika.
„Frederik Moro iz Floberovog Sentimentalnog vaspitanja, iako je roman 155 godina star, naš je savremenik – lenji oportunista koji smatra da zaslužuje ljubav i lagodan život", kaže Jelena.
Zbog književnog kluba. treći put je čitala Gospođu Dalovej Virdžinije Vulf i raspravljala o junacima i načinu na koji je ovo remek delo napisano.
„Čovek čita sam, ali prija kad ima sa kim da razgovara o knjigama", dodaje Jelena.
Na Jakova je utisak ostavio kultni roman Vrli novi svet Oldosa Hakslija.
„Distopijska priča smeštena u futurističko društvo gde tehnologija, konzumerizam i genetski inženjering potiskuju individualnost i slobodu.
„Istražuje teme kontrole, konformizma i cenu utopije, postavljajući pitanje ravnoteže između komfora i lične autonomije. Iako napisana 1931. ovo sve nam zvuči poznato", gorori.
Dva savremena dela - knjiga Pas i kontrabas Saše Ilića i Genije bas gitare Slobodana Tišme, nalaze se na listi najboljih našeg novinara Nemanje Mitrovića.
„Ilićevo delo je priča o potisnutim, prvenstveno ratnim traumama koje pre ili kasnije isplivaju na površinu, ljubavi i ljudskim odnosima, posebno unutar benda, ali i ophođenju prema pacijentima mentalne ustanove", kaže Nemanja.
Prisutna je i „kritika primene represivnih metoda u psihijatrijskom lečenju, a roman ukazuje i na alternativni pravac – antipsihijatriju i jednog od njenih sledbenika, italijanskog doktora Franka Bazalju."
Tišmin roman je je autofikcija, negde između autobiografije i fantastike, jave i sna, zato ni ne čudi što su „glavni likovi" Svirka Žaračev, Aleksandar Tišma, Miroslav Mandić, Danilo Kiš i drugi, objašnjava Nemanja.
Zbrika priča Skupština stanara Đorđa Vlajića objavljena 2024. godine ostavila je snažan utisak na Jelenu Subin.
„Tragikomično delo koje me na momente podseti u kakvom okruženju živimo", prepričava Jelena.
Ljubitelji muzike u našoj redakciji omiljene izvođače pronalazili su i u knjigama.
Romansirana biografija bluz pevačice Bili Holidej Dama peva bluz, obeležila je 2024. godinu Dejani Vukadinović.
Ova knjiga ju je upoznala sa američkim društvom između i posle Drugog svetskog rata.
„Bili je Afro-amerikanka i pevačica u trenutku kada rasizam i dalje dominira.
„Fenomenalni opisi skučenih zadimljenih lokala, ponašanje ljudi, protkani njenim iskrenim i ogolelim sećanjima držali su mi pažnju do poslednje strane", kaže ona.
Njen izbor je bio i prvi roman muzičara Nika Kejva - I magarica ugleda anđela.
„Nežno, grubo, ljubavno, snažno, mračno, šaljivo, bolno i na trenutke nemilosrdno – sve što se prepliće u njegovim pesmama, preneto je i na beli papir", opisuje Dejana.
Možda je zbog toga nesvesno, čitajući u pozadini, uvek puštala Push the sky away, ili Mermaides i Into my arms – Kejvove pesme koje su „sažimale sve emocije, a kojima je su odisao i ovaj roman".
Rej Ragunat (duhovno ime) Kapo, legenda američkog hardkor/panka, objavio je prošle godine memoare From punk to monk (Od pank(er)a do monaha), a ovo delo je treći izbor Nemanje Mitrovića.
„Nadam se da će ova muzičko-religiozna autobiografija tokom 2025. doživeti naše izdanje", kaže Nemanja.
Posebno bi mu bilo drago da dođe do strejtera, pristalica strejt-edž supkulture nastale unutar hardkor pank scene u Americi pre više od četiri decenije, čija je glavna odlika apstinencija od poroka - droge, duvana i alkohola.
Kapo je pevač uticajnog njujorškog strejt-edž hardkor benda Youth of Today, a posle pristupanja pokretu Hare Krišna i povratku sa hodočašća u Indiji, kao monah, oformio je drugu grupu – Shelter, te nenadano pokrenuo novi muzički podžanr Krišnakor, objašnjava.
„I sadržaj knjige je na tom tragu, negde između vere i muzike", dodaje Nemanja.
Slobodan Maričić, BBC novinar
Potpuno sam slučajno naleteo na nju, ako takve slučajnosti uopšte postoje.
Lutajući po beogradskom Sajmu knjiga, na jednom u nizu načičkanih štandova – ali onih manjih, na obodu Hale 1 - krajičkom oka sam na trenutak video Doručak kod Tifanija Trumana Kapotea.
„Hm, nikada to nisam gledao, a to je baš čuveni film", pomislio sam kratko i nastavio svojim putem.
U narednih sat-dva sam obišao sve, kupio šta sam hteo i rekao sebi „to je to, idem kući".
Ali nešto mi nije dalo mira... Taj Doručak kod Tifanija mi je ostao u glavi.
Da, vratio sam se na taj štand, koji sam pritom jedva našao sad kad sam baš njega tražio, i kupio je, pogledavši usput i ostale Kapoteove knjige.
U rukama mi se odjednom stvorila crveno-crna korica sa natpisom Hladnokrvno.
Nikad čuo.
Brutalno ubistvo četvoročlane Klater porodice krajem 1950-ih na američkom jugu, višegodišnja istraga i Kapoteova detaljna rekonstrukcija svega što se dogodilo, pisalo je na korici.
„Jao, pa ovo se stvarno desilo", rekoh sebi.
I kupim je.
Narednih mesec-dva stajala je na stočiću pored kreveta, uz ostale sa spiska za čitanje, gde nije baš imala tako prioritetan status, ali mi opet nešto nije dalo mira.
Pokleknuo sam jedne noći.
Koliko je samo jezivo to sve što se dogodilo.
Koliko je dobro napisano, do kojih je sve detalja Kapote kao novinar došao i sa kim je sve pričao.
Neverovatno zaista.
Tek sam posle čitanja shvatio da je to jedna od prvih, najboljih i najprodavanijih true crime – o stvarnim zločinima – knjiga u istoriji.
I baš je mene odlučila da pronađe, lepo od nje.
Kniga koja je obeležila prethodnu godinu Grujici Andriću objavljena je pre skoro dve decenije.
„Semper idem Đorđa Lebovića je nešto nalik nedovršenoj biografiji, u kojoj se opisuje odrastanje dečaka iz jevrejske porodice u Kraljevini Jugoslaviji.
„Lebović savršeno jednostavnim rečnikom, razmišljajući iz dečačkih cipela umom odraslog čoveka, vodi kroz priču kao narator", kaže on.
Glavni junak ovog romana „oseća da nigde nije svoj i da je svugde ničiji".
„Opisi su tako dobri da možeš da osetiš svaki miris, od prašine ulica Sombora do kolača njegove majke", dodaje Grujica.
Izbor Žarke Radoje za ovu godinu je Tito u Rusiji novinara Marka Stričevića koji „otkriva do sada možda najmanje poznat deo života doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije – Josipa Broza."
„Kombinacija istoriografije, putopisa i reportaže, jednostavnog jezika, uzbudljivih detalja, knjiga je tako sjajno pisana da sam prvih 100 stranica pročitala u hodu od knjižare do plaže, povremeno sedajući na zidić ili klupu da se bolje koncentrišem.
„Ukratko, kako kaže izdavač - vodič kroz biografiju budućeg revolucionara" , prepričava.
Najsnažniji utisak na našeg dizajnera Jakova Ponjavića ostavio je strip-roman Palestina Džoa Saka.
„Kroz živopisne ilustracije i lične intervjue, Sako istražuje ljudsku cenu sukoba, pružajući sirovu, empatičnu i duboko dirljivu priču koja je nažalost sada i više nego aktuelna.
„Revolucionarno delo koje kombinuje novinarstvo i umetnost kako bi prikazalo živote Palestinaca pod izraelskom okupacijom početkom devedesetih", objašnjava Jakov.
I Žarka Radoja je u literaturi tragala za razumevanjem sveta koji je okružuje.
Knjiga Nesigurni spoljnopolitčke novinarke Ivane Dragičević za nju je bila „komadić koji nedostaje" u gradovima kroz koje ju je nosila – od Zagreba preko Peruđe do Bejruta.
„To je putokaz kroz današnji svet utaban razgovorima s političarima, aktivistima i mladima koji govore o najvažnijim problemima sveta u kojem živimo", prepričava.
I možda „zato što u ovakvom svetu poziva da se okrenemo jedni drugima i radimo na međusobnom poverenju, podnaslov knjige je Self help za današnji svijet".
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar